-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
УРУШСИЗ УТГАН ЙИГИРМА КУН
Лопатин редакциянинг «эмка»сида Ржев остона- сидан к,айтаётганида Погорелий Городишага етмаёк, немисларнинг эрталабки бомбардимонига дуч келиб колди-ю, портлашдан хосил булган кукунларга думоти тулиб, кор устида отишманинг тугашини кутиб ёта- верди
-
Асарлар
Огаҳий Муҳаммад Ризо Эрниёзбек ўғлининг қаламига мансуб Асарлар тўплами барча кутубхон учун севимли асар ҳисобланади.
-
-
-
G‘arbiy frontda o‘zgarish yo‘q
Atoqli nemis yozuvchisi Eriх Mariya Remark ijodi bilan kitobхonlarimiz uning «Uch og‘ayni» romani orqali tanishganlar. Mana endi adibning yana bir mashhur romanini e’tiboringizga havola qilayotirmiz. Mazkur asarda birinchi jahon urushi o‘z domiga tortgan o‘spirinlar obrazi orqali urush dahshatlarini boshidan kechirgan, ruhan ezilgan, jamiyatdan begonalashgan va bolalik orzu-umidlari chilparchin bo‘lgan butun bir avlodning ayanchli qismati mahorat bilan aks ettirilgan.
-
Тарас Бульба
Повесть Гоголя "Тарас Бульба" входит в цикл "Миргород". События в книге разворачиваются примерно в XVI веке: в Украине в то время крупными землевладельцами стали польские шляхтичи - паны, которые вводили на своих землях польские законы и насажд
-
Ғазаллар
Муҳаммад Ризо Огаҳий қаламига мансуб Ғазаллар барча кутубхонлар учун севимли асар ҳисобланади.
-
Жараён
Вафо Файзуллоҳ таржимаси асосида нашрга тайёрланган мазкур китоб Кафканинг дунё китобхонлари қалбини ларзага солган икки асари – «Жараён» ва «Отамга хат»ни ўз ичига олган.Ҳар иккала асар ҳақида ўқувчига қисқача маълумот бериш жуда қийин ва айни пайтда жуда масъулиятли иш. Чунки улардаги моҳиятни бир қолипга сиғдириб бўлмайди.Инсониятнинг қисмати, яшаш ҳуқуқи, эрки, қадр-қиммати, дахлсизлиги тўғрисида унинг ўзи билганларидан ташқари яна ҳам мураккаброқ, яна ҳам чигалроқ мулоҳазалар борки, улар ҳақида тақдим этилаётган ҳар иккала асарда ўқиймиз.
-
Дуо айланг
Шеър инсон изтиробларининг сувратидир. Инсон ўз кечинмалари сувратини сўзда чизишга интилади. Ватанпарвар қалб эса ўтли ҳайқириқ, оташин даъват акс - садоларшш шеърга олиб киришга интилади. Тажрибали муаллим Баҳриддин Муродовнинг сатрлари ҳам ана шу олижаноб умуминсоний туйгулардан бонг уриб турибди.
-
Одоблар дурдонаси
Муаллиф "Одоблар дурдонаси" китобида «ал-Адаб ал-муфрад»га киритилган ҳадислар ичидан айнан ёш авлодга тегишли бўлганларини ажратиб олиб, уларни ўқувчига тушунарли бўлиши учун шарҳлаб, бу ҳодислардан олинадиган фойдаларни ҳам санаб ўтган.
-
Дарди бедаво
Содда равон тилда ёзилган бу ҳиссалар китобхонни бефарқ қолдирмайди ҳушёрликка ундайди.
-
Andisha va g‘urur
Jeyn Ostin «Andisha va g‘urur» («Gordost i predubejdeniye ) asarida qishloq dvoryanining qizi Elizabet Bennet bilan o‘zining kelib chiqishi, boyligi ila mag‘rur boy pomeshchikning o‘g‘li Fitsuilyam Darsi o‘rtasidagi sarguzashtlarni hikoya qiladi. o‘g‘li Fitsuilyam Darsi o‘rtasidagi sarguzashtlarni hikoya qiladi. Asar 1813-yilda nashr qilinib, adabiyot dunyosida katta shov-shuvga sabab bo‘ldi. Ushbu asar haqida o‘sha paytdagi «Britaniya tanqidchisi»jurnali shunday yozgan edi: «Asar shu paytgacha o‘quvchilar hukmiga havola qilingan bu turdagi hamma romanlardan yuqori turadi». Umid qilamizki, mazkur asar hurmatli o‘zbek kitobxonlariga ham manzur bo‘ladi.
-
Яхши кишилар одоби
Муҳаммад Содиқ Қошғарий қаламига мансуб Яхши кишилар одоби асари барча кутубхонлар учун севимли асар ҳисобланилади.
-
Сен күймесең мен күймесем
Турмыстағы ҳәр қандай жарамсыз иллетлер бийпарўалықтан келип шығады. Биз әтирапымыздағы жүз берип атырған жағымсыз ҳәдийселерге кескин пикир айтпасақ ол даўам ете береди.
-
Iztirob shiviri
Baxt haqida so'zlas, uning borligiga o'zni-da o'zgani- da ishontirish oson yumush emas. Zero Baxtga eltar yo'llarning zahmati bor
-
Шафтоли ва пуртахол
Кичик жанрда ижод килган америкалик адиб О. Генри (1862–1910) ўзбек адабиёт ихлосмандларига «Афсунгарларнинг тухфаси», «Биржа даллолининг севгиси» каби хикоялари билан таниш. О.Генри хикоялари хаётий вокеликка асосланган бўлиб, улар ёзувчининг ўта синчковлигидан далолат беради. Мазкур тўпламда жамланган хикоялар билан танишган ўкувчи хаётни янада чукуррок ўрганади, унинг пасту баландликдан иборат йўл эканлигини хис килади, муаллифнинг жонли тасвирларида ўз хаётига уйгун бўлган мувозий чизгиларни кўради.