-
-
Маҳаллий давлат ҳокимияти органлари фаолиятига оид қонун ҳужжатлари тўплами
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги,Huquqshunoslik, -
Huquqshunoslik,
-
-
Узбекистон Республикаси Президенти Сайлови: 100 саволга 100 жавоб
З.Низомходжаев, Р. Хакимов., -
-
Ўзбекистон олий таълим тизимига оммавий очиқ онлайн курсларни интеграциялаш механизмлари
Каримов А.З, Ҳайдаров И.Н, Хамидов В.С.,Ta'lim, -
Fuqarolik jamiyati,
-
-
Tilshunoslik,
-
-
Сайлов қонунчилиги ва амалиёти бўйича
З.М. Низамходжаев, А.Бекмуродов, Р. Ҳакимов,Huquqshunoslik, -
-
-
-
Siyosatshunoslik,
-
Ijtimoiy ta'minot huquqi
Shamsitdinova M.,Mazkur o'quv uslubiy qo'llanmani tayyorlashdan asosiy maqsad aholining huquqiy ongi va madaniyatini oshirish, kundalik hayotda turli sohalarda ro'y berayotgan huquqiy muammolarning yechimini savol-javob tarzida, keng jamoatchilikka tushunarli shaklda yetkazishdan iborat. Ushbu o'quv uslubiy qo'llanmada kam ta'minlangan oilalarni "Ijtimoiy himoya yagona reyestri" axborot tizimi orqali aniqlash, ularga kam ta'minlangan oilalar bolalari uchun nafaqa va moddiy yordam tayinlash va to'lash tartibi to'g'risida munosabatlariga bag'ishlangan bo'lib, unda oilani kam ta'minlangan deb e'tirof etish va ularga bolalar nafaqasi va moddiy yordamni tayinlash shartlari, bolalar nafaqasi va moddiy yordam uchun murojaat qilish tartibi, bolalar nafaqasi yoki moddiy yordam olish uchun arizalarni ko'rib chiqish tartibi kabi masalalar bo'yicha huquqiy savol-javoblar yoritilgan.
-
Маҳаллий давлат ҳокимияти органлари фаолиятига оид қонун ҳужжатлари тўплами
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги, -
Mamlakatimizni yanada obod etish va modernizatsiya qilishni qat'iyat bilan davom ettirish yo'lida
I.A. Karimov,O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Islom Karimov asarlarining 21-jildidan davlatimiz rahbarining 2012-2013 yillarda O'zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 20 yilligiga bag'ishlangan tantanali marosimda, Vazirlar Mahkamasining majlisida, turli xalqaro anjumanlarda, marosimlarda so'zlagan nutqlari va ma'ruzalari hamda tabriklari o'rin olgan.
-
Мамлакатни янада обод этиш ва модернизация қилишни қатъият билан давом эттириш йўлида
И.А. Каримов,Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов асарларининг 21-жилдидан давлатимиз раҳбарининг 2012-2013 йилларда Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 20 йиллигига бағишланган тантанали маросимда, Вазирлар Маҳкамасининг мажлисида, турли халқаро анжуманларда, маросимларда сўзлаган нутқлари ва маърузалари ҳамда табриклари ўрин олган.
-
Бола ҳуқуқларини ҳимоя қилишга оид норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами
Ш. Газиев,Мазкур тўплам бола ҳуқуқларини таъминлаш ва ҳимоя қилиш соҳасида фаолият олиб борувчи мутахассилар, жумладан, халқ таълими, меҳнат ва аҳолини ижтимоий муҳофаза қилиш, васийлик ва ҳомийлик органлари, вояга етмаганлар ишлари бўйича комиссиялар, судлар ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи идоралар хомидлари, нодавлат нотижорат ва бошқа ташкилотларнинг вакиллари, шунингдек, ўқувчилар, талабалар ҳамда бола ҳуқуқлари масалаларига қизиқувчи барча шахслар учун мўлжалланган.
