-
-
-
юриспруденция,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Тадбиркорлик фаолиятининг айрим турларининг лицензиялашга оид норматив - ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами
Саидов А.Х.,юриспруденция, -
Тадбиркорлик фаолиятининг айрим турларининг лицензиялашга оид норматив - ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами
Саидов А.Х.,юриспруденция, -
Ўзбекистонда инновация фаолиятининг фуқаролик - ҳуқуқий тартибга солиниши
Муаллифлар жамоаси,юриспруденция, -
юриспруденция,
-
-
-
-
-
Yuksak ma'naviyat yengilmas kuch
Karimov I.,Vatanimizning kelajagi, xalqimizning ertangi kuni, mamlakatimizning jahon hamjamiyatidagi obro'-e'tibori avvalambor farzandlarimizning unib-o'sib, ulg'ayib, qanday inson bo'lib hayotga kirib borishiga bog'liqdir. Biz bunday o'tkir haqiqatni hech qachon unutmasligimiz kerak.
-
Юксак маънавият енгилмас куч
Каримов И,Ватанимизнинг келажаги, халқимизнинг эртанги куни, мамлакатимизнинг жаҳон ҳамжа миятидаги обрў-эътибори авваламбор фарзандларимизнинг униб-ўсиб, улгайиб, қандай инсон бўлиб ҳаётга кириб боришига боғлиқдир. Биз бундай ўткир ҳақиқатни ҳеч қачон унутмаслигимиз керак.
-
Ўзбекистон Республикасининг "Банкротлик тўғрисида"ги қонун
Муаллифлар жамоаси,Ушбу китоб Япония халқаро ҳамкорлик агентлиги ҳамда Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик суди ҳамкорлигида 2005-2007 йилларда амалга оширилган Ўзбекистон Республикаси «Банкротлик тўғрисида»ги Қонунга шарҳ тузиш» илгариги лойиҳаси бўйича навбатдаги ҳамкорлик дастури доирасида Япония халқаро ҳамкорлик агентлиги (ЛСА)нинг Ўзбекистон Республикасидаги ваколатхонаси молиявий кўмагида тайёрланди ва чоп этилди. Ушбу нашр бепул тарқатиш учун мўлжалланган.
-
O'zbekiston Respublikasi jinoyat huquqi kursi 5 Tom
Rustamboyev M.X.,Mazkur darslik O'zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksiga 2018 yil 1 noyabrgacha kiritilgan qo'shimcha va o'zgartishlar inobatga olingan holda tayyorlangan. Unda amaldagi qonun hujjatlari, tergov va sud amaliyoti, O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qarorlari asosida jinoyat huquqining Umumiy va Maxsus qismi masalalari yoritilgan. Darslik besh tomdan iborat. Birinchi va ikkinchi tomlar JKning Umumiy qismiga bag'ishlangan. Birinchi tomida jinoyat qonuni va jinoyat to'g'risidagi ta'limot masalalari yoritilgan. Ikkinchisida jazo, javobgarlik va jazodan ozod qilish, jinoyat-huquqiy ta'sirning boshqa choralari yoritilgan. Uchinchi, to'rtinchi va beshinchi tomlar JKning Maxsus qismi normalarida nazarda tutilgan jinoyatlar uchun javobgarlik masalalariga bag'ishlangan. Muallif tomonidan barcha jinoyatlar tarkibining belgilari tahlil qilingan, ularni kvalifikatsiya qilish masalalari, o'xshash jinoyatlar tarkiblarini farqlash muammolari ko'rib chiqilgan. Darslik yuridik oliy o'quv muassasalari bakalavr va magistrlari, Bosh prokuratura Akademiyasi tinglovchilari, O'zbekiston Respublikasi Milliy gvardiyasi Harbiy-texnik instituti kursantlari, O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi tinglovchilari, o'qituvchilarga moʻljallangan, shuningdek, huquqni muhofaza qiluvchi organ xodimlari va jinoyat huquqi muammolari bilan qiziquvchi shaxslar tomonidan foydalanilishi mumkin.
