-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Qora Musiqa
Уилям Фолкнер - XX аср Америка адабиётининг йирик на- мояндаларидан бири. Илк шеърий китоби 1924 йилда нашр этилган. Биринчи романи «Аскар мукофоти» 1926 йилда чоп этилган. «Сарторис», «Шовқин ва қаҳр», «Ўлим тўшагида», «Ибо- датгоҳ», «Август ёғдуси», «Авессалом, Авессалом!», «Қишлок,», «Шаҳар», «Қўрғон», «Мусо, кел», «Нақл» сингари йирик романлар, ҳикоялар ҳамда қиссалар муаллифи Фолкнер Нобель мукофоти совриндоридир.
-
Маугли (перевод с английского Дарузес Нины Леонидовны)
Книжное литературно-художественное издание для детей среднего школьного возраста
-
Оt kishnagan oqshom
Tog‘ay Murod asarlari sof milliy o‘zbek qissalari. Tog‘ay Murod qissalarida tasvirlangan odamlarga boshqa xalq libosini kiydirsangiz ham o‘zbekligi bilinib turadi. Ulaming xulq-atvori ham boshqa xalqqa aslo o‘xshamaydi.
-
-
Афғон шамоли (Қасам) детектив роман
Xaдucдa бир гап бор: «Ватанни севмоқ иймондандир». Киндик қонимиз томган Ватандан азиз, муътабар нарса бўлмаса керак. Инсоният дунёга келибдики, она каби ардоқли бўлган юртни кўз қорачигидай асрайди, ёвдан ҳимоя қилади. Керак бўлса, жонини фидо қилади. Инсон калбига Ватан мехри она сути билан киради. Шу сабаб уни шарафлайди. Ватан хакида куплаб асарлар ёзилган, шарафланган, улуғланган. Асли касби мактаб ўқитувчиси бўлган Исхоқжон « Нишоновнинг «Афғон шамоли» сериалига кирувчи барча асарларида жонажон диёримиз мадх этилади.
-
Уч мушкетёр
Ушбу романди бир қанча инсонлар ҳаётий кечинмалари акс эттирилган бўлиб, роман кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
О времени о себе
Владимир Семенович Высоцкий родился 25 января 1938 года в Москве в семье военнослужащего. В начале Великой Отечественной войны он с матерью Ниной Максимовной эвакуировался в Оренбургскую область. Летом 1943 году они возвращаются в Москву.
-
Jannat odamlar (Ertak-roman)
O‘zbekiston Xalq yozuvchisi, bolalarimizning sevimli adibi Xudoyberdi То ‘xtaboyevning ushbu ertak-qissalarini eng avvalo mehribon bobojonlar suyukli nabiralariga o‘qib bersinlar, so ‘ngra suyukli nabiralar yonboshlab yotgan bobojonlariga о ‘qib bersinlar. Har ikki tomon qissaning «mazasini shimib» turguncha, endi buvijonlar asaldek shirin qizlariga о 'qib bersinlar. Keyin muallifga «Ey Xudoyberdi bobo, о ’zingizning bobongiz bilan ertakchi enangiz haqida yozibsizu, nega mening bobom bilan ко ‘zoynak taqqan buvijonim haqida yozmabsiz, nega, nega, nega» degan mazmunda xat yozib, bobojoni aytgan mataldan, buvijoni aytgan ertakdan bittadan qo ‘shib jo ‘natsinlar.
-
Заҳриддин Муҳаммад Бобур ва унинг авлодлари
Бу сатрлар беш юз йиллар оша бизга ярқираб етиб келди. Асарда Заҳриддин Муҳаммад Бобур ва унинг авлодлари ҳақида батафсил ёритилган. Асар кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Том тоғанинг кулбаси
Ушбу асарда бир қанча инсонлар ҳаётий кечинмалари акс эттирилган бўлиб, асар кенг китобхонлар оммсаига мўлжалланган.
-
-
За тремя волоками
В книгу Василия Белова "За тремя волоками" включены хорошо знакомые читателям произведения: повесть "Привычное дело" цикл "Воспитание по доктору Споку" за который писатель был удостоен Государственной премии, а также рассказы и очерки. Прозаик и сегодня, как много лет назад, остается в гуще на родной жизни не затихает в его душе боль за трагическую судьбу крестьянства в России.
-
Избранное
В сборник произведений классика мировой фантастики американского писателя Айзека Азимова включены рассказы и роман "Сами боги"
-
Маугли
Кечни соат етти. Сион тоғларида бўладигаи жуда иссиқ оқшомлардан бири. Кўкда чарақлаб турган ой Бўригорнинг огзини ёритиб юборган.
-
Меъмор
Достоннавис, ҳикоянавис, қиссанавис, романнавис, болалар шоири, журналист, адиб сифатида учюздан ортиқ асарлар муаллифи бўлган Мирмуҳсин ижодида тарихий мавзу муҳим ўрин егаллаган. Унинг тарихий мавзуда яратилган "Меъмор" (1974), "Темур Malik", "Турон маликаси" (1997) каби ажойиб епик полотнолари адабий жамоатчилик еътирофига сазовор бўлган. Ушбу "Меъмор" романида еса Темурийлар даври меъморлиги анъаналари, истеъдодли меъмор-санъаткор Нажмиддин Бухорийнинг фожиали қисмати ёритилган.
-
Минг қуёш шуъласи
Таниқли америкалик афғон адиби Холид Ҳусайний қаламига мансуб, жуда катта шов-шувларга сабаб бўлган асарни ҳукмингизга ҳавола этмоқдамиз. Асарда яқин ўтмишда, биздан атиги бир неча юз чақирим йироқда юз берган ҳаққоний воқеалар тилга олинган. Асар қаҳрамонларининг фожиавий қисмати билан танишаркансиз, уларга нисбатан ҳамдардлик ҳиссини туйиш баробарида тинчлик, осойишталик, фаровонлик сингари неъматларнинг қанчалик бебаҳо эканини англаб етасиз.