-
Диссертация устида ишлаш бўйича амалий қўлланма
Холиқова М., Исоқов Л., Хамдамова Ф., Алимухамедова Н.,Ta'lim, -
Siyosiy - huquqiy sohasidagi xalqaro reyting va indekslarning sharhi
Mualliflar jamoasi,Ta'lim, -
-
-
Диссертация устида ишлаш бўйича амалий қўлланма
Холиқова М., Исоқов Л., Хамдамова Ф., Алимухамедова Н.,Ушбу амалий қўлланма докторант ва абитуриентларга илмий мақола тайёрлашдан дис сертация ҳимоясигача бўлган қийин йўлни босиб ўтишда ёрдам берадиган маълумотнома си- фатида муаллифлар жамоаси томонидан ишлаб чиқилган. Қўлланмада илмий тадқиқот my шунчаси, унинг мақсад ва вазифалари, илмий тадқиқотчининг малакаси, ҳуқуқшунослик фанида илмий тадқиқотни лойиҳалаш муаммолари, илмий мақолаларни нашрга тайёрлаш масалалари муҳокама қилинган. Муаллифлар томонидан академик тадқиқотлар, турли илмий нашрлар ва китобларни қамраб олувчи фойдали ҳаволалар ва манбалар тўпланган. Қўлланмада, шунингдек, назарий-эмпирик тадқиқотлар ўтказиш бўйича услубий тавсиялар берилган. Амалий қўлланма илм-фан соҳаси вакиллари, ҳуқуқшунос-тадқиқотчилар, докторантлар, мустақил изланувчилар учун мўлжалланган.
-
Siyosiy - huquqiy sohasidagi xalqaro reyting va indekslarning sharhi
Mualliflar jamoasi,Qo'llanma yordamida bolaning fundamental huquq va erkinliklari sohasida umumiy ma'lumotga hamda maktabgacha ta'lim tashkilotlari tarbiyalanuvchilarida inson huquqlari sohasidagi bilim va ko'nikmalarni shakllantirish bo'yicha uslubiy ko'rsatmalarga ega bo'lish mumkin. Unda maktabgacha ta'lim tashkilotlari tarbiyalanuvchilariga inson huquqlari to'g'risidagi dastlabki bilim va ko'nikmalarni o'rgatish bo'yicha usullar, turli mashqlar o'z ifodasini topgan. Ushbu nashr maktabgacha ta'lim tashkilotlarining pedagog xodimlari uchun mo'ljallangan.
-
Фуқаролик: муҳим маълумотлар
Э.Қодиров,Конституция ҳар бир давлатнинг асосий қонунидир. Конс- титуциядаги нормалар давлат тузумини, бошқарув тартибини, ундаги фуқароларнинг ҳуқуқ ва бурчларини, давлат, жамият ва фуқароларнинг ўзаро муносабатларини, маъмурий-ҳудудий тузилишини белгилаб беради. Шу сабабли уни ҳар қандай дав- латнинг ўзига хос паспорти дейишимиз мумкин. Янги таҳрирдаги Конституциямизнинг биринчи бўлимидан «Халқ ҳокимиятчилиги» боби ўрин олган бўлиб, ушбу боб Конституциянинг асоси ҳисобланади. Чунки ҳар қандай мам- лакатни мустақил давлат дейиш учун у аниқ давлат шаклига, давлат суверенитетига, давлат бошқарувининг асосларига эга бўлиши керак.
-
Халқ ҳокимиятчилиги: Асосий тушунчалар
Муаллифлар жамоаси,Конституция ҳар бир давлатнинг асосий қонунидир. Конституциядаги нормалар давлат тузумини, бошқарув тартибини, ундаги фуқароларнинг ҳуқуқ ва бурчларини, давлат, жамият ва фуқароларнинг ўзаро муносабатларини, маъмурий-ҳудудий тузилишини белгилаб беради. Шу сабабли уни ҳар қандай дав- латнинг ўзига хос паспорти дейишимиз мумкин. Янги таҳрирдаги Конституциямизнинг биринчи бўлимидан «Халқ ҳокимиятчилиги» боби ўрин олган бўлиб, ушбу боб Конституциянинг асоси ҳисобланади. Чунки ҳар қандай мамлакатни мустақил давлат дейиш учун у аниқ давлат шаклига, давлат суверенитетига, давлат бошқарувининг асосларига эга бўлиши керак.