-
O'zbekiston Respublikasi jinoyat huquqi kursi 4 Tom
Rustamboyev M.X.,Mazkur darslik O'zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksiga 2018 yil 1 noyabrgacha kiritilgan qo'shimcha va o'zgartishlar inobatga olingan holda tayyorlangan. Unda amaldagi qonun hujjatlari, tergov va sud amaliyoti, O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qarorlari asosida jinoyat huquqining Umumiy va Maxsus qismi masalalari yoritilgan. Darslik besh tomdan iborat. Birinchi va ikkinchi tomlar JKning Umumiy qismiga bag'ishlangan. Birinchi tomida jinoyat qonuni va jinoyat to'g'risidagi ta'limot masalalari yoritilgan. Ikkinchisida jazo, javobgarlik va jazodan ozod qilish, jinoyat-huquqiy ta'sirning boshqa choralari yoritilgan. Uchinchi, to'rtinchi va beshinchi tomlar JKning Maxsus qismi normalarida nazarda tutilgan jinoyatlar uchun javobgarlik masalalariga bag'ishlangan. Muallif tomonidan barcha jinoyatlar tarkibining belgilari tahlil qilingan, ularni kvalifikatsiya qilish masalalari, o'xshash jinoyatlar tarkiblarini farqlash muammolari ko'rib chiqilgan. Darslik yuridik oliy o'quv muassasalari bakalavr va magistrlari, Bosh prokuratura Akademiyasi tinglovchilari, O'zbekiston Respublikasi Milliy gvardiyasi Harbiy-texnik instituti kursantlari, O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi tinglovchilari, o'qituvchilarga moʻljallangan, shuningdek, huquqni muhofaza qiluvchi organ xodimlari va jinoyat huquqi muammolari bilan qiziquvchi shaxslar tomonidan foydalanilishi mumkin.
-
O'zbekiston Respublikasi jinoyat huquqi kursi 3 Tom
Rustamboyev M.X.,Mazkur darslik O'zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksiga 2018 yil 1 noyabrgacha kiritilgan qo'shimcha va o'zgartishlar inobatga olingan holda tayyorlangan. Unda amaldagi qonun hujjatlari, tergov va sud amaliyoti, O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qarorlari asosida jinoyat huquqining Umumiy va Maxsus qismi masalalari yoritilgan. Darslik besh tomdan iborat. Birinchi va ikkinchi tomlar JKning Umumiy qismiga bag'ishlangan. Birinchi tomida jinoyat qonuni va jinoyat to'g'risidagi ta'limot masalalari yoritilgan. Ikkinchisida jazo, javobgarlik va jazodan ozod qilish, jinoyat-huquqiy ta'sirning boshqa choralari yoritilgan. Uchinchi, to'rtinchi va beshinchi tomlar JKning Maxsus qismi normalarida nazarda tutilgan jinoyatlar uchun javobgarlik masalalariga bag'ishlangan. Muallif tomonidan barcha jinoyatlar tarkibining belgilari tahlil qilingan, ularni kvalifikatsiya qilish masalalari, o'xshash jinoyatlar tarkiblarini farqlash muammolari ko'rib chiqilgan. Darslik yuridik oliy o'quv muassasalari bakalavr va magistrlari, Bosh prokuratura Akademiyasi tinglovchilari, O'zbekiston Respublikasi Milliy gvardiyasi Harbiy-texnik instituti kursantlari, O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi tinglovchilari, o'qituvchilarga moʻljallangan, shuningdek, huquqni muhofaza qiluvchi organ xodimlari va jinoyat huquqi muammolari bilan qiziquvchi shaxslar tomonidan foydalanilishi mumkin.
