-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Сержило аудионизуал коммуникация
Мазкур тўплам аудиовизуал коммуникация, оммавий маданият, телекоммуникация ва оммавий ахборот воситаларининг ривожланиш тарихи ҳамда назарий асосларини қамраб олган илмий очерк ва мақолалардан иборат бўлиб, унда замонавий медиа макони, кино санъати ва публицистиканинг долзарб муаммолари таҳлил қилинади.
-
Замонавий матбуотда муаммоли мақолаларнинг ўрни ва аҳамияти
Мазкур илмий тўплам 2011-2012 ўқув йилида Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университети халқаро журналистика факультети магистрлари томонидан тайёрланган бўлиб, унда замонавий матбуотда муаммоли мақолаларнинг ўрни, уларнинг ижтимоий-сиёсий аҳамияти, журналистик маҳорат масалалари ҳамда оммавий ахборот воситаларида интерактивликнинг қўлланилиши каби долзарб мавзулар таҳлил қилинган. Тўплам соҳа мутахассислари, журналистика факультети талабалари ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Журналистлар ихтисослашуви борасида турли йўналишларда ўтказилган ўқув-услубий семинарлар, конференциялар бўйича материаллар тўплами
Ушбу тўплам журналистларнинг ихтисослашуви ва малакасини ошириш бўйича ўтказилган семинар ва конференциялар материалларини ўз ичига олади. Нашрда фуқаролик жамияти институтлари, давлат бошқаруви органлари фаолияти устидан жамоатчилик назорати, ижтимоий шериклик ва оммавий ахборот воситаларининг долзарб вазифалари каби муҳим мавзулар ёритилган. Тўплам барча оммавий ахборот воситалари ходимлари учун мўлжалланган амалий қўлланма ҳисобланади.
-
Бош мақсадимиз – иқтисодиётимизда олиб бораётган ислоҳотларни ва таркибий ўзгаришларни кескин чуқурлаштириш, хусусий мулкчилик, кичик бизнес ва тадбиркорликка кенг йўл очиб беришдир
Ушбу илмий-оммабоп рисола Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг Вазирлар Маҳкамасининг кенгайтирилган мажлисидаги маърузаси асосида тайёрланган. Рисола юртимиз иқтисодий ривожланишининг устувор йўналишлари, таркибий ўзгаришлар, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантиришнинг муҳим жиҳатларини қамраб олади. Китобда келтирилган таҳлиллар ва маълумотлар иқтисодий ислоҳотларнинг мазмун-моҳиятини чуқурроқ англашга, жамиятнинг ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий-ҳуқуқий тафаккурини кенгайтиришга хизмат қилади. Мазкур нашр ўқитувчилар, илмий ходимлар, тадқиқотчилар ва мамлакатимизда олиб борилаётган ислоҳотларга қизиқувчи кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги нутқини ўрганиш бўйича
Мазкур илмий-оммабоп рисолада Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 19 сентябрда БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясида сўзлаган нутқининг мазмун-моҳияти, унинг тарихий аҳамияти ҳамда давлатимиз раҳбари томонидан илгари сурилган ташаббусларнинг долзарблиги таҳлил қилинади. Рисола мамлакатимизнинг ташқи ва ички сиёсатида олиб борилаётган кенг кўламли ислоҳотларни, шунингдек, минтақавий ва халқаро ҳамкорликни янада мустаҳкамлаш борасидаги устувор вазифаларни ёритиб беради. Нашр талаба-ёшлар, ўқитувчилар, илмий ходимлар ҳамда кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
Асосий вазифамиз – жамиятимизни ислоҳ этиш ва демократлаштириш, мамлакатимизни модернизация қилиш жараёнларини янги босқичга кўтаришдан иборат
Ушбу илмий-оммабоп нашр Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 23 йиллигига бағишланган тантанали маросимдаги маърузасида баён этилган фикр ва ғояларни ватандошларимиз, хусусан, ёш авлод қалби ва онгига сингдириш, аҳоли ўртасида йил сарҳисобларига бағишланган фикр-мулоҳазаларни, ижтимоий-иқтисодий, ташкилий-ҳуқуқий, маънавий-маърифий соҳаларда эришилган ютуқларни тарғиб этишга қаратилган. Нашр кенг китобхонлар, хусусан, талаба-ёшлар, тадқиқотчи-изланувчилар, магистрантлар ва жойларда ташвиқот-тарғибот ишларини олиб борадиган масъул ходимлар учун мўлжалланган.
-
XALQARO MOLIYAVIY XAVFSIZLIK
Mazkur o'quv-uslubiy majmua "Xalqar moliyaviy xavfsizlik" fanidan tayyorlangan bo'lib, moliyaviy globallashuv sharoitida moliya tizimida yuzaga keladigan xavfsizlik jarayonlarini o'rganish, moliyaviy xavfsizlikni ta'minlash yuzasidan talabalarda nazariy bilimlar va amaliy ko'nikmalarni shakllantirishga qaratilgan.
