-
-
-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
-
Menejment, tashkilot va boshqaruv
-
-
-
МАЪНАВИЯТ АСОСЛАРИ
Мазкур ишда маънавият ва унинг жамият тараккиётидаги урни, миллий мус-тациллик шароитида инсон маънавий фазилатларини шакллантириш *амда маъ-навиятга давлат *омийлиги муаммолари хусусида с^з боради. Иш Узбекистан Олий ва Урта махсус таълим вазирлиги томонидан тузилган ва тасдикданган дастурга мувофик тайёрланди. Рисола олий укув юртлари бакалавриат йуналишлари тала-балари, шунингдек, маънавият масалалари билан кизикувчи барча китобхонларга мулжалланган.
-
КУЛЬТУРА ОБЩЕНИЯ
Авторы учебника рассматривают проблему культуры общения с точки зрения ее психологических и нравственных основ в главной сфере ее проявления - делового общения. Так же рассмотрены формы культуры общения в мусульманской этике н представлены современные подходы к разрешению этических проблем общения личности и общества. Предложены варианты тестовых проверок способностей личности в системе культуры общения. Учебник предназначен для изучения на соответствующих дисциплинах в вузах и для всех, кто интересуется проблемами культуры общения.
-
КОНФЛИКТОЛОГИЯ
Возможно, XXI век поставит человечество перед альтернативой: либо он станет веком конфликтологии, либо он будет последним веком в истории цивилизации. Конфликты в XX в. стали основной причиной гибели людей. Две мировые войны, более 200 крупномасшабных войн, локальные военные конфликты, террор тоталитарных режимов, вооруженная борьба за власть, убийства, самоубийства — все эти виды конфликтов по самой приближенной оценке унесли в нынешнем столетии до 300 млн. человеческих жизней. Медленное, но неудержимое совершенствование и распространение оружия массового поражения, испытание ядерного оружия Индией и Пакистаном свидетельствуют о возрастании опасности войны с применением этого оружия. Внутриполитическая борьба — один из решающих факторов развития большинства государств. Конфликты в организациях нередко оказывают определяющее влияние на качество их деятельности. Согласие в семье и с самим собой выступает важнейшим условием счастливой жизни каждого человека.
-
TURIZM
O ‘quv qo£llanma turistik marshrutlar o‘tadigan joylar baqidagi m a’lumotlami, sayrlar o'tkazishda ularning xususiyatlari ta’siri, hamda topografik kartalar to‘g*risidagi ma’lumotlami o‘z ichiga oladi. Ushbu o‘quv qoMlanmada joyda moMjal olish usullari, azimutlar bo‘yicha harakatlanish qoida va tartiblari keltirib o‘tilgan.
-
MA’NAVIYAT ASOSLARI
«Xalqni buyuk va ulug‘vor maqsadlar sari birlashtirish, mamlakatimizda yashaydigan, millati, tili va dinidan qat’i nazar, bar bir fuqaroni yagona Vatan baxt-saodati uchun doimo mas’uliyat sezib yashashga chorlash, ajdodlarimizning bebaho merosi, milliy qadriyat va an’analarimizga munosib b o i i s h i g a e r is h i s h , y u k sa k f a z ila t l i va kom il in s o n la r n i tarbiyalash, ularni yaratuvchilik ishlariga da’vat qilish, shu muqaddas zamin uchun fidoyilikni hayot mezoniga aylantirish milliy istiqlol mafkurasining bosh maqsadidir.
-
МУСТАКИЛ УЗБЕКИСТОНДА. МИЛЛАТЛАРАЮ МУНОСАБАТЛАР МАДАНИЯТИ
Напп кои >i енгдя нос -tv ,а/ш щюблопт! взаимоотношения яюдМ. Кон сренилл проходит-а сното .рсаенлй первой сессци ОллП Мажлиса республики, гкла 1 ч|юзяд0нта .I.A.MipwJoBu, имеющих больше лрак-т':кы '.ко* значение. ши сессии илаН Jivtiaen являлся нпяноК теоротич м<>;. ocio.i . "ля нр-дгтичоской деятспьиос'ги государственник ! odhooTJio'iiia. организаций. Наклональзыс культурнно центры, I республиканское общрстивипоо з&ъопюютв "Дуковтзп я 11ро- СиоХПТОЛЬ СТВО" - Lj! JIG: T4I1C ИН0ТИТУТ!1 ИЛИС.! ОбШОСТВеННОЙ ЧЯЭЯЯ, бв~ роыетр, чутко улантилжшн ею х льс. Основой всех нагла действия является нравственное цробулдомие народов, прокиваюиих в респубя*-ко, ьозро>и-1г:>апх нацноцатыш’ традиции, все больше осознают самобытность, Этому, в.значительной отеиеня, сноообствует национальная пилитша нашего государства, уработанная’Президентом и, закреп-ленпая в шиотятуции Республики Узбекистан, других законогататына актах, и активно проводимая в жизнь народами, правительством рее- • публики. •
-
Общий курс физиологии человека и животных в двух книгах.
Физиология-наука о жизнедятельности целового организма ,его взаимодействии с внещней средой динамикике жизенных процессов.
-
КОНФЛИКТОЛОГИЯ АСОСЛАРИ
“Конфликтология асослари" бу у кун кУлланмадир. Куллан-манинг тадкикот объекта конфликтологиянинг назарий-илмий асосларинн, конфликтологиянинг му\им бир й5?налишлари сифатида линий »а этник муаммоларни тздкик, этишга карата л пан. Бажарилган ишнинг долзарблиги Узбекистондагина кон-фл и ктологи ян ин г фа и сифатида шаклланганлигини курсатиш эмас. Балки одамларнинг оддийдан то умумбашарий микёсгача мавжуд карама-кар ш и л и клар га объектив рзвишда муносабатда булиши, уларни бартараф этишда кулланиладиган илмий-назарий хулоса-ларнинг нечотли амалиетга т^гри келишини тахлилий асосларда курсатишдир. Кулланма олий укув юрти укитувчилари, асгшрантлари, тала-балари хдмда кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Основы физики и техники ускорителей
Рассмотрены теория и основные элементы конструкций ускорителей заряженных частиц. Для студентов инженерно-физических факультетов.
-
ТУПРОК ХОССАЛАРИНИ ТЕКШИРИШ МЕТОДЛАРИ
Мазкур ўқув қўлланма «Тупроқшунослик асослари", „Деҳқон-чилик ва агрохимия" курсларизи ўқитиш программасига мувофиқ тузилган бўлиб, педагогика институтларининг студентлари учун мўлжалланган.
-
TURIZM ASOSLARI
Darslikda O'zbekistonda turizm sohasining rivojlanishi, uning mazmun va mohiyati, turizm sohasining resurslari, turizm industriyasi, turizmning menejmenti, turizmning marketing!, turizmda amalga oshirilayotgan islohotlar va davlat siyosati kabi muhim masalalaming uslubiy asoslari yoritib berilgan. Shuningdek, darslikda turizmning turlari. turistik marshrutlarini yaratish, turizm sohasidagi xizmatlar, ekoturizm, qishloq turizmi va gastronimiya turizmlarini tashkil qilishning ijtim oiy- iqtisodiy asoslari keltirilgan. Darslikda har bir mavzuni talaba tomonidan yaxshi o‘zlashtirish bo'yicha tayanch so4z va iboralar, mustaqil ishlash uchun savollar, amaliy mashg‘ ulotiarga tayyorgariik ko‘ rishi uchun topshiriqlar va test savollari berilga
-
МАЪНАВИЯТ ВА ИЖТИМОИЙ ТАРАККИЁТ
Рисолада маънавчй борлщ, маъиавнят тушунчаларининг маз-мун ва мо\иятн, уларнинг намоён булиши шакллари, жамият тара^-ь^иётидагн урни, шуиингдек, баