-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Bulbulga bir gapim bor
Ushbu kitob Muhammad Yusufning qalamiga mansub bo'lib, she'riy to'plam hisoblanadi.
-
Қизил ва қора
Одатдаги ташвишли кунларининг бирида Стендаль газеталарни варақлаб ўтириб, ғалати бир хабарни ўқиб қолади: Гренобль шаҳар суди Антуан Берте исмли навнихол йигитни улим жазосига лойик, топибди. Айбдор суднинг шафқатсиз хукмини зўр кувонч, ифтихор билан қарши олган.
-
Народы мира
Предмет этнографии и ее развитие. Этнографией (греч. этнос-народ, племя, графо-описываю) называется наука о племенах и народах, населяющих землю. Этнография возникла вместе с географией, т. е. так же стара, как само человечество, и в своем развитии разделяла ее судьбу.
-
Минг бир қиёфа
«Минг бир киёфа» романи хаёлий олис замонлардан тортиб қиёмат қойим бўладиган, инсон қайта тириладиган даврни ўз ичига олади. Бу, албатта, жуда катта давр, аммо биргина инсон қисматида у жамланади ва замондошимиз бўлган одамнинг чигал ҳаётини акс эттиришга хизмат килади. Асар ўз руҳи билан Маркеснинг «Юз йил танҳоликда», Булгаковнинг «Уста ва Маргарита» романларига яқин туради.
-
Собрание сочинений. 5-Том
Почему Гюго? М не нечего искать заступников. К Жорж Санд меня привели Марсель Пруст и Ален, но я не помню такого времени, когда бы меня не восхищал Виктор Гюго. Я еще не знал грамоты, но уже с волнением слушал, как мать читала нам «Бедных людей», в пятнадцать лет я был потрясен, прочитав «Отверженных»; всю жизнь я открывал новые стороны его гения. Как и многие читатели, я лишь постепенно постиг красоту его больших философских поэм.
-
Бабур-Намэ
Среди памятников старо-узбекской прозы одно из выдающихся мест принадлежит «Запискам» Захириддина Мухаммеда Бабура, известным под названием «Бабур-наме». Мемуары Бабура написаны в 20-х годах XVI века. Их автор, сын незначительного владетеля Омар-Шейха родился в 1483 году в пределах, современной Ферганской области.
-
Олтин зангламас
Нодир умри бино булиб бунақа келишган қизни кўрмаган эди! У боғда, майсаустида, куйлагини чиқариб, ботинкасини ечиб, майкада дарё тайёрлаб ўтирарди. Ҳаво дим.
-
Довондаги ўйлар
Ўзбекистон Қаҳрамони, олим ва адиб Озод Шарафиддинов мазкур асарида асрлар ва асрдошлар, истиқлол ва унинг олис яқиндаги жонфидолари, дарғалари образини яратган.Китобдаги мақола, бадиаларда меҳр-муҳаббат, инсоний мурувват масалалари кенг, асосли мушоҳада, ҳаётий воқеа-ҳодисалар орқали тасвирланади. Асардаги барча мақолаларни асосий қаҳрамон китоб муаллифининг Олам ва Одам ҳақидаги кенг, теран ўйлари ўзаро боғлайди.
-
Искусство 3
На рукописяхъ, присылаемыхъ въ редакцiю журнала «Искусство», должны быть обозначены фамилiя и адресъ автора. Г.г. авторы, желающiе получать за свои статьи гонораръ, приглашаются снабжать каждую свою рукопись надписью: платная; рукописи безъ таковой надписи будутъ считаться всецъло поступившими въ распоряжеше редакцiи. Рукописи, непринятыя редакцiей для журнала, сохраняются въ теченiе 4ъмъсяцевъ; на обратную пересылку ихъ (заказною бандеролью) должны быть доставлены почтовыя марки.
-
Чингиз Айтматов олами
Ҳар бир илмий ишда бўлганидек, бу ишда ҳам мунозарали фикрлар мавжуд, аммо уларнинг бўлмаганидан бўлгани яхши: зеро, ҳақиқат фақат мунозаралардагина ойдинлашади. Китоб кенг жамоатчиликнинг фикри, матбуотда эълон қилинган қатор тақризларда билдирилган мулоҳазалар асосида қайта ишланиб тўлдирилган иккинчи нашридир.
-
Дил нидоси
Исҳоқ Ўктамов ўқувчиларга адиб, журналист,муҳаррир сифатида яхши таниш. Муаллифнинг бу галги китоби эса назмий асарлардан таркиб топди- унинг сўнгги йилларда ёзган достонлари ва тўртликлари ушбу китобга жо бўлади. Исҳоқ Ўктамовнинг асарларига хос бўлган етакчи хусусият шуки-улар ҳаммаси ҳаётий воқеаларга асосланган.
-
Алишер Навоий
Ўзбек адабиётининг асосчиси, йирик мутафаккир Алишер Навоийнинг ижодига бағишлаб кўплаб асарлар битилган. Қўлингиздаги рисола шулар қаторидаги бир кичик асар бўлиши баробарида унда Навоийнинг шоир бўлиб шаклланиши, унинг инсоний ва арбоб сифатидаги фазилатлари, устозлари билан муносабатлари ўрта аср манбалари асосида ёритилган.
-
Бадойиъу-с-санойиъ
Атоуллоҳ Ҳусайнийнинг беш асрдан кейин ҳам ўз аҳамиятини йўқотмаган бу асаридан унинг ушбу ўзбекча таржимаси орқали баҳраманд бўлишни истаган ўқувчига таржимани изоҳи билан ўқишни тавсия қиламиз.
-
Qutadg`u bilig
Asarda adib uylanish va farzand tarbiyasi,mehmonga borish tartib-qoidalariga to`xtalib o`tadi.asarning so`nggi qismini muallif o`zi,yigitlik davri va do`stlariga bag`ishlidi.
-
Танланган асарлар II жилд
Бутун Неъмат Аминов билан Анвар Обиджон булмаса узбек адабиёти битта тугмаси к,адалмаган куй- лакка ухшаб к,олмасмиди? Х,аётимизга шулар файз киритиб турганини тан олишимиз керак
-
Назм ул-жавоҳир
Буюк шоир, мутафаккир, муаррих, сиёсат ва дин арбоби Мир Алишер Навоий узбек ва форс (тожик) тилларида купгина бебах,о асарлар ярат- ган. Устози Мавлоно Жомийнинг мущббат жомидан бах,раманд бутан гиогирд маърифий ва ирфоний маф^умларга туркона либос кийгизди. Жомийнинг «Нафауот ул-унс»ини «Насойим ул-мущббат» цолипида, Аттор- нинг «Мантщут-тайр» маснавийсини «Лисон ут-тайр» тили билан тур- кийзабон адабиётга олиб кирди.