-
-
-
-
-
-
-
Адвокатларга оид корпоратив ҳужжатлар
Давлятов B.X, Пардаев С.Ж, Саламов М.Б.,юриспруденция, -
Ҳуқуқий тусдаги ҳужжатлардан намуналар
Саломов В, Давлятов В.Х, Пардаев С.Ж, Саламова М.Б.,юриспруденция, -
O'zbekistonda jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslar ta'minotini huquqiy tartibga solish masalalari
Ismoilov B.S.,юриспруденция, -
-
юриспруденция,
-
-
-
юриспруденция,
-
-
Milliy qonunchilikdagi asosiy huquqiy tushunchalarning izohli lug'ati
Sharipov R.H, Sharipova H.R.,Huquqshunoslik, -
-
Aholi bandligiga ko’maklashish markazining asosiy vazifalari va faoliyati
AlimuxamrdovB.B, Maxmudov T.A, Sultanov U.T.,юриспруденция,
-
Jazodan ozod qilish
Xaydarov Sh.D,Mazkur o'quv qo'llanmada jazodan ozod qilish tushunchasi va belgilari; ayrim xorijiy davlatlar jinoyat qonunchiligida jazodan ozod qilish; jazoni ijro etish muddatlari tushunchasi hamda ushbu muddatlar o'tib ketganligi munosabati bilan, shaxsning ijtimoiy xavflilik xususiyatini yo'qotishi munosabati bilan, aybdor o'z qilmishiga amalda pushaymon bo'lganligi munosabati bilan jazodan ozod qilish; shartli hukm qilish, jazoni o'tashdan muddatidan ilgari shartli ozod qilish: jazoni yengilrog'i bilan almashtirish; kasallik yoki mehnat qobiliyatini yo'qotish oqibatida jazodan ozod qilish; amnistiya akti yoki afv etish asosida jazodan ozod qilish kabi masalalar bayon etilgan. O'quv qo'llanma yuridik oliy o'quv yurtlarining bakalavr va magis- trantlariga o'quv qo'llanma sifatida tavsiya qilinadi.
-
Биздан озод ва обод Ватан колсин
Каримов И,Ушбу Президент асари Ўзбекистон Республикасининг биринчи Президенти Ислом Абдуғаниевич Каримовнинг кўп томлик асарларининг иккинчи жилди ҳисобланади.
-
Конституционное право Республики Узбекистан
Тультеева И.Т.,Учебник написан в соответствии с государственными требованиями на основе действующего законодательства Республики Узбекистан. В учебнике раскрываются принципы конституционного строя Республики Узбекистан, основные права, свободы и обязанности человека и гражданина, вопросы общества и личности, административно-территориальное и государственное устройство Республики Узбекистан и организация государственной власти. Учебник рекомендован студентам, докторантам, преподавателям юридических факультетов, а также специалистам и практикам в области государственного права и управления.
-
Yer huquqi
Kenjayev R.X.,Mazkur o'quv qo'llanma yer qonunchiligiga oid so'nggi o'zgartish va qo'shimchalarni inobatga olgan holda tayyorlangan. Unda zamonaviy yer huquqining institutlari tizimli ravishda bayon etilgan bo'lib, jumladan, yer huquqining mustaqil huquq tarmog'i sifatidagi o'ziga xos xususiyatlari, yer fondi toifalarining huquqiy holati, yerdan foydalanish huquqi, yerlarni muhofaza qilish masalalari milliy qonunchilik normalari asosida ochib berilgan. O'quv qo'llanma ushbu mutaxassislik bo'yicha ta'lim olayotgan talabalar, magistrantlar, o'qituvchilar, shuningdek, tabiiy resurslardan maxsus foydalanuvchilar hamda tabiatni muhofaza qilish organlari xodimlari uchun mo'ljallangan.