-
-
Узбекистон Республикаси Президенти Сайлови: 100 саволга 100 жавоб
З.Низомходжаев, Р. Хакимов.,Мазхур рисолада сайлов жараёнига оид муҳим масалалар савол-жавоб шаклида ёритилган. Унда сайлов тушинчаси,Ўзбекистан Республикаси Президенти сайловини ўтказиш муддатлари,сайлов принциплари,сайловига тайёргалик кўриш ҳамда уни ўтказишдаги очиклиқ ва ошкаралик,сайлов комиссиялари фаоляти,Ўзбекистан Республикаси Президентлигига номзод кўрсатиш, Президент сайловини молиялаштириш,сайловолди ташвиқотини олиб бориш,кузативчилар иштироки,овоз бериш ва сайлов якунлари каби масалалар қонунчиликда белгиланган қоидалар асосида баён этилган. Рисола сайлов ташкилатчилари ва кенг жамоатчиликка мўлжалланган.
-
Замонавий сайлов технологиялари
Тузувчилар jamoasi,Мазкур рисолада ХХI асрнинг бошларида ривожланган мамлакатларда сайлов тизимларини демократлаштириш ислоҳотлари натижасида шаклланган янги ўқувғамалий соҳа-замонавий сайлов технологиялари тўғрисида маълумотлар берилган. Рисолада "Сайлов технологиялари" тушунчаси ҳамда терминологияси, сайлов кампанияси стратегияси ва тактикаси, сайлов кампаниясини самарали ташкил этиш ва бошқариш, номзод имижини шакллантириш усуллари, сайлов кампаниясида ташвиқот, сайлов кампаниясида ОАВ ва электоратбилан ишлаш усуллари каби йўналишларда шаклланган замонавий технологияларга оид маълумотлар мужассамланган.
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловини ўтказувчи участка сайлов комиссиялари фаолиятини ташкил этиш бўйича амалий қўлланма
З.Низамходжаев, Р.Ҳакимов,Ушбу қўлланмада Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловини ўтказиш бўйича участка сайлов комиссияларининг фаолиятини ташкил этиш тартиби инфографикалар ёрдамида очиб берилган. Мазкур Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловини ўтказиш бўйича участка сайлов комиссиялари аъзоларига, сайлов жараёнининг бошқа иштирокчилари ва сайлов жараёнига қизиқувчи кенг жамоатчилик фойдаланиши учун мўлжалланган.
-
Ўзбекистон олий таълим тизимига оммавий очиқ онлайн курсларни интеграциялаш механизмлари
Каримов А.З, Ҳайдаров И.Н, Хамидов В.С.,Ушбу монографияда фукаролик ва иктисодий процессда адвокат фаолиятининг ўзига хос хукукий табиати: унинг процессдаги иштироки, хукукий макоми ва фаолият турларининг таҳлили, миллий конунчиликни чукур ўрганиш орқали аникланган бўшликлар, нормаларнинг ўзаро номувофиклиги, амалиётга нотугри тадбик этилиши каби ҳолатлар. шунингдек, хориж тажрибасини киёсий тахлил килиш орқали ишлаб чикилган сохадаги муаммоларни бартараф этишга каратилган таклифлар, ишлаб чикилган таклифлар юзасидан шакллантирилган қонун лойияси ва адвокатлар орасида ўтказилган сўровнома ўрин олган. Монографиядан профессор-ўкитувчилар, илмий тадкикотчилар, конун ижодкорлиги жараёнида бевосита қатнашувчи шахслар фойдаланишлари мумкин.
-
Фуқаролик ва иқтисодий процессда адвокат фаолиятининг долзарб муаммолари
Бебутова З.Ф,Ушбу монографияда фукаролик ва иктисодий процессда адвокат фаолиятининг ўзига хос хукукий табиати: унинг процессдаги иштироки, хукукий макоми ва фаолият турларининг таҳлили, миллий конунчиликни чукур ўрганиш орқали аникланган бўшликлар, нормаларнинг ўзаро номувофиклиги, амалиётга нотугри тадбик этилиши каби ҳолатлар. шунингдек, хориж тажрибасини киёсий тахлил килиш орқали ишлаб чикилган сохадаги муаммоларни бартараф этишга каратилган таклифлар, ишлаб чикилган таклифлар юзасидан шакллантирилган қонун лойияси ва адвокатлар орасида ўтказилган сўровнома ўрин олган. Монографиядан профессор-ўкитувчилар, илмий тадкикотчилар, конун ижодкорлиги жараёнида бевосита қатнашувчи шахслар фойдаланишлари мумкин.
