-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Қарақалпақлар Екинши китап
Китапта Россия Империясының Хийуа ханлығын жаулап алғаннан кейинги қарақалпақлардың аржақ-бержақ болып екиге бөлиниуи, қыйыншылықлары хәм жетискенликлери сөз етиледи,
-
Katriona. Roman
"Katriona" romani "Merosxo'r yoki Devid Belfurning sarguzashtlari" romanining bevosita davomi hisoblanib, jahon adabiyotining o'lmas durdonalaridan biridir. Bu asar nafaqat badiiy kitob orqali, balki yurtimiz telekanallarida yiliga bir necha bor berilgan vieofilmi orqali ham juda mashhur.
-
Анна Каренина 8 қисмлик роман. (Т. 1—2)
Княгиня Шчербацкая қизининг тўйини беш ҳафтадан сўнг келадиган рўза кунларигача қилиб бўлмайди, деган фикрда эди, чунки қизига бериладиган сепнинг ярми бу муддатгача тайёр бўлмасди; аммо Левин рўзадан кейинга суриш ҳам тўйни ҳаддан зиёд кечиктириб юборади, деган фикрни айтганда, княгинянинг бу фикрга ҳам қўшилмай иложи қолмади, чунки князь Шчербацкийнинг қари холаси оғир касал бўлгани учун улиб қолиши мумкин эди, унда азахонлик тўйни яна ҳам орқага суриб юборарди.
-
Муқаддас
Асарлар темаси ёшларга бағишлангани учун уларнинг марказида севги, ишқ мухаббат, оила масалалари туради.
-
Алушта эртаги
Абдумутал Абдуллаев буюк истиқлолимиз шарофати, муқаддас дин и м и з, улуғ аллом алар дониш м андлиги, улар қолдирган умуминсоний ғоялар тарғиботи борасида ўзига хос бадиалар туркумини битмокда. У миллий қадриятларимиз, адабий меросимиз, ўзлигимиз ҳақида таъсирчан асарлар ярата олди.
-
Кекса мерганнинг сўнгги нишони
Бу дунёнинг ўткинчилигини яхши биламиз, бироқ кўпчилигимиз ўз билганимиздан қолмаймиз: шу қисқа ўмримизни нафсимизни қондиришнинг йулларини излаб топишга сарфлаймиз. Оқибатда тўрт оёқли чубин от ортимиздан қувиб етиб келганини сезмай ҳам коламиз.
-
Дилдорим
Қуйида сизнинг ҳукмингизга ҳавола этилаётган шеърлари дарёдан бир томчи бўлса-да, мавжларида тиниқлик, жўшқинлик мужассам. Биз ҳам ижоднинг машаққатли йўлларида унга сабот тилаймиз.
-
Турон маликаси
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Мирмуқсиннинг янги тарихий романи Турон маликаси XI-XII асрлардаги Хоразм шохи Аълоуддин Муҳаммад Отсиз давридаги воқеаларни ўз ичига олади. Унда халқларнинг Турон заминни Салжуқийлар тобелигидан озод қилиш учун олиб борган кескин курашлари, икки буюк дарё оралиғидаги Самарканд, Бухоро, Шош, Гурганж, Кеш. Термиз, Хужанд, Хева-ю Ўтрор хаби шаҳарларни юксалтириш, бир-бирлари билан яқинлашуви йулидаги фидоийликлари ёркин буёкларда тасвирланади.
-
Қонсираган қотиллар
ХХ аср 80-йилларининг иккинчи ярмида марказдан келган десант- чилар уйлаб топган «Ўзбек иши» ва «Пахта иши» халқимиз бошига мудҳиш кунларни солди. Ақл бовар қилмас туҳмат ва адолатсизликлар боис 5 мингдан зиёд юртдошимиз ноҳақ жиноий жавобгарликка тор- тилди. Ушбу китоб муаллифи, Ўзбекистон Ички ишлар вазирининг собиқ муовини, беайб қарийб 4 йил камок азобини тортган ва жаллод- лар кулидан биринчи бўлиб оқланиб чиққан Тоштемир Кахрамонов- нинг мазкур романида бирорта уйдирма йўқ. У 80-йилларда Узи гувох булган вокеаларни кандай булса, шундайлигича руйирост тасвирлайди.
-
Муваффақият калити
Дейл Карнеги хотирани мустаҳкамлаш, яхши маъруза ўқиш ва бошқа мавзуларда маслахатларни тавсия этади.
-
ТИРИКЛАЙИН КУМИЛГАН ЙИГИТ
1972 йил. Бухоро. Вокзалга одам дегани сиғмасди. Одамлар ҳар-ҳар жойга йиғилиб олганча ўз яқинларини армияга кузатиш билан овора. Аёллар фарзандларини маҳкам қучоқлаб йиғлаган, оталар, акалар эса аксинча, ширакайф. Қўлларига кетма-кет қадаҳ олиб аскарнинг соғлиғи учун кўтаришарди. Фақат Мадалиларнинг оиласи ўтирган жойдагина бақир-чақир деярли эшитилмайди. Отаси Марайим ака билан онаси Меҳрибон опалар ёлғиз ўғлини ўртага олиб, гоҳ сочлари олиб ташланган бошини силашади, гоҳ насиҳат қилишади. - Сен чайир йигитсан, - тайинлайди Марайим ака. - Мана, неча йил каратэга қатнаб чиниқдинг. У ёқларга борганингдан кейин эски борганлар ортиқча гап-сўз қилса, уриб-нетиб юрмагин! Қамаб қўйишади-я..
-
Солнце не померкнет.Детство
Кромешная тьма. Цедит дождик-монотонно,гнетуще. И кажется,будто не капли падают сверху,а стальные иголки упираются в самую душу.
-
ХХ аср Ўзбек мумтоз адабиётшунослиги
Ўзбек, умуман, Шарк мумтоз адабиётини уларнинг мазмун-моҳиятида мужассам бўлган диний-тасаввуфни қарашлар, шарқона фалсафани дунёқараш, илдизи қадим мозийга туташ ривояту асотирлар билан уйғун тарзда ўрганиш лозим. Шу боис ўзбек мумтоз адабиёти намуналарига ҳар кимнинг хам тиши ўтавермайди.
-
Қани менинг юлдузим
Ушбу ктоб буржлар дунёсидаги узаро мутаносиблик муносабатларнииг мувофиқлиги ёки акс жараёнлар ҳақида маълумот беради. Сиз, аввало, маълум бурж вакили ҳақида умумий таъриф билан танишасиз. Ушбу бурж эгасииинг бошқа бурж вакилларига қанчалик муносиблиги эса турли жабҳаларда очиб берилади.
-
Ўзинг кел
Элужа Отали Зиё Кукалп, Нщол Отсиз коби XX аср туркий дунёнинг тағик бир таиқли вакили Асиф Оталининг “Инсон ўзгармаса, дунё ўзгармайди", деган фикрига содиқ қолган ҳолда инсоннинг ўзини ўзи тарбиялаб, юксак қадриятларга еришишида моне бўлгувчи камчилик ва нуқсонларни адабиёт воситасида таҳдил қилади.
-
Стефам ЭКеромский
Гончие ушли в лес. Отголосок их лая замирал постепенно вдали, пока не растаял, наконец, в безмолвии леса. Порою казалось, что далекое эхо все еще отдается где-то в бору, то как будто в стороне Самсоновских лесов, на Кленовой, Буковой, Стравчаной, а то вдруг вовсе на Еленевской горе...