-
Жаҳон конституциялари
Саидов А.Х.,Мамлакатимиз парламентининг хаётида Харакатлар стратегияси доирасида конституциявий-хукукий асосларнинг баркарор ривожланиши ва мустахкамланиши, Янги Узбекистонни бунёд этиш ва Учинчи Ренессанс асосларини шакллантиришга каратилган кенг куламли ва шиддатли демо- кратик ислохотлар учун мухим кадамларга бой булди. Хусусан, 2022 йил 16 май куни Олий Мажлис Конунчилик палатаси- нинг энг йирик фракциялари - зЛиДеП ва «Миллий тикланиш» ДПнинг алохида йирилишлари, 17 май куни - уларнинг мамлакатимизда конституциявий ислохотларни амалга ошириш ва ушбу масалани Олий Мажлис палаталари Кенгашларининг мухокамасига киритишга багишланган кушма йигилиши булиб утди.Шу билан болик холда, 20 май куни Сенат ва Конунчилик палатаси Кенгашларининг кушма мажлиси булиб утди. Конституцияга узгартириш ва кушимчалар киритиш буйича таклифларни шакллантириш хамда ташкилий чора-тадбирларни амалга ошириш юзасидан Конституциявий комиссия ташкил этилиб, унинг таркиби ва вазифалари белгиланди. Мазкур Конституциявий комиссия таркибига барча худудлардан депутатлар, се-наторлар, жамиятнинг турли катламлари, фукаролик жамияти институтларининг вакиллари, етук хукукшунослар, сиёсатшунослар ва бошка экспертлар (жами - 47 нафар) киритилди.Узбекистонда конституциявий ислохотнинг бош гоявий илхомлантирувчиси, шубхасиз, Президентимиз Ш.М. Мирзиёев, асосий ташаббускори эса - мамлакатимиз ахолисининг кенг катламлари эканлигини такидлаб ўтиш лозим.
-
Адвокатларга оид корпоратив ҳужжатлар
Давлятов B.X, Пардаев С.Ж, Саламов М.Б.,Ушибу китобда адвокатлик фаолиятида кул келадиган корпоратив хужжатлар намуналари келтирилган. Адвокатлар ва сохада фаолият юритаётган бошка мутахассислар учун мулжалланган.
-
Ҳуқуқий тусдаги ҳужжатлардан намуналар
Саломов В, Давлятов В.Х, Пардаев С.Ж, Саламова М.Б.,Китобдан адвокатлар уз иг фаолиятида куп мурожаат киладиган хукукий хужжатлар намуналари урин олган. Адвокатлар ва сохада фаолият юритаётган бошка мутахассислар учун мулжалланган.
-
O'zbekistonda jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslar ta'minotini huquqiy tartibga solish masalalari
Ismoilov B.S.,Mazkur risolada O'zbekistonda jismoniy imkoniyati cheklangan shaxsiar ta'limini huquqiy tartibga solish masalalari va bu borada gabul gilingan me'yoriy-huquqiy hujjatlar tahlil qilingan. Хусусан, nogironligi bo'lgan shaxslar ta'limi tushunchasi va uning huquqiy mazmuni, nogironligi bolgan shaxslar ta 'limining tashkiliy huquqiy asoslari, jismoniy imkoniyati cheklangar shaxslar ta'limining asosiy tamoyillari tahlili, jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslar talimi rivojida davlat hokimiyati boshgaruvi organlarining tutgan o'rni, nogironligi boîgan shaxslar ta'lim jarayonlariga o'quv rejalari va o'quv dasturiarini joriy etish masalalari, nogironligi bolgan ta'lim oluvchilarning huqug va majburiyatlari, nogironligi bo'lgan bolalarning maxsus ta'lim olish imkoniyatlari, inklyuziv ta'lim, nogironligi bolgan shaxslar adaptivligining bosh omili sifatida, nogironligi bo'lgan shaxslar ta'limida xalqaro xujjatlarning ahamiyati hamda ularning ijtimoiy-huquqiy tahlili, jismoniy imkoniyati cheklangan ta'lim oluvchilarni ijtimoiy himoya qilish masalalari oddiy xalqchil tilda yoritib berilgan. Suningdek, ta'lim sohasida jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslarning huquqiy holati va ularni yuridik jihatdan tartibga solish masalalari tahlil qlingan. Mazkur risola keng kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan.
-
Nogironligi bo'lgan shaxslar davlat va jamiyat e'tiborida
Ismoilov B.S.,Mazkur risolada nogironligi bo'lgan shaxslar davlat va jamiyat e'tiborida ekanligi va bu borada gabul qilingan me'yoriy-huquqiy huljatlar tahlil gilingan. Хусусан, "nogironlik holati" tushunchasi va uning kelib chiqish sabablari, nogironligi bo'lgan shaxslar huguqlarini himoya gilish gonunchilik tizimining rivolanish bosqichlari, nogironligi bo'lgan shaxslarni tibbiy modelga asosan himoyalash tizimi funksional vazifalari, nogironligi bo'gan shaxslarni tibbly reabilitatsiya va abilitatsiya qilish gonunchilik tartibi, jismonly imkonlyati cheklangan shaxslarning ish bilan ta'minlanish huquqi va ularning kasbly reabilitatsiya masalalari oddiy xalqchil tilda yoritib berilgan. Suningdek, ta'lim sohasida jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslarning huquqiy holati va ularni yuridik jihatdan tartibga solish masalalari tahlil qlingan. Mazkur risola keng kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan. O'zbekiston ko'zi ojizlar jamiyatining 2021 yil 12-iyuldagi 2021 tavsiyasi bilan nashrga tavsiya etilgan.
