-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Сохибқирон Темур
Асосан X I I I—XV асрларда битилган тарихий асарлар, бир қатор ҳужжатлар асосида ёзилган ушбу рисола буюк давлат арбоби, моҳир саркарда, илм-фан, маданият хомийси, ҳазрат соҳибқирон Амир Темурнинг яшаган даври, изтироблари, хавф-хатарларга тўла ҳаёт ва ижтимоий-сиёсай фаолияти ҳақида ҳикоя қилади.
-
Ишқ ранги
Талкин этилаётган ва такдим этилаёттан мазкур Ҳадислар ижтимоий институтларнинг муҳим тармоғига дахлдорлиги - муаллифнинг оила, маҳалла ва одамлараро ўзаро муомала маданиятининг ўсиб бормоғига умидворлиги жиҳатидан ўқувчининг диққат-эътиборини тортади ва эътирофини қозонади.
-
Оқ булут оппоқ булут
Китобга адибнинг жиддий ва ҳажвий ҳикоялари, «Шамол эсаверади» қиссаси киритилган. Улар бугунги китобхонни ҳам ҳаяжонга солишига ишонамиз.
-
Ҳамал айвони
Китобга иқтидорли шоир Эшқобил Шукурнинг турли йилларда битилган шеърларидан намуналар киритилди. Шеърларда инсоннинг руҳдан озодлиги, қалб кечинмалари бадиий талқин этилади.
-
Андиша ва ғурур
Жейн Остин "Андиша ва ғурур" асарида қишлоқ дворянининг қизи Элизабет Беннет билан ўзининг келиб чиқиши, бойлиги ила мағрур бой помешчикнинг ўғли Фицуильям Дарси ўртасидаги саргузаштларни ҳикоя қилади.
-
-
O'tar qush nolasi
E’tiboringizga havola etilayotgan kitobga atrofidagi voqea-hodisalar, insonlar taqdiriga befarq bo‘lmagan va shu mavzularni yozganlarida jonkuyarlik bilan aks ettirgan Chingiz Aytmatovning hikoyalari jamlandi. Ularni aynan maktab o‘quvchilariga taqdim etishdan murodimiz farzandlarimiz ham xalqiga, Vataniga sadoqatli bo‘lsinlar, millatini dunyoga tanitsinlar.
-
Дарбадар
Дарбадар- Ҳаёт мамот романининг иккинчи китоби. Бу китобда ватан хоинларининг бегона юртларда кечирган азоб-уқубатларигина эмас, балки уларнинг авлодлари ҳам шундай кулфатларга гирофтор бўлганликлари ҳикоя қилинади.
-
Ҳалокат
А.Нурпеисов реал характерлар асосига қурилган, тақдирлар мураккаб "Ҳалокат"да оқ армиянинг тарих томонидан ўлимга маҳкум этилганлигини зўр маҳорат билан акс эттиради.
-
Кейин ҳурсанд бўласиз
Машҳур турк адиби Азиз Несиннинг номини бутун жаҳон билади Унинг ажойиб ҳикоялари, романлари ва эртаклари дунёнинг жуда кўп тилларига таржима қилинган. «Кейин хурсанд бўласиз» китоби Азиз Несиннинг ўзбек тилида нашр этилаётган учинчи тўпламидир.
-
Bahor qaytmaydi
Yuz yil yashagan odam ham , endi o‘n sakkiz bahor tarovatidagi mast yigit-qiz ham bu savolga bir xilda javob bera olmaydi. Ehtimol, hazrati Alisher Navoiyning bu ta’birlari joizdir: «Ishq — porloq yulduzdir, bashariyat ko‘zining nur-u ziyasi shundan; ishq — tovlanib turuvchi gavhardir — insoniyat tojining ziynati va bahosi shundan. Ishq — tole quyoshidir, qayg'uli dillar tikonzori undan gulshan...»Ishqni o ‘ziga xos olam desak, unda bog‘ ko‘p, chaman ko‘p va... cho‘l-u sahrolari ham bor. Unda adashganlar ham bor. «Bilmayin bosdim tikanni, tortadirman jabrini», deb nola qilg‘uvchilar ham topiladi. Bu olamga qadam qo‘yuvchi bir narsani aniq anglab yetishi shart: ishqning oliy bosqichi — AJIohni sevmoqlikdir.
-
Рус тилидан ўзбекчага мақол, матал ва идиомаларни таржима қилиш масаласига доир
Ушбу китобда бадиий таржима назариясининг ҳозиргача ўрганилмаган муаммоларидан бири- мақол, матал. идиомалар ва сўз ўйинларини рус тилидан ўзбекчага таржима қилиш масалалари ёригилган.
-
Кафансиз кўмилганлар
Ушбу асар ёзувчининг қатоғон йилларидаги инсон бошига тушган надомат ва ташвишлар хақида сўз юритилиб қуйидаги воқеалар баён этилган: Тинтув пайтида гувоҳлик учун чақирилган қўшни аёл гўдакнинг ўз отаси тақдиридан бехабарлигиданми ёки менга ачинганиданми уни бағрига босиб ҳўнграб йиғлаб юборди.
-
Уруш ва қисмат
Олийгоҳни энди тамомлаб, мактабда иш бошлаган Зуҳриддиннинг фин уруши-ю, асирликдаги ҳаёти, "уруш"деган офат сабаб бутун оиласидан ажралиб, ёлғиз қолган Эмма, севгисига эришиш учун ўзга юртларни ватан қилган Нодира опа, томирида жўш ураётган қон сабаб билмаган ҳолда қариндошларга интилиш... Улар ўртасида ўхшашлик йўк, умумийлик эса барча инсонларга хос. Қисмат битиги инсоннинг хоҳиши ва имкониятларидан устунлиги, ҳаёт ва кўргуликлар белгиланганидан ортиқ ҳам, кейин ҳам бўлмаслигига ушбу роман мутолаасидан кейин яна бир бор амин бўламиз.
-
Omen 2 (Iblis hamlasi)
Butun dunyoga mashhur arxeolog Karl Bugengagen asabiylashardi. U xuddi ko’rsichqondek yer qazirdi. Lekin Bugengagen bunchalik chuqurlikka tushganidan asabiylashmayotgandi. Aksincha, unga bu yer yoqardi. Namlik va zulmat uning shirin xotiralarini uyg’otardi. Yer qa’ri qabristondek jimjit edi. Kutilmaganda arxeologning qulog’iga qandaydir shitirlagan tovush chalindi. Bugengagen qo’rqoqlardan emasdi. Uning yoshi ellikdan o’tgan bo’lsa-da, Karl hali ham qomatini saqlab qolgandi. U xuddi qadimgi grek atletlari singari yelkador va bo’yi baland edi. Oqarayotgan sochi va soqoli o’tkir nigohi bilan qo’shilib arxeologga qandaydir viqor bag’ishlardi. Bugengagen bu yerda, Isroil yeri ostida Shaytonning mavjud ekanligini isbotlovchi dalil izlardi.
-