-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Кўнгил орзулари
Сермаҳсул ижодкор Холиқназар Олишнинг шеърларида юртга садоқат, вафо туйғулари ўзига хос ташбеҳлар орқали гўзал ифода этилади.Мушоҳадага, самимийликка йўғрилган шеърлар сиз азиз китобхонни ҳам бефарқ қолдирмайди, деган умиддамиз.
-
Ўтган юракдан ўтди.
Таниқли адиба Холида Аҳророванинг сўнгги йиллардаги ижобий изланишлари самараси бўлган мазкур китоб ўзбек халқиниг собиқ совет тузуми қатағон сиёсатининг қурбони бўлган етук фарзандлари ватанпарвар зиёлиларининг аянчли қисматларидан ҳикоя қилади. Ўйлаймизки ушбу китоб миллий тараққиётимиз ва истиқлолимиз йўлида жон фидо қилган табаррук зотларнинг ҳурмат ва эҳтиромини ўз ўрнига қўйиш борасидаги мустақил давлатимиз сиёсатининг амалдаги ижобати ўлароқ, юртимиз келажаги бўлган ёшларнинг маънавий шаклланишида.уларнинг ватанпарвар,мард ва халқ равнақи учун фидойи кишилар сифатида камол топишида муҳим аҳамият касб этади.
-
Турон маликаси
Ёзувчи Шаҳодат Исахонованинг икки қисмдан иборат ушбу тарихий романида Турон юртининг шон-шуҳратли Бот маликаси Бибихоним ва маликалар Туман Оғо, Руҳпарвар Оғо ҳамда кичик хоним Тўкалхоним ҳаётининг юлдузли онлари баробарида қисмату қадарнинг турли жилвалари ва аянчли эврилишлари экс этган.
-
Дийдорнома
Азал-азалда бўлганидек. ХХ асирда ўзбек диёрида ҳам қатор улуғ сиймолар дунёга келди. Бугун юртбошимиз халқнинг тилида ва тилида. Ш.Рашидов, Н.Мухиддиновлар элимизнинг қаддини кутаришд ўзига хос ҳизмат кўрсатдилар. Ойбек, Абдулла Қаҳҳор сингари адиблар номи доим халқ ардоғида.
-
Нур борки, соя бор
Ўзбек адабиётида фақат шу миллатгагина хос туйғу, кечинма, қадрият, инсоний қадр-қиммат мавзуларини ўзига хос ифодаларга қаламга олган адиб -Ўткир Ҳошимовнинг эътиборингизга ҳаволоа этилаётган навбатдаги "Нур борки, соя бор" асари нашриётимизнинг севимли китобхонларига тақдим этаётган янги туҳфасидир.
-
Bu ajib dunyo
Атоқли шоир, ёзувчилар ҳаёти хам ажойиб вокеалар,унутилмас учрашувларга бой бўлиб, улар ҳақида эсланганда ёки хотиралар битилганда гўзал бир асардек севиб ўқилади. Ушбу китобдан ўрин олган Фитрат, Чўлпон, Ойбек, Ғафур Ғулом каби хассос адиблар ҳаёти билан боғлиқ ажабтовур ҳикоя, киносценарий ва пьесалар ўқувчини бефарқ қолдирмайди. Шунингдек, собиқ шўро даврида қатағонга учраган ўзбек зиёлиларининг оғир тақдирларидан хикоя қилинади. Муаллиф «Гули ва Навоий» драмасини ёдишда асрдан-асрга, наслдан-наслга ўтиб келаётган барча турк халқларидаги эртак мотивларидан фойдаланган.
-
Hikoyalar
Ushbu kitobdan mashhur ingliz yozuvchisi Jek London ijodiga mansub hikoyalar tarjimasi o'rin olgan. Tarjimalar ingliz tilidagi matnlar bilan yonma-yon berilmoqda. Bu esa akademik litsey, kasb-hunar kollejlari va oliy o'quv yurtlari talabalari ucun ingliz tilini o'rganishda manba vazifasini ham o'taydi.
-
-
Spitamen
Vatan uchun kurashgan o`g`lonlar talaygina .Spitamen ana shunday mard-jasur o`g`lon.Ushbu kitobda Spitamenning vatan ozodligi y`olidagi jasorati qalamga olingan.Uning mardligi chindanda ibrat olsa arzugulik.
-
Озод инсон ҳақида қўшиқ
ХХ асрдаги машҳур асарлардан бири “Фарғона тонг отгунча” романи қамоқхонада ёзилган эди. Ёзувчи китобхонга ёзган мактубида: “мен бу китобни ёза туриб қанчалар йиғлаганман, қанчалар қон ютганман!..
-
-
Shum bola
Bu kitob qahramoni ko'plab turli, quvnoq va qayg'uli sarguzashtlarni boshdan kechirdi. Baribir, o'zgalar ustidan kulib, ahmoq qilish niyatida bo'lganlar, oxir – oqibat, o'zlari chuv tushib qolishdi. Ana shunaqa! Shum bola qissasi – bu sargardonlik va mehnat orqali erk topish va Uyga qaytish haqidagi hikoya.
-
Оддий айрилиқ.
Ушбу китобда муаллифнинг бири ўта қизиқ, бири саргузаштларга бой асарлари танлаб киритилади.
-
Нафс кишанлари
Бу китобда жамланган фалсафий фикрларнинг айримлари билан азиз мухлисларимиз аввалроқ нашр этилган.
-
-
Qorong`i chorbog`
Ushbu kitob shahardan kelgan yosh yigit qishloq qabristoniga go`rkov bo`lib joylashadi. Uning nega bunday yoql tutganiga qishloqdagi tog`asi tushunolmaydi.