-
Миссионерлик ижтимоий-сиёсий тараққиётга таҳдид.
Обломурадова Х.Н.,Тақдим этилаётган монография миссионерлик омили, унинг келиб чикиш сабаблари ва унга қарши кураш мора-тадбирларини ўрганишга олиб чикиш сабабграфияда илк бора миссионерлик окибатлари тахлилига кўра унинг юзага келиш, ривожланиш босова классификациялаб берилган, миссионерлик Кашкилотлари фаолият услубига караб классификация килинган.
-
Ёзув тизими ривожланишнинг тарихий босқичлари ва етакчи тамойиллари
Ш.Ш.Шаякубов.,Ушбу монография кадим даврлардан то ўрта асрларгача Ўрта Осиё деб аталмиш тарихий-маданий ўлканинг кадим ва ўрта асрлардаги ёзув маданияти тарихи ва унинг манбашунослиги ҳамда тарихшунослиги масалаларини ёритишга бағишланган. Тадқиқотда асосий эътибор Ўрта Осиё халқларининг араб халифалиги истилосигача бўлган ёзув тизимлари ривожланишининг етакчи тамойилларининг таҳлилига қаратилган бўлиб, мазкур изланиш кадим ва ўрта асрлар ёзма ёдгорликлари мисолида ёритилган. Шунингдек, бу даврда Ўрта Осиё халқлари ёзув маданияти ва китобат иши анъаналарининг ворисийлиги масалалари монографиянинг асосий тадқиқот объектларидан бирига айланган. Шу жиҳатдан олганда давлатчилигимиз тарихини ўрганиш долзарб бўлиб турган бир пайтда Ўрта Осиё ёзув маданиятининг ривожланиш ва тараккий этиб бориш жараёнларини тадқиқ этиш алоҳида аҳамият касб этади. Ушбу китоб тарихчилар, манбашунослар ва мамлакатимиз тарихига қизиқувчи китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Islom dinida adolat tushunchasining talqini.
Ibrahimova D.S,Monografiyada adolat kategoriyasining insoniyat tarixida rivojlanish bosqichlari, adolatning ijtimoiy falsafiy jihati, islom dinining muqaddas kitobi Qur'oni Karimda va Hadisi sharifda adolat masalalari, Islom dini ta'limotlarida adolatning namoyon bo'lish xususiyatlari va prinsiplari, Islomdagi fiqhiy masalalarda adolatning namoyon boʻlishi, adolat tushunchasining oilaviy munosabatlardagi roli, savdo-sotiq munosabatlarida aks etishi, jamiyatdagi ijtimoiy axloqiy muhitning barqarorligiga ta'siri tadqiq etilgan va asoslab berilgan.
-
O'zbekistonning mustaqillik davri tarixini o'qitishda innavatsion texnologiyalaridan foydalanishning ahamiyati (o'rta maxsus ta'lim tizimi misolida)
Toshpo'latov, Sh.E,Har qanday innovatsion texnologiya amaliyotda o'z samarasiga ega bo'lmasa, shunchaki yangi nazariya sifatida qolib ketadi. Bu texnologiyalar o'z navbatida o'quvchi shaxsida, uning ma'naviy ongida, bilim va tafakkurida munosib joy olmog'i lozim. Bizning fikrimizcha, ta'limdagi innovatsion texnologiyalarni o'quv jarayoniga tatbiq etishdagi metodist o'qituvchilarning ilg'or dars tajribalarini, mamlakatimizning turli hududlarida faoliyat o'qituvchilarga munosib tarzda yetkaza olish lozim. ko'rsatayotgan Shu maqsadda ushbu monografiyada yangi pedagogik-psixologik tajribalar, pedagogik axborot texnologiyalarini ta'lim jarayoniga tatbiq qilishning nazariy- amaliy jihatlari o'z ifodasini topgan. Shuningdek monografiyada akademik litsey (kasb-hunar kollejlari) ijtimoiy-gumanitar fanlar o'qituvchilari uchun uslubiy tavsiyalar berilgan va ulardan ta'lim-tarbiya jarayonida foydalanish yo'llari ko'rsatib o'tilgan.