-
Суд-баллистика экспертизасида эксперт эксперименти
Ганиева О.Т.,Услубий кулланма Республикамиз суд экспертиза муассасалари амалий иш тажрибаси асосида тайёрланган. Кулланмада эксперт экспериментининг назарий коидалари, суд-баллистика экспертизасида эксперт экспериментини куллаш буйича методик тавсиялар, суд-баллистика экспертизасида идентификацион вазифаларни хал килишда экспериментал методдан фойдаланиш, силлик стволли ов куролларини отилган снарядлардаги изларга кура идентификация килишда хамда озод (инерцион) затворли укотар куроллар учун кулбола усулда кайта укланган патронлар билан эксперимент утказишнинг хусусиятлари баён килинган. Эксперт-баллистлар ва суд-баллитсика экспертизаси мутахассис-лиги йуналиши буйича талим олувчи талаба ва курсантларга мулжалланган Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги Гошкент давлат юридик университети Илмий Кенгашининг 2022 йил 17 мартдаги 106-сонли баённомасига асосан мухокама килинган ва нашрга макулланган.
-
Ўзбекистон Республикаси олий мажлиси қонунчилик палатаси депутатларининг сайлов округидаги фаолиятини ташкил этиш.
Якубов Ш.У.,Мазкур методик кулланмада Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Конунчилик палатаси депутатларининг уз сайлов округидаги фаолиятининг ахамияти, ташкилий-хукукий жихатлари, ушбу жараёнда иштирок этувчи субъектлар ва уларнинг таснифи, хукук хамда мажбуриятлари уз ифодасини топган. Шунингдек, кулланмада Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Конунчилик палатаси депутатларининг уз сайлов округидаги фаолиятининг асосий йуналишлари ва уларни ташкил этишнинг илгор ва замонавий усуллари хакида мулохаза юритилган. Кулланмада хар бир субъект учун алохида тавсиялар, яни депутатларнинг сайлов округидаги фаолияти давомида амалга оширилиши лозим булган вазифалар мантикий изчилликда кайд этилган. Методик кулланма Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Конунчилик палатаси депутатлари, ижро хокимияти мансабдор шахслари, сиёсий партиялар, сайловчилар ва мазкур жараёнга кизикадиган мутахассислар ва кенг китобхонларга мулжалланган. Yuuoy KynaHMa EMT Yexcronparn Tapaxner Jacrypunner «lapramenr ривожланишини куллаб-кувватлаш» лойихаси кумаги асосида нашр этилди. Ушбу нашрда баён этилган мулохазалар Бирлашган Миллатлар Ташкилоти, шу жумладан БМТ ТД ёки БМТта аьзо давлатларнинг нуктаи назарини акс эттирмаслиги мумкин.
-
Конституция ва инсон ҳуқуқлари
Муҳамедов Х.М.,Рисолада Узбекистон Республикасида инсон хукукларининг конституциявий-хукукий асослари, Конституцияда кафолатланган умуминсоний дахлсиз хукуклар, инсон хукукларининт Конституция ва суд томонидан химоя килиниши каби масалалар хакида суз юритилади. Рисола кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Ворислик ҳуқуқи
Kомилов К.,Узбекистон Республикаси мустакилликка эришгач, Биринчи Президентимиз И.А.Каримов томонидан замонавий, маданийлашган, инсонга фаровон турмуш берувчи бозор иктисодиётининг истикболли эканлиги белгилаб берилганлиги, мулкчиликнинг хамма шакллари тенг хукукли эканлиги Бош Комусимиз - Узбекистон Республикаси Конституциясида кафолатланганлиги, мулкчилик тугрисида ва уй-жой фондини, мулкни давлат тасарруфидан чикариш ва хусусийлаштириш турисидаги бир катор конунларнинг кабул килиниши хамда боскичма-боскич амалга оширилган иктисодий ислохотлар натижасида киска вакт ичида фукароларимиз турли кучмас ва кучар мулклар, хусусан уй-жойлар, нотурар-жой бинолари, турли транспорт воситалари, акциялар ва бошка кимматли когозлар, фермер хужаликлари хамда чорва моллари ва бошка турдаги конун билан такикланмаган мулкларнинг эгасига айланди. Шу билан боглик хусусий мулкнинг авлоддан-авлодга утишини хукукий тартибга солиш зарурияти тугилди ва 1997 йил 1 мартдан амалга киритилган Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг V-булимида мулк эгасининг вафотидан кейин унинг барча мол-мулки унинг ворисларига утишига доир конун нормалари мустах камланди. Кон-кариндош булган ака-ука, опа-сингил ворисларнинг амалдаги конунлар талабини билмаслиги ва бири бошкасининг хукукини тан олмаслиги натижасида улар уртасида мерос билан боглик низолар келиб чикиши табиий. Ворислик хукукига доир конун нормаларини кенгрок шархлаш ва тушунтириш оркали бундай низолар келиб чикишининг олдини олиш мумкин булади. Мазкур кулланмада ворислик хукуки, васиятнома ва унинг турлари, васиятномани расмийлаштириш борасидаги мавжуд конун талаблари, меросни кабул килиш билан болик тартиб хамда хукук ва мажбуриятлар юзасидан тушунтиришлар берилган булиб, кенг китобхонлар оммаси учун мулжалланган. Кулланма Узбекистон Республикаси Олий суди раиси К.Камилов рахбарлигида тайёрланди.
