-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Kutubxonashunoslik va arxivshunoslik
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Axborot nazariyasi va kodlash
“Axborot nazariyasi va kodlash” fani bo‘yicha darslik tayanch oliy o ‘quv yurti Muhammad al-Xorazmiy nomidagi Toshkent axborot texnologiyalari universitetining “Axborot xavfsizligi” kafedrasi professor-o‘qituvchilari tom onidan tayyorlangan bo‘lib, unda informatsiya, informatsion jarayonlar, sistemalar, texnologiyalar; inform atsiyaning miqdoriy baholash
-
Инсонпарварлик, эзгулик ва бунёдкорлик – миллий ғоямизнинг пойдеворидир
Ушбу китобда миллий ғоя масаласи, унинг аҳамияти ва мазмуни, мустаҳкам маънавий уриғларни яратиш, халқнинг маънавий дунёқарашини бойитиш, мамлакат тараққиётида ва янги шахс тарбиясида миллий ғоянинг йўли, инсонпарварлик ва эзгулик ғоясининг ҳаётдаги аҳамияти, бугунги Ўзбекистоннинг ривожланиш истиқболлари, давлат ва жамиятнинг муваффақияти учун асосий омиллар илмий асосда баён қилинган; бу борада амалга оширилаётган кенг кўламли ислоҳотлар ва тараққиёт имкониятлари, мамлакат раҳбари томонидан илгари сурилаётган ғоялар, эзгу мақсад ва вазифалар хусусида сўз юритилади
-
ЎЗБЕКИСТОН: 13 ЙИЛ МУСТАҚИЛ ТАРАКҚИЁТ ЙУЛИДА
Ушбу китобда Ўзбекистон Республикаси мустақиллигининг илк йилларидан бошлаб 13 йил давомидаги ижтимоий-иқтисодий, сиёсий ва маданий тараққиёт, давлат ва жамият қурилиши соҳасида эришилган ютуқлар, ўтказилган ислоҳотлар, халқ фаровонлиги учун амалга оширилган муҳим чора-тадбирлар ёритиб берилган, шунингдек, мамлакатнинг глобал сиёсий жараёнларда тутган ўрни, ташқи ишлар ва дунё ҳамжамияти билан ҳамкорлик масалалари таҳлил қилинади, келажак тараққиёт истиқболлари белгилаб берилади
-
NIYATI ULUG' XALQNING ISHI HAM ULUG', HAYOTI YORUG VA KELAJAGI FAROVON BOʻLADI
Ushbu kitobda O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining islohotlar, taraqqiyot yo‘nalishlari va xalq farovonligini oshirishga qaratilgan tashabbuslari o‘z aksini topgan; unda davlat siyosatining asosiy maqsadlari, iqtisodiy, ijtimoiy va madaniy sohalardagi yangiliklar, mamlakat oldiga qo‘yilgan vazifalar va ularni amalga oshirish uchun belgilangan strategiyalar, shuningdek, Prezidentning xalqqa murojaatlari va asosiy nutqlari jamlangan
-
Ўзбекистон обидаларидаги битиклар Хива 3-жилд
«Дунё шиддат билан узгариб, баркдрорлик ва халкларнинг мустаҳкам ривожланишига рахна соладиган турли янги тахдид ва хавфлар пайдо булаётган бугунги кунда маънавият ва маърифатга, ахлокий тарбия, ёшларнинг билим олиш, камолга етишга интилишига эътибор қаратиш х,ар качонгидан хам мухимдир. Айнан таълим ва маърифат башарият фаровонлигининг асосий омиллари- дан хисобланади, инсонларни эзгуликка даъват этади, саховатли, сабр-каноатли булишга ундайди. Бундай ёндашув - давр талабидир».
-
Ўзбекистон обидаларидаги битиклар Навоий
«Дунё шиддат билан узгариб, баркарорлик ва халкларнинг мустах,кам ри- вожланишига рахна соладиган турли янги тахдид ва хавфлар пайдо булаётган бугунги кунда маънавият ва маърифатга, ахлоций тарбия, ёшларнинг билим олиш, камолга етишга интилишига эътибор царатиш хар качонгидан х,ам мухимдир. Айнан таълим ва маърифат башарият фаровонлигининг асосий омиллари- дан хдсобланади, инсонларни эзгуликка даъват этади, саховатли, сабр-каноат- ли булишга ундайди. Бундай ёндашув — давр талабидир».