-
-
Inson huquqi
Mualliflar jamoasi,Inson huquqini ta'minlash va uni himoya qilish kishilik jamiyati taraqqiyotining barcha bosqichlarida eng asosiy va bosh masalalardan biri bo'lib kelgan. Mamlakatimizda bugungi kun yangi islohotlar bosqichida inson huquqini himoya qilish, uning huquqiy kafolatlarini mustahkamlash eng ustuvor, davlat siyosati darajasiga ko'tarilgan masalaga aylandi. O'zbekiston Respublikasining Prezidenti Sh.M. Mirziyoyev ta'kidlaganidek, .....inson huquq va erkinliklariga amal qilinishini ta'minlash, har bir shaxsning qadr- qimmatini e'zozlash biz barpo etayotgan ochiq, erkin va adolatli jamiyatning ajralmas xususiyatidir»!.
-
Ислом ҳуқуқи
Рахмонов А, Юнусов Ҳ, Қараташ М.,Ушбу дарсликда ислом ҳуқуқининг назарий муаммолари ва ҳозирги замон амалиёти кўриб чиқилади. Дарсликнинг асосий мазмунини ислом дини ва ҳуқуқининг келиб чиқиши, таркибий қисмлари, манбалари ва мазҳаблари, молия, савдо-сотиқ ва солиқ тизимини тартибга солувчи қоидалар, никоҳ ва оила ҳақидаги қонунлар, тақиқлар ва жазолар, мулк масалалари, шахс мақоми, шариатда низоли ишни судда кўриш тизимининг таҳлили ташкил этади. Муаллифлар ушбу дарсликни тайёрлаш жараёнида ҳамда мавзуларни ёритишда маслаҳат, таклиф ва тавсиялари билан ўз ёрдамларини аямаганликлари учун устозлар - т.ф.д., профессор А.Ҳасанов, ю.ф.д., профессор А.Рахманов, ю.ф.д., профессор А.Жузжоний, ю.ф.д., доцент Н.Юсупова, ю.ф.н., доцент С. Исхаков ва бошқаларга ўз миннатдорчиликларини билдиради. Дарслик юридик олий ўқув юртларининг бакалаврлари ва магистрлари, шунингдек, ислом ҳуқуқи масалаларига қизиқувчи барча ўқувчилар учун мўлжалланган.
-
Халқаро ташкилотлар ҳуқуқи
Мўминов А.Р,Мазкур дарслик халқаро ташкилотлар ҳуқуқи фанини ўрганишга багишланган бўлиб, унда халқаро ташкилот, халқаро ташкилотлар ҳуқуқи тушунчалари, халқаро ташкилотларнинг ташкил этилиши ва уни ривожланиш тарихи, халқаро ташкилотлар классификацияси, халқаро ҳукуматлараро ташкилотлар ва халқаро ноҳукумат ташкилотларнинг ҳуқуқий асослари каби масалалар қамраб олинган. Ўкув қўлланмадан халқаро ҳуқуқ, халқаро муносабатлар ва халқаро иқтисодий муносабатлар соҳасида фаолият юритувчи, ўқитувчилар, тадқиқотчилар, талабалар, магистрлар ҳамда бошқа мутахассислар фойдаланиши мумкин.
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловига оид қонунчилик ҳужжатлари тўплами
З.М. Низамходжаев,Мазкур тўпламда Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловига оид қонунчилик ҳужжатлари ўрин олган. Тўплам сайлов комиссиялари аъзолари, сайлов ташкилотларига амалий ишда фойдаланиш, сайлов компаниясида иштирок этувчи сиёсий партиялар, жисмоний ва юридик шахсларга, сайлов тизимийўналишида илмий иш қилаётган олий ўқув юртларининг профессор-ўқитувчилари, магистрантлари ва талабалари, оммавий ахборот воситалари вакиллари ҳамда ушбу масалаларга қизиқувчи мутахассислар ва кенг жамоатчилик учун мўлжалланган.