-
O'zbekiston Respublikasi jinoyat huquqi kursi 2 Tom
Rustamboyev M.X.,Mazkur darslik O'zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksiga 2018 yil 1 noyabrgacha kiritilgan qo'shimcha va o'zgartishlar inobatga olingan holda tayyorlangan. Unda amaldagi qonun hujjatlari, tergov va sud amaliyoti, O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qarorlari asosida jinoyat huquqining Umumiy va Maxsus qismi masalalari yoritilgan. Darslik besh tomdan iborat. Birinchi va ikkinchi tomlar JKning Umumiy qismiga bag'ishlangan. Birinchi tomida jinoyat qonuni va jinoyat to'g'risidagi ta'limot masalalari yoritilgan. Ikkinchisida jazo, javobgarlik va jazodan ozod qilish, jinoyat-huquqiy ta'sirning boshqa choralari yoritilgan. Uchinchi, to'rtinchi va beshinchi tomlar JKning Maxsus qismi normalarida nazarda tutilgan jinoyatlar uchun javobgarlik masalalariga bag'ishlangan. Muallif tomonidan barcha jinoyatlar tarkibining belgilari tahlil qilingan, ularni kvalifikatsiya qilish masalalari, o'xshash jinoyatlar tarkiblarini farqlash muammolari ko'rib chiqilgan. Darslik yuridik oliy o'quv muassasalari bakalavr va magistrlari, Bosh prokuratura Akademiyasi tinglovchilari, O'zbekiston Respublikasi Milliy gvardiyasi Harbiy-texnik instituti kursantlari, O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi tinglovchilari, o'qituvchilarga moʻljallangan, shuningdek, huquqni muhofaza qiluvchi organ xodimlari va jinoyat huquqi muammolari bilan qiziquvchi shaxslar tomonidan foydalanilishi mumkin.
-
-
Иқтисодиёт назарияси
Бекнозов Н,Иктисодиёт назарияси фани бўйича тайёрланган мазкур дарсликда Республикада Кадрлар тайёрлаш миллий дастури ва олий ўқув юртларида бакалаврлар тайёрлаш давлат андозаси талаби асосида яратилган. Дарсликка кири- тилган ҳар бир мавзуни ёритишда Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов асарларидан, республика қонунлари ва бошка меъёрий ҳуж жатлардан кенг фойдаланилди. Дарслик таркибига киритилган мавзулар бир-бири билан мантиқан боғланган. Янги мавзулар киритилган бўлиб дарслик мазмунан бойитилди. Бу мавзулар: Иқтисодиётнинг умумий асослари, Бозор иқтисодиёти, Макроиктисодиёт ва жаҳон хўжалигининг ривожланиш боскичларига тааллукли мавзулар киритилган. Дарслик барча йўналишдаги мутахас сислар (бакалаврлар) учун мўлжалланган.
-
Фуқаролик процессуал ҳуқуқи
Мамасиддиқов М.,Мазкур дарслик Давлат таълим стандарти асосида тузилган "Фуқаролик процессуал ҳуқуқи" фани дастурига мувофиқ ҳамда шахсга йўналтирилган, ривожлантирувчи ва мустақил таълим олиш технологиялари, тамойиллари ва талаблари асосида тайёрланган. Дарсликда фуқаролик процессуал ҳуқуқининг умумий қисмига оид барча масалалар батафсил кўриб чиқилади. Мазкур дарслик нафақат юридик ўқув юрти талабалари учун, балки фуқаролик ишлари бўйича судларнинг судьялари, прокуратура ходимлари, адвокатлар, шунингдек кенг китобхонлар оммаси учун ҳам мўлжалланган. Ушбу дарсликдан фуқаролик процессуал ҳуқуқи соҳасида илмий тадқиқот ишларини олиб бораётган докторант ҳамда аспирантлар ҳам фойдаланиши мумкин.
-
Криминология
Абдурасулова Қ.Р.,Дарсликда криминология фанининг предмети, вазифаси ва ти зими, жиноятчилик тушунчаси, хусусиятлари ва турлари, жиноятчилик сабаблари ва уни тавсифлаш муаммоси, жиноятчи шахси, унинг криминологик тавсифи ва жиноятчиликнинг олдини олиш, шахс ғайриижтимоий мойиллигининг шаклланиши ҳамда муайян жиноят содир этиш механизми, криминологик виктимология асослари, таснифи, жиноятларни профилактика қилиш, рецидив, уюш ган, вояга етмаганлар, оиладаги, тамагирлик ниятида зўрлик ишлатиб содир этиладиган, иқтисодий, экология ва солиқ жиноятчилигининг криминологик тавсифи ҳамда унинг олдини олиш каби масалалар кўрилган. Дарслик ҳуқуқшунослик йўналишидаги олий ўқув юртлари ва факультетлари талабалари, ўқитувчилари, тадқиқотчилар ва ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари ходимлари учун мўлжалланган.
