-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Қил устидаги тақдир : (қисса)
Кимор - ўртага пул, буюм, кўчмас мулк, ҳатто тирик жон тикиб ўйналадиган ўйин.
-
Кўчки
Бу ерда қисса ва ҳикоялар келтирилган . Ҳаётий воқелар асосида тузилган бу қисса ва ҳикоялар инсон онги ва маданиятига таъсир курсата олади.
-
Қил устидаги такдир : Китоб II (қисса)
Ушбу иккинчи китобда саргузашт қиссанинг IV ва V қисмларини ўқийсиз. Лобарнинг хориждаги жиноятчилар даврасида бошидан кечирганлари тасвирланган. Ўз вақтида хукук-тартибот органларига мурожаат этмаслик, қимор ҳамда жиноятчилар орқали муаммони xал этишга ишониш бахтсизлик ва ўлим келтириши воқеалар мисолида кўрсатиб берилган.
-
-
Қил устидаги такдир: Китоб III (қисса)
III китобнинг VI ва VII қисмларида киритилган Лобарнинг Саудия Арабистони ва Японияда кечган кунлари, уюшган жиноий гурухлар билан тўқнашуви ҳамда дунё бўйлаб Удлини ахтариши қаламга олинган. Кимор инсон каётини канчалик чигаллаштириб юбориши, Карта уйинлари жиноятга бошловчи восита экани, ўз вактида хукук-тартибот органларига мурожаат этмаслик oғиp оқибатларни келтириб чиқариши воқеалар замирига сингдириб юборилган.
-
Сочинения
Второй том содержит циклы поездки к перселенцам а также известные очерки Четверты лошади Выпрямила и др. Вот уже почти год как я живу в деревне и нахожусь в ежедневном общении с хорошей крестьнской семьей совершенно неприлично.
-
Ой ёғдуси
Франсцуз натурализмининг ёрқин вакили Ги де Мопассан (1850-1983) ўз ҳикояларида инсон ҳаётининг турли - туман манзараларини акс эттирди, инсон руҳиятининг энг нозик қирраларини очиб беради.
-
-
Балам менен әңгиме
Атақлы жазыўшы, Социалистлик Мийнет Қаҳарманы Сергей Михалковтың бул топламы тийкарынан кең көлемдеги китап окыўшыларымызға арналған. Сондай-ақ топламда бир неше тымсаллар да орын алған
-
Кил устидаги такдир V китоб
Эрининг киморбозлиги туфайли каёти бутунлай узгариб кетган Лобар исмли адашган аёл кисматини хикоя килувчи «Кил устидаги такдир» киссасининг V китобида Европада юз берган жиноий вокеалар каламга олинган. Tyгpu йул туриб, уз максадларини кингир йуллар билан амалга оширмокчи булган кимсалар таназзулга юз тутадилар.
-
Юлдуз ёки ёнаётган аёл ҳақиқатлари
Одам ўзини унут-маслик учун ўзини кўр-сатиб яшаши шарт эмас. Фақатгина узини билиб, англаб мехнат қилмоғи жоиз.
-
-
Атиргулга айланган умр
Бугун барчамизнинг севимли шоирамиз, керак бўлганда яқин сирдошимиз, маслаҳатгўйимизга айланган адиба Турсуной Содиқованинг ҳаёт ва ижод йўлидан ҳикоя қилувчи ушбу китоб "Атиргулга айланган умр" деб номланди.
-
Бизким, ўзбеклар
Ёзувчи Абдуқаҳҳор Иброҳимов Бизким, ўзбеклар деб аталган, мириқиб ўқиладиган янги асар ёзибди. Асар ўз юрти, ўз жонажон халқининг ўтмишини беҳад севган, қадрлаган ва шу қадрлаши, севиши даражасида унинг моҳияти, аҳамиятини теран тушунган ижодкор инсоннинг ўтмиш ҳақида маданиятимизнинг мустаҳкам, бақувват илдизлари ҳақидаги ўй-мулоҳазалари, юракдан кечирган илҳомий таҳлилларидир.
-
Гириҳ
Ушбу китобда Қиссалар ва ҳикоялардан таркиб топган бўлиб , ўқувчилар ўзига ёқимли асарлардан баҳра олишлари мумкин бўлади.
-
Ўйиннинг тугаши
Кортасар ҳикояларидаги реал воқеалар билан ғайритабиий воқеалар ўртасида чегара сезилмайди. Шунингдек, Кортасар ижодида оддий мантиқ доирасидан четга чиқилмаган ҳолда фаразан топилган вазиятлар таҳлили орқали инсон ҳақида мулоҳаза юритилади.