-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Кора Мусика
Уилям Фолкнер - XX аср Америка адабиётининг йирик на- мояндаларидан бири. Илк шеърий китоби 1924 йилда нашр этилган. Биринчи романи «Аскар мукофоти» 1926 йилда чоп этилган. «Сарторис», «Шовқин ва қаҳр», «Ўлим тўшагида», «Ибо- датгоҳ», «Август ёғдуси», «Авессалом, Авессалом!», «Қишлок,», «Шаҳар», «Қўрғон», «Мусо, кел», «Нақл» сингари йирик романлар, ҳикоялар ҳамда қиссалар муаллифи Фолкнер Нобель мукофоти совриндоридир.
-
ҲУМОЮН ВА АКБАР
Ҳижрий 935-йилда* Аграга кўчиб келган Хонзода бегим ўн йилдан бери Ҳиндистонда истиқомат қилаётган бўлса ҳам, ҳанузгача бу ердаги йил фаслларининг ғаройиблигига ўрганолмайди. Унинг назарида, Агранинг кузи ва қиши йўқ, баҳори билан ёзи эса йил бўйи давом этади. Кеч кузда, бегимнинг ёшлиги ўтган Фарғона водийсида, дарахтлар баргини дув тўкадиган хазонрезлик пайтида Агранинг ям-яшил хурмозорлари худди ёздагидек мева бериб туради.
-
PADARKUSH
Ассалому алайкум. БОЙ. Ваалайкум ассалом, марҳамат қилсинлар (туриб мулоқот қилуб, домуллага жой кўрсатиб, дл тирур). ДОМУЛЛА. Бой давлатини Оллоҳи таоло мундан ҳам зиёда қилғай (фотиҳа қилур). БОЙ. Нафас (лари) и муборак, иншооллоҳ, дувлари қабулдир. ДОМУЛЛА. Балли, жумъа оқшоми дуони қабул вақтидир. БОЙ. Хуш келдилар, тақсир. ДОМУЛЛА. Саломат, саломат (қўлини кўксига қи либ). БОЙ. Хайрулло! Чой ва лаъли келтур.
-
Кора Китоб
Биродар, яхши одам бўлсангиз керак, кўзларингиз айтиб турибди. Сиз ҳам бу чархи дунёнинг кўп надо- матларини бошдан кечирганга ўхшайсиз. Негадир сиз билан жуда суҳбатлашгим келаяпти, тўгрисини айт- сам, ҳозир кимгадир кўнглимии бўшатмасам, «тарс» ёрилиб кетадигандайман. Ичганга ўхшайсиз дейсиз- ми? Нега секин айтасиз, бақириб айтинг.
-
Куркинчли техрон
Кўрқинчли Теҳрон» икки китобдан иборат бўлиб, улариниг ҳар бири мустақил сюжетга эга (ўлган алоҳида романлардир. Бош қаҳрамон Фаррухнинг серташвиш ҳаёти ва Маҳинга бўл Тли соф муҳаббати каки романия бир-бирига узвий боглаб ту рувчи умумия сюжет чизгили ташкил этади. Жавод ва Жало латиниг муҳаббатлари эса Фарруҳ билан Маҳнининг рўёбга чиқмаган гўзал орзуларини где ниҳоясига етказгандек бўлади. Муаллиф Екалариниг пок муҳаббатларини тасвирлаш орқали асримиз бошида мустабид шоҳ салтанатидаги Эрон ҳаётиши ҳам ҳоний акс эттиришга ҳаракат қилади,
-
Икки карра икки - беш
Адибнинг мазкур ҳажвий қиссасида ҳам воқеалар кескин юмор остига олиниб, ғоят ҳаётий акс эттирилган. Асар ўқувчига жуда кўп билим ва тарбия бера олишига ишонамиз.
-
QIZIQARLI BILIMLAR OLAMIDA
Ushbu qo'lliinmada matematika, fizika, kimyo, biologiya, gcngraliya, astronomiyaga oid qiziqarli bilimlar, turli kiiMhl'iyotlar tarixi, ijtimoiy hayotda zarur bo‘liuli|ttih mn’lumotlar bayon qilingan. (Jo'llnnitiu uimuniy o‘rta maktab o‘quvchilari uchun tiHt'ljHlliinxan bo'lib, undan keng kitobxonlar ommimi 1шш Iwilmiinanil boMishi mumkin.
-
Кизимга Мактублар
Умида! Қизим... 28 октябрь, 1993 йил. Ўн кун давом этган текшириш, ўрганишлардан сўнг қандайдир аниклик пайдо бўлди. Да воловчи врач Татьяна Дмитриевна келиб, кўлимни сикди. Касалингиз биз хавотир олганчалик илдиз отмаган экан. Нафас атрофидан бошка хамма аъзоларингиз сор. Касал нафас йўлларига ўтмаган. Бир-икки кун ичида кон силиум қиламиз.