-
MA’R1FATPARVAR JADIDLAR FAOLIYATINIANTROPOLOGIK YONDASHUV ASOSIDA O‘Q1TISHTEXNOLOGIYALARINI TAKOMILLASHTIRISH
Dissertatsiya mavzusining dolzarbligi va zarurati. Jahonda pedagogika tarixini antropologik yondashuv asosida 0‘rganish ta’lim va tarbiya jarayonlarini nafaqat nazariy asosda, balki insonning madaniy, ijtimoiy va tarixiy tajribalari doirasida tahlil qilish imkoniyatini beradi. Bu yondashuv pedagogik nazariyalar va metodlaming paydo boTishi, rivojlanishi va jamiyatdagi o‘mini belgilovchi omillami chuqurroq o‘rganishga, shuningdek, turli xalqlaming ta’limga bo‘lgan munosabatlarini, qadriyatlari va an’analarini inobatga olishga xizmat qiladi.
-
Бахтли она бўлинг
Аёлнинг туғишдан олдин туғиш пайтида ва фарзанди туғилгандан кейинги давр саломатлик йилномаси хақида батафсил ёритилган
-
KICHIK TARKIBLI ORKESTRLARDA DIRIJORLIK TEXNIKASIGA ANALITIK YONDASHUVLAR
Ushbu monografiyada kichik tarkibli orkestrlarda dirijorlikning o‘ziga xosligi, unda yetakchilik, jamoa bilan muloqot va talqin o‘rtasidagi o‘zaro ta’sirga e’tibor qaratilgan bo‘lib, musiqiy jamoalarda dirijorlik qilishning murakkabliklari ko‘rsatib o‘tilgan.
-
Аждодлар ёди
Нурота тарихи ҳақида эмас,турли сарҳатларда узоқ замонлардан буён истиқомат қилиб келаётган ўзбек миллатига.нурота туркманлари ҳақида.
-
-
Malakaviy amaliyot
Ushbu metodik qo'llanma oliy ta'lim muassasalarida o'quv jarayonining ajralmas qismi bo'lgan "Malakaviy amaliyot" to'g'risidagi yo'riqnomalar va dasturlari
-
Ахборот-кутубхона фаолиятига оид меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар тзплами
ушбу тўпламда ахборот-кутубхона соҳасидаги муносабатларни тартибга солувчи меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар (Қонунлар, фармонлар,қарорлар,фармойишлар, йўриқномалар, низомлар) қамраб олган.
-
Ўзбекистон обидаларидаги битиклар Тошкент вилояти
«Дунё шиддат билан ўзгариб, баркарорлик ва халкларнинг мустах,кам ривожланишига раҳна соладиган турли янги тахдид ва хавфлар пайдо булаётган бугунги кунда маънавият ва маърифатга, ахлокий тарбия, ёшларнинг билим олиш, камолга етишга интилишига эътибор каратиш хар качонгидан хам мухимдир. Айнан таълим ва маърифат башарият фаровонлигининг асосий омиллари- дан хисобланади, инсонларни эзгуликка даъват этади, саховатли, сабр-каноатли бўлишга ундайди. Бундай ёндашув — давр талабидир».
-
Ўзбекистон обидаларидаги битиклар Бухоро 2-жилд
«Дунё шиддат билан узгариб, барцарорлик ва халцларнинг мустахкам ривожла- нишига рахна соладиган турли янги тахдид ва хавфлар пайдо булаётган бугунги кунда маънавият ва маърифатга, ахлоций тарбия, ёшларнинг билим олиш, камолга етишга интилишига эътибор каратиш хар цачонгидан хам мухимдир. Айнан таълим ва маърифат башарият фаровонлигининг асосий омилларидан хисобланади, инсонларни эзгуликка даъват этади, саховатли, сабр-каноатли бу ли шга ундайди. Бундай ёндашув - давр талабидир».
-