-
Ўзбекистон Республикасининг "Давлат ҳокимияти ва бошқаруви органлари фаолиятининг очиқлиги тўғрисида"ги қонунга шарҳ
Асьянов Ш.М.,Укувчиларга тавсия килинаётган Узбекистон Республикасининг «Давлат хокимияти ва бошкаруви органлари фалиятининг очиклиги тугрисида»ги Конунининг хар бир моддаси шархланган ушбу кулланма, жисмоний ва юридик шахсларнинг давлат хокимияти ва бошкаруви органларининг фаолияти тугрисида ахборот олиш сохасидаги хукукларини таминлашга йуналтирилган халкаро хужжатлар хамда илгор хорижий тажрибалар, биринчи навбатда, Узбекистон Республикасининг «Давлат хокимияти ва бошкаруви органлари фаолиятининг очиклиги тугрисида»ги Конунининг чукур тахлилига асосланиб тайёрланди. Ушбу конун фукаролар ва юридик шахсларнинг (ахборотдан фойдаланувчиларнинг) давлат хокимияти органларининг фаолияти тугрисида суровлар бериш оркали ахборот олиш, давлат органларининг уз фаолиятини очик ва шаффоф ташкил килиш борасидаги мажбуриятларини белгилаш оркали фукаролар хамда давлат хокимияти ва бошкаруви органлари уртасидаги доимий ва мустахкам алоканинг таминланиши воситасида, давлат томонидан карорлар кабул килинишида фукароларнинг бевосита иштирокини кафолатлайди. Муаллифлар мазкур шархни нашрга тайёрлашда якиндан ёрдам берган ЮСАИД (АКІ Халкаро ривожланиш агентлиги)га, Халкаро нотижорат хукук Марказига хамда Марказнинг Вице-президенти, шахсан Н.Боржелли хонимга хамкорлиги учун чукур миннатдорчилик билдиради.
-
Yaponiyada mehnat va bandlik huquqi: an'anaviy modelning o'zgarishi.
Araki Т.,Mazkur maqola Yaponiyaning Tokyo universiteti professori Takashi Araki tomondan 2019-vilda chop etilgan. Unda An'anaviy yapon bandlik tizimining o'ziga xos xususiyatlari, xodimlarga beriladigan kafolatlar, kasaba yush malari faoliyatining asoslari, mehnatga hag to lash tizimi, mehnat gonunchiligining qo'llanilishi bilan bog'liq masalalar tahlil qilingan. Magola muallifning roziligi bilan ingliz tilidan o'zbek tiliga Toshkent davlat yuridik universiteti katta o'gituvchisi Miryoqub Raximov tomonidan tarjima qilindi. Ushbu magola sohadagi pedagog-xodimlar, tadqiqotchilar, magistrantlar, talabalar hamda Mehnat huguqiga qizigadigan boshga o'quvchilar uchun moljallangan.
-
Қонун ва адолат устунлиги
Якубов М.С.,Рисола 1997 йилда Мустакил Узбекистон Республикасининг Биринчи Жиноят - ижроия кодексини тайёрлаш ва кабул килиш асосчиси, амалиётчи ва олим Абдугапар Шамансуров хаёти ва фалиятига багишланган. Шунингдек, 29.08.2001 йилдаги Жиноят, Жиноят - Процессуал, Жиноий - ироия ва Мазмурий кодексларини либераллаштириш тугрисидаги Конун биринчи марта кабул килинишига олиб келган. «Узбекистон Республикаси Жиноят кодексидаги камокка мукобил жазо чоралари: хакикат ва истикболлар» лойихасининг муаллифи ва ижрочиси, шунингдек яраштириш институти тасдикланди. Бу инкилобий узгаришларни амалга оширди ва хозирги боскичда Узбекистонда адлия тизимида, конунчиликни халкаро стандартларга мувофик модернизация килиш буйича таклиф ва тавсиялар тавсифланган. Рисола хукукшунос мутахассис олим ва амалиётчининг хаёт йули ва илмий фаолиятида жамиятни тараккиёти йулида кушган муносиб хиссаларини кисман булсада ёритишга мулжалланган.
-
Milliy qonunchilikdagi asosiy huquqiy tushunchalarning izohli lug'ati
Sharipov R.H, Sharipova H.R.,O'quvchilar e'tiboringa xavola etilayotgan mazkur nashida O'zbekiston Respublikasi gonunlarida foydalanilgan asosiy tushunchalar izohi bilan alifbo tartibida berilgan. Qonun ijodkorligida foydalaniladigan asosiy tushunchalarni talgin etish va amaliyotda go'llashga alohida e'tibor qaratish lozim. Sababi, bir qator holatlarda bir tushunchaning o'zi turli gonun hujjatlarida har xil ma'noda berilishi va talqin etilishini kuzatish mumkin. Buni esa, o'z navbatida, mazkur gonun hujjatlarini amaliyotda qo'llashda hisobga olish zarur, deb hisoblaymiz. Mazkur nashr ilmiy xodimlar, amaliyotchi yuristlar, yuridik va tillarni o'qitishga ixtisoslashgan oliygohlarning o'qituvchilari, magistrant va talabalari hamda qonunchilik texnikasi masalalari bilan qiziqqan barcha o' quvchilarga mo'ljallangan.
-
Давлат ва ҳуқуқ назарияси модули бўйича казуслар тўплами
Содиков А.Ш.,Мазкур укув-услубий кулланма Давлат ва хукук назарияси модули дорасида дарс машгулотларини кизикарли ва интерфаол усуллар ёрдамида олиб бориш учун хар бир мавзу доирасида тузилган казусларни уз ичига олади.Кулланмадан урин олган казуслар амалдаги миллий конунчиликва хорижий хукукшунос олимларнинг фикр-мулохазалари ва жахон тажрибаси инобата олинган холда ишлаб чикилган хамда олийюридик таблим муассасаларининг бакалавриат иуналиши талабаларига хамда давлат ва хукук масалаларига кизикувчикитобхонларнинг кенг дорасига мулжалланган.
-
Aholi bandligiga ko’maklashish markazining asosiy vazifalari va faoliyati
AlimuxamrdovB.B, Maxmudov T.A, Sultanov U.T.,Mazkur amaliy qo 'llanma O'zbekiston Respublikasi Bandlik va mehnat munosabatlari vazirligi tizimida faoliyat ko'rsatayotgan tizim tashkilotlari xodimlariga mo ljallangan bo'lib, unda hozirgi davrda aholining bandligiga ko'maklashish sohasida mamlakatimiz-da olib borilayotgan davlat siyosatining ahamiyati, mehnat organlarida ish beruvchi va ishlovchilarning vazifalari, vakolatlari, majburiyatlari hamda ushbu sohaga tegishli bo'lgan huquqiy-me' yoriy hujjatlar to 'plami o'z aksini topgan.O'zbekiston Respublikasi Bandlik va mehnat munosabatlari vaziri o'rinbosari, iqtisod fanlari doktori, professor B.X. Umurzakovning tahriri ostida. Mazkur amaliy qo'llanma Mehnat organlari xodimlari malakasini oshirish resublika kurslari o'quv-uslubiy kengashining 2021-yildagi 27-maydagi 4-sonli bayonnomasi, Toshkent davlat iqtisodiyot universitetining «Inson resurslarini boshqarish kafedrasi»ning 2021-yil 8-iyundagi 41-son bayonnomasi bilan tasdiqlangan. Mazkur amaliy qo 'llanmaning elektron nusxasi O'zbeskiton Respublikasi Bandlik va mehnat munosabatlari vazirligining www.mehnat.uz saytida joylashtirilgan.