-
Ичингдаги ичингдадир
«Ичингдаги ичингдадир» машҳур мутасаввиф Мавлоно Жалолиддин Румийнинг турли мажлисларда билдирган ўлуғ фикрларидан таркиб топган. Сиз ушбу рисолани ўқиб, инсон ва олам, онг ва борлиқ, инкор ва исбот, хаёл ва амал сингари фалсафий тушунчаларнинг асл моҳиятини англайсиз. Ва, ҳамма нарса Ўзингизда, ҳамма нарса Ўзингиздан эканлигига яна бир бор иймон келтирасиз.
-
Кизил ва кора
Одатдаги ташвишли кунларининг бирида Стендаль газеталари ва раклаб ўтириб, галати бир хабарии ўкиб қолади: Гренобль шакар суди Антуан Берте исмли ванниҳоя йигитни ўлим жазосига лойиқ тегибди. Айбдор судиинг нафқатсиз ҳукмини зўр кувонч, ифтихор билан гарки олган. Газотанинг ёзишича, Антуан Берте оддий қишлоқ темирчискиниг ўгли бўлган. Қишлоқ руҳонийси романтия таблатли бу йигитга хо мийлик килган. Ун тўккиз ёшга тўлар-тўлмас акла, законати ва ўткир
-
ЎЗБЕКИСТОН ҚАҲРАМОНЛАРИ
Mустақил Ватанимизнинг ўз давлат мукофот-лари, орден ва медаллари, фахрий унвонлари таъсис этилганлиги жуда катта ахлоқий, тар-биявий аҳамиятга эгадир. Зеро, улар, Юртбошимиз таърифлаганидек, "ҳалол ва баракали меҳнат қилган, элим деб, юртим деб ёниб яшаётган ҳар бир инсон учун олий ном, олий даража, олий қадриятдир.
-
QIZ BOLAGA TOSH OTMANG
Ushbu kitobdan sevimli yozuvchimiz Õudoyberdi To‘xtaboyev-ning so‘nggi yillarda yozgan ikki romani o‘rin olgan. Undagi asar qahramonlari mustaqillik davrining farzandl ari. Ular mustaqillik yaratib bergan imkoniyatlardan foydalanib, fermer xo‘jaligi tashkil etadilar. Jumladan, «Qiz talashgan o‘smirlar» romanida ishbilarmon Yo‘ldoshxonning, «Qiz bolaga tosh otmang» teleromanida esa tadbirkor qiz Õurshidaning o‘z ishini yuritish, kengaytirish yo‘lidagi mashaqqatlari, iztiroblari, yutuqlari, quvonch lari yozuvchi tomonidan qiziqarli voqea lar asosida yoritib berilgan.
-
QIYOMAT va OXIRAT
Zotining abadiy ekanini bildirgan Alloh taologa hamd bo‘lsin. U O‘zidan boshqa barcha mavjudotlarning o‘lishlarini istadi. Kofirlarni va gunohkorlarni qabr azobi bilan, albatta, jazolaydi. Bandalari dunyo va oxirat saodatiga erishishlari uchun ularga payg‘ambarlari vositasida amrlarini va ta’qiqlarini yetkazdi. Bandalari oxiratda azob yoki mukofot olishlarini ularning dunyoda qilgan amallariga bog‘liq qildi. Oxirat yo‘liga kirib, roziligiga qovushishni O‘zi tanlagan va sevgan bandalariga oson qildi.
-
Қулаётган тоғлар
Асарда инсон ва табиат,жамият такдирида юз бермиш туб бурилишлару фожиалар бир бутундай тасвирланади.
-
ТЕМУР ТУЗУКЛАРИ
"Темур тузукляри" — Турон па Турхисгоннинг буюк ?глн Амир Те-мургп боглиц энг маш^ур хтоб саналади. У асли Те чур ^а«3тлкгнм, Туркистон туркчасида сзклган. КеГ.ин дунснинг к?п тилларига угирилган бу иш буту ига ча давом этнб кел.чот^дд. Амир Темурнинг 660 йиллиги му; юса бати бклан a cap узбек, и»1глиз ва француз тилларида илшр этилмоцдя.
-
ҚИЁМАТ
Қишнинг қисқа куни нораста нафасидай бирпасгина илиб турди-ю, тоғларнинг кунгай бетларида кўп ўтмай ҳавонинг авзойи бузилди, музликлардан совуқ шамол изғиди, дара-ўнгирларга эрта тушган хуфтон қоронғилиги шитоб билан ёйилди, қор-қуюнли кечанинг изғирин совуғи турди.