-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Урушнинг аёлдан йироқ қиёфаси : публицистика
Беларусь ёзувчиси, Нобель мукофоти совриндори Светлана Алексиевич каламита мансуб ушбу китоб дужжатли-очерк жан- рида ёзилган булиб, унда Иккинчи жадон урушида катнашган аёлларнинг эркаклар билан ёнма-ён туриб курсатган жасорат- лари, урушнинг дадшатли окибатлари дикоя килинади.
-
Kecha va kunduz (roman)
"Kecha va Kunduz" XX asr o'zbek realistik adabiyotining yetuk namunasi. Asarda o'zbek xalqining o'tmishdagi eng og'ir damlari qalamga olingan.
-
Мухаббат ва Матонат
Асарларида инсоннинг табиат устидан ҳукмронликка интилишини қоралаган Жек Лондон ҳикояларида бир хил тоифадаги турфа феъл-атворли кишилар ҳаёти ва улар тийнатидаги эврилишларни акс эттиради. Улар эркка интиладилар, ўз бурч ва мажбуриятларини ҳар хил шароитларда синаб кўрадилар, ҳаёт машаққатларида тобланадилар.
-
-
ҒАМГИН САРГУЗАШТ
Виктор Петровнч Астафьев XX асрнинг иккинчи ярми рус адабиётининг йирик намояндаларидан бири.
-
ЭЛИЗАБЕТА
Австрия императори ва Венгрия қироличаси бўлган Элизабета ўз даврининг ўқимишли, билимдон аёллари- дан бўлган. Табиатан тортинчоқ, камтар бу аёл малика бўлишига қарамасдан, кўпинча одамлардан, саройдаги дабдабалардан ўзини олиб қочар, бунинг ўрнига ойлаб са- фар-саёҳатларда бўлар, чет тилларни ўрганар, китоб му- толаа қилар, шеър ёзар ва Ҳофбург саройида спорт билан шуғулланарди. 1898 йилда қироличага суиқасд қилиниб, ҳаётига нуқта кўйилди. Бундан анча илгариёқ у афсона- вий аёлга айланиб улгурган эди.
-
Бургут Тоғда улғаяди
Иқтидорли журналист ва ёзувчи Нуриддин Исмоиловнинг номи китобхонларга яши таниш.
-
Бировга кулма зинҳор («Ла Скала»даги ваҳима)
XX аср Италия адабиётининг ёркин вакиллари Луижи Пиранделло (1867-1936) ва Дино Буццати (1906-1972) асарлари Ғарб мамлакатларида анча машхур. Бу икки адибнинт асарлари Альберто Морави асарларига нисбатан анча юксак бўлса-да, улар шу вактгача узбек тилига таржима килинмаган эди.
-
БАҲОР КАСАЛИ
Қўлингиздаги ҳикоялар тўпламида машҳур турк ёзувчилари- дан Ўрхон Камол. Умар Сайфуддин, Саид Фоиқ, Сабоҳиддин Али, Шавкат Южалларнинг ишқий мавзудаги ҳикояларидан на- муналар жамланган.
-
-
Сукут суиқасди ёхуд Сталиндан Саддамгача
Суиқасд деганда биз бир кишининг бошқа бировнинг жонига қилган жабрини тушунамиз.
-
-
Binafsha
mi yangilanish timsoli bo‘lib qolgan. Shu ma’noda shoir o‘zbek she’riyatining yorqin yulduzidir. Uning she’riyati butun XX asr qadriyatlarini o‘zida mujassam qilgan. Cho‘lponni olamshumul maqomga olib chiqqan omil shoirning cheksiz ehtirosli insonparvarligidir. Insonning hasratlari, quvonchlari, erk va ozodlik Cho‘lpon ijodining o‘q tomiriga aylangan. Ushbu kitobga shoirning turli yillarda yozilgan va uning ijodi timsoliga aylangan she’rlari kiritilgan
-
Йўлимни пойлайди мўъжиза
Иқтидорли ёш шоир Аъзам Обидовнинг бу қалб сатирлари юракларимизга хамоханг.
-
Дорога в космос. Юрий Гагарин
В увлекательных автобиографических записках Ю. А. Гагарина воспета история передовой молодежи нашей страны. Старший инженер одного из калининградских заводов пишет: «Я уверен, что рассказ героя Гагарина станет настольной книгой у наших юношей н девушек». А вот строки из письма, пришедшего из шахтерского города Кемерово. «Дорога в космос»,— говорится в нем — читается всеми с непередаваемой радостью и гордостью за Коммунистическую партию, воспитывающую таких героев, как первый космонавт». Учитель-коммунист из поселка Перово пишет: «Это героическая поэма из жизни колхозного мальчика, закалившегося в рядах рабочего класса, ставшего всечеловеческой гордостью — первым космонавтом в мире».
-
Тушдаги Хақиқат
Хаёт бир меъёрда кечмагандек, одамларнинг фел-атвори хам бир тарзда, бир қолипда эмас.