-
-
Adabiy-estetik tafakkur: Alisher Navoiy, Abdulla Qodiriy, Abdulla Qahhor, Tog'ay Murod
Usmon Qosimov,Adabiyot, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
O'n besh yoshli kapitan
Jyul Vern,Asrlar osha qo'lgan qoymay o'qib kelinayotgan mazkur asarda o'n besh yoshli kapitan - Dik Sendning bir-biridan qiziqarli sarguzashtlari qalamga olinadi. Janubiy Afrikada xunrezliklari, qullar savdosi bilan bog'liq ayanchli voqealar, turli xavf- xatarlarda qolgan kapitan Dik va sayohatchi do'stlari - xizmatchi Gerkules, missis Ueldon va uning kichik o'g'li Jek, xayolparast olim Benedikt tog'aning boshidan kechirganlari o'quvchini befarq qoldirmaydi.
-
Adabiy-estetik tafakkur: Alisher Navoiy, Abdulla Qodiriy, Abdulla Qahhor, Tog'ay Murod
Usmon Qosimov,Monografiyada adabiy-estetik tafakkur va so'z san'ati rivoji muommolari o'zbek va jahonadabiyoti kontekstida yoritiladi. Alisher navoiyning adabiy-estetiqak rashlari va tamoyillari XX asr o'zbek adabiyoti va tanqid-adabiyotshunosligi rivojidagi beqiyos o'rni va ahamiyati A.Qodiriy, A.Qahhor, T.Murod ijodi misolida qiyosiy tahlil etiladi. Davr va adabiy muhit, hukmron mafkura va badiiy ijod, milliylik va umum insoniylik, an'anaviylik va novatorlik, adabiy tasir va o'ziga xoslik masalalari adabiy jarayon bilan uzviy bog'liqlikda talqin qilinadi. Kitob adabiyotshunoslar, magistr-talabalar va ijod muhlislariga mo'ljallangan. Monografiya 2022 yili Germaniyada "Lambert" nashriyoti tomonidan ingliz tilida chop etildi.
-
-
Илк бадиий достон
Қаюм Каримов,Ўрта Осиё туркий халқларининг 11-асрга мансу4б ва ҳозирча бизгача етиб келган бадиий асарларининг биринчи намунаси "Қутадғу билиг" паэмасидир
-
Эл деса Навоийни
Халқ оғзаки ижоди,Ушбу мажмуага жаҳон шеърияти султони,туркий тилимизда ўнлаб улуғ ва боқий асарлар ёзган бобомиз ҳазрат Мир Алишер Навоий ҳақида халқ яратган ривоятларни жамладик
-
Саргардонлик
Абдужамил Нурпеисов,Сиз трилогиянинг бу қисмида ўз ҳақ-ҳуқуқи йўлида курашга отланаган қозоқ халқинингуқубатли ҳаёти била танишасиз, асарнинг биринчи китобидаёқ халқнинг сизнинг кўнглингизга яқин бўлиб қолган Эломон
-
Мотам
Ласло Немет,Эътиборингизга ҳавола этилаётган ушбу романда Жўфи исмли ёшгина жувоннинг бошига тушган мусибатлар ҳикоя қилинади Ҳали ўн гулидан бир гули очилмаган Жўфи эрининг фожеафий ҳалокатидан сўнг қўлида ёш гўдаги билан қолади
-
-
Мумби
Жеймс Нгуми,"Мумби" рманида Африка халқларининг инглиз империалистларига қарши миллий озодлик ва мустақиилик учун олиб боргани акс этитирилган
-
Навоий замондошлари мактубларида
А.Ўринбоев, М.Ҳасанов,Ушбу рисола Навоийга йўлланаган мактублар асосида ёзилган.Рисола кенг китобхонлар оммасига йўлланган
-
Навоий замондошлари мактубларида
А.Ўринбоев, М.Ҳасанов,Ушбу рисола Навоийга йўлланаган мактублар асосида ёзилган.Маълумки кўпгина олимлар,шоирлар давлат ва дин арбоблари ҳамда бошқа табақадаги кишилар ҳам Навоий билан алоқадор хатлар ёзишиб турганлар
-
Форс -тожик адабиёти классиклари
Шоислом Шомуҳаммедов,"Шарқ адабиёти классиклари"сериясида нашр этилаётган бу китобда инсоният бадиий фикр хазинасининг ажойиб асарлар билан бйитган неча асрлардан бери бадиёт чўққиларида порлаб келаётган муборак номлари бизнинг халқимизга ҳам қадимдан маълум бўлган шоирлар Рўдакий,Носир Хусров, Умар Ҳайём, Жомий, Шерозий ,Бедил каби сухон усталарининг ҳаёти ва ижоди ҳақида қисқа содда ва қизиқарли ҳикоя қилинади
-
Ҳалокат
Абдижамил Нурпеисов,А.Нурпеисов трилогияси реал ҳаракатлар асосига қурилган.Тақдирлар мураккаб
-
Дадамни топиб беринглар
Хаким Назир,Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ҳаким Назирнинг "Дадамни топиб беринглар" асари бир деҳқон оиласи бошига тушган мусибат ҳикоя қилинади та туҳматдан қамалади.
-
Нодира.Девон
Нодира,Мазкур китобда 18- асрнинг 2-ярми ва 19 асрнинг бошларида яшаб ижод этган талантли шоири Нодиранинг ўзбек ва форс-тожик тилларидаги шеърлари бор
-
Болакай нидоси
Жеймс Нгуги,Жеймс Нгуги ўзининг "Болакай нидоси"рманида оқ танли мустамлакачи Хаулендс қора танли заминдор Джакаба ва камбағал НГота оиласи орқали ўз ерлари учун ўз вақтида жон койитмаган кекса кенияликлар устидан кулади
-
Кексалар қадри
Обиджон Абдуғофур,Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин ишлари бўйича қўмитанинг 2018 йилдаги 273-рақамли хулосаси асосида тайёрланди
-
Шуберт
Б.Кремнев,Кўҳна тарих кўплаб даҳо бастакорларни кўрган. Уларнинг беқиёс нафосатга тўла асарлари ҳамон инсонлар қалбини ҳаяжонлантириб келмоқда