-
Тадбиркорлик фаолиятининг айрим турларининг лицензиялашга оид норматив - ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами
Саидов А.Х.,Бошқача айтганда, Конституциямизда мустахкамлаб қўйилган мақсад, принцип ва қоидаларни амалга ошириш учун кичик ва ўрта бизнес, хусусий тадбиркорликни изчил ривожлантириш давлатимизнинг устувор вазифасига айлан- ди. Бу борада қатор солиқ имтиёзлари ва преференциялар берилиб, эркин ишбилармонлик муҳити яратилди. Муҳта- рам Президентимиз таъбири билан айтганда, бу даврда хусусий мулкни ҳуқуқий жиҳатдан ҳимоя қилишни кучай- тириш, мамлакатимизда ҳар томонлама бақувват мулк эга- лари синфини шакллантириш, иқтисодиётни янада либе раллаштиришни таъминлаш, тадбиркорлик, аввало, кичик бизнес фаолиятини ривожлантириш учун қулай шароитлар яратиш, кенг тармоқли бозор инфратузилмасини барпо этиш ни кўзда тутадиган қонун ҳужжатларининг бутун бир маж- муаси қабул қилинди.
-
Тадбиркорлик фаолиятининг айрим турларининг лицензиялашга оид норматив - ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами
Саидов А.Х.,Бошқача айтганда, Конституциямизда мустахкамлаб қўйилган мақсад, принцип ва қоидаларни амалга ошириш учун кичик ва ўрта бизнес, хусусий тадбиркорликни изчил ривожлантириш давлатимизнинг устувор вазифасига айлан- ди. Бу борада қатор солиқ имтиёзлари ва преференциялар берилиб, эркин ишбилармонлик муҳити яратилди. Муҳта- рам Президентимиз таъбири билан айтганда, бу даврда хусусий мулкни ҳуқуқий жиҳатдан ҳимоя қилишни кучай- тириш, мамлакатимизда ҳар томонлама бақувват мулк эга- лари синфини шакллантириш, иқтисодиётни янада либе раллаштиришни таъминлаш, тадбиркорлик, аввало, кичик бизнес фаолиятини ривожлантириш учун қулай шароитлар яратиш, кенг тармоқли бозор инфратузилмасини барпо этиш ни кўзда тутадиган қонун ҳужжатларининг бутун бир маж- муаси қабул қилинди.
-
Ўзбекистонда инновация фаолиятининг фуқаролик - ҳуқуқий тартибга солиниши
Муаллифлар жамоаси,Мазкур монография ЁА2-ФҚ-0-61321 ЁА2-011 рақамли «Демократик ислоҳотларни янада чуқурлаштириш ва фукаролик жамиятини шакллантириш шароитида инновация фаолиятини фукаролик-ҳуқуқий тартибга солиш муаммолари» мавзусидаги илмий- амалий лойиҳа (грант) асосида амалга оширилган тадкикот доирасида тайёрланган. Монографияда инновация фаолиятини ҳуқуқий тартибга солишнинг турли долзарб муаммолари таҳлил этилган ҳамда ушбу муаммоларни ҳал қилишга, қонун ҳужжат ларига қўшимча ва ўзгартиришлар киритишга оид тавсия ва хулосалар берилган. Монография инновация фаолияти масалалари билан шуғулланувчи мутахассислар. олий ўқув юртларининг профессор-ўқитувчилари, катта илмий ходим-изланувчилар, магистрантлар, талабалар ҳамда мазкур соҳага қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига йўналтирилган.
-
-
Қонунчилик техникаси
Нажимов М.К., Сайдуллаев Ш.А.,Мазкур ўқув қўлланмаси "Қонунчилик техникаси" фани ўқув курсининг дастури асосида тайёрланган бўлиб, унда норматив-ҳуқуқий хужжатларни сифатли ва мукаммал тайёрлаш, кабул қилиш ҳамда тизимлаштиришда конунчилик техникасини қўллаш билан боғлиқ масалалар ўз ифодасини топган. Ўқув қўлланмасини тайёрлашда мамлакатимизда ва ҳорижда эълон қилинган юридик адабиётлардан фойдаланилган.. Ушбу ўқув қўлланмаси қонун ҳужжатларини тайёрлаш жараёнида иштирок этувчи мутахассисларга, олий юридик ўқув юртлари ўкитувчилари, аспиран тадкикотчилари Ba магистратура хамда бакалавриат талабаларига мўлжалланган.
-
Демократик ислоҳотларни янада чуқурлаштириш ва фуқаролик жамиятини шакллантириш - мамлакатимиз тараққиётининг асисий мезонидир 19
Каримов И,Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов асарларининг 19-жилдидан давлатимиз раҳбарининг 2010-2011 йилларда Вазирлар Маҳкамаси йиғилишлари, Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси ва Сенати- нинг қўшма мажлисларида, БМТ Бош Ассамблея- сининг Мингйиллик Ривожланиш Мақсадларига бағишланган олий даражадаги ялпи мажлисида, Коллектив хавфсизлик шартномаси ташкилоти (ОДКБ), турли халқаро анжуманлар, маросимларда сўзлаган нутқлари ва маърузалари ҳамда табрик- лари ўрин олган.
-
Одам савдоси
Рустамбаев М.Х,Мазкур нашр одам савдосидек хавфли иллатнинг криминологик ва жиноий-ҳуқуқий жиҳатларини таҳлил этишга бағишланган. Унда одам савдоси билан боғлиқ жиноятларнинг жадал суръатлар билан ўсишига таъсир қилувчи сабаб ва шарт-шароитлар тадқиқ қилиниб, мазкур жиноий ҳаракатга қарши курашнинг турли жиҳатлари очиб берилган. Ўзбекистон Республикаси томонидан одам савдоси жиноя- ти курбони бўлганларни ҳимоя қилишга қаратилган чора-тадбир- ларнинг комплекс таҳлил қилинган. Китобда одам савдосига қарши кураш билан боғлиқ Ўзбекистон сиёсатини белгиловчи ва мазкур соҳада хорижий давлатлар билан ҳамкорликни тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий ҳамда асосий хал- қаро ҳужжатларнинг моҳияти очиб берилди. У олий ўқув юртларининг талабалари, аспирантлари ва ўқитувчи- лари, шунингдек, жиноят ҳуқуқи ва криминология соҳасида илмий тадқиқот олиб бораётган изланувчилар ҳамда суд-тергов органлари ходимларида қизиқиш уйғотади, деган умиддамиз.
-
Жиноят ишлари бўйича суд ҳужжатлари
Газиев Ш,Ушбу амалий-услубий қўлланмада жиноят ишлари бўйича процессуал ҳужжатлар тушунчаси, аҳамияти, процессуал ҳужжатларнинг турлари ва ҳуқуқий асослари, суд ажримлари турлари, уларнинг мазмуни ва чиқариш тартиби, судга қадар иш юритиш босқичида чиқариладиган ажиримлар, жиноят ишинисудда кўриш учун таёрлаш босқичида чиқариладиган суд ҳужжатлари, суд муҳокамасининг якуни бўйича чиқариладиган суд ҳужжатлари, суд қарорларининг қонунийлиги, асослилиги ва адолатлилигини текшириш якунлари бўйича чиқариладиган суд ҳужжатлариҳамда хусусий ажримлар, уларни чиқариш ва расмийлаштириш тартиблари атрофлича ёритилган.
-
Ижара ҳуқуқи
Бобоқулов С.Б,Мазкур дарсликда бозор иқтисодиёти шароитида кенг қўлланилаётган ижара шартномасининг тарихий ривожланиш босқичлари тавсифи, мол-мулк ижарасини ҳуқуқий тартибга солишнинг тарихий шакллари ва миллий ҳуқуқ тизимида намоён бўлишининг баъзи жиҳатлари, бозор шарои тида тижорат ва ижтимоий ижаранинг моҳият, аҳамияти, тушунчаси ва асосий белгилари, уларни ижара муносабатларида тутган ўрни ва қўлла ниш соҳалари, ижара шартномасининг алоҳида турлари, жумладан, прокат шартномаси, транспорт воситалари ижараси шартномаси, бино ва иншоот ижараси шартномаси, корхонани ижарага бериш шартномаси, лизинг (молия ижараси) шартномаси, уй-жой ижараси шартномаларининг тушунчаси, шартнома шакли, тарафларнинг ҳуқуқ ва мажбурият- лари, шартнома шартларини бузганлик учун тарафларнинг жавобгарлиги, шунингдек, фуқаролик-ҳуқуқий муносабатларда ижара ҳуқуқидан фой даланиш имкониятларини янада кенгайтиришга оид мавзулар ёритилган.