-
«Аналог электрон қурилмалар схемотехникаси» фанини ўқитиш учун янги педагогик технологияга асосланган ўқув услубий мажмуа
Mazkur o'quv-uslubiy majmua «Analog elektron qurilmalar схемотехникаси» fanini o'qitish uchun mo'ljallangan bo'lib, yangi pedagogik texnologiyalarga asoslangan. Unda fanning o'quv dasturi, ma'ruza, amaliy va laboratoriya mashg'ulotlarini tashkil etish bo'yicha ko'rsatma va tavsiyalar keltirilgan.
-
FIZIK JARAYONLARNI KOMPYUTERDA MODELLASHTIRISH
O'quv-uslubiy majmua oliy ta'lim muassasalari pedagog kadrlarining "Fizika va astronomiya" yo'nalishi bo'yicha fizika jarayonlarini kompyuterda modellashtirish, dasturlash asoslari va hisoblash fizikasi bo'yicha bilim va ko'nikmalarini oshirishga mo'ljallangan.
-
“Analogue elektron qurilmalar sxemotexnikasi” fanini o'qitish uchun yangi pedagogik texnologiyaga asoslangan o'quv-uslubiy majmua
Mazkur o'quv-uslubiy majmua “Analogue elektron qurilmalar sxemotexnikasi” fanini o'qitishga mo'ljallangan bo'lib, yarimo'tkazgichli asboblar, kuchaytirgichlar, operatsion kuchaytirgichlar va ularning sxemotexnikasi bo'yicha nazariy, amaliy hamda laboratoriya mashg'ulotlarini o'z ichiga oladi. Talabalarga zamonaviy pedagogik texnologiyalar asosida elektron qurilmalarni loyihalash va tahlil qilish ko'nikmalarini berish maqsadida tuzilgan.
-
«Аналог электрон қурилмалар схемотехникаси» фанини ўқитиш учун янги педагогик технологияга асосланган ўқув услубий мажмуа
Mazkur o'quv-uslubiy majmua 'Analog elektron qurilmalar схемотехникаси' fanini янги педагогик технологиялар асосида ўқитишга мўлжалланган бўлиб, фаннинг ўқув дастури, маъруза, амалий ва лаборатория машғулотларини ташкил этиш бўйича кўрсатма ва тавсияларни ўз ичига олади.
-
O’rta Osiyo gidrografiyasi
Ushbu o'quv-uslubiy majmua Samarqand davlat universiteti Geografiya va ekologiya fakulteti Gidrometeorologiya kafedrasida ishlab chiqilgan bo'lib, talabalarga 'O'rta Osiyo gidrografiyasi' fanini mustaqil o'rganishlari uchun zarur o'quv-uslubiy materiallarni o'z ichiga oladi. Majmua oliy o'quv yurtlarining 5140700 - Gidrometeorologiya ixtisosligi bo'yicha tahsil olayotgan talabalarga tavsiya etiladi.
-
TILSHUNOSLIKNING DOLZARB MUAMMOLARI
Ushbu o‘quv-uslubiy qo‘llanma universitetlarning filologiya fakultetlari o‘qituvchilari va talabalari uchun mo‘ljallangan bo‘lib unda “Tilshunoslikning dolzarb muammolari” fani bo‘yicha o‘tkaziladigan ma’ruzalar o‘rin olgan. Shuningdek, qo‘llanmadan tadqiqotchilar, akademik litsey va kasb-hunar kollejlari o‘qituvchilari qo‘shimcha adabiyot sifatida foydalanishi mumkin.
-
Введение в языкознание
Ushbu o'quv-uslubiy majmua tilshunoslik fanining asosiy nazariy masalalari, tilning tuzilishi, funksiyalari, fonetika, leksikologiya va grammatika bo'limlarini o'z ichiga oladi. Kitobda tilning tabiiy va ijtimoiy fenomen sifatidagi xususiyatlari, shuningdek, belgilar tizimi sifatidagi tabiati atroflicha yoritilgan. Qo'llanma oliy o'quv yurtlari talabalari va sohaga qiziquvchilar uchun mo'ljallangan.
-
Введение в языкознание
Ushbu o'quv-uslubiy majmua tilshunoslik faniga kirish, tilning tabiyati, uning tuzilishi, vazifalari hamda jamiyatdagi o'rnini yoritadi. Shuningdek, fonetika, leksikologiya, grammatika va boshqa fundamental tilshunoslik bo'limlari bo'yicha nazariy bilimlar va amaliy materiallarni o'z ichiga oladi. Darslik oliy o'quv yurtlari talabalari va sohaga qiziquvchilar uchun mo'ljallangan.
-
Mineral o'gitlar va tuzlar kimyoviy texnalogiyasi
O'simliklar va tuproq tarkibiga boshqa elementlar ham, masalan, kremniy, natriy, xlor va boshqalar kirishi mumkin. Ammo bu yoki boshqa elementlarning bo'lishi o'simliklar hayoti uchun muhim ahamiya kasb etmaydi. Yashil o'simliklarga atmosferadan keluvchi asosiy elementlar qatorida uglerod, kislorod va vodorod kiradi. Bu elementlarning ulushi o'simlikning quruq massasiga nisbatan 93,5% ni tashkil etadi, shu jumladan uglerodga-45%, kislorodga-42% va vodorodga - 6,5% to'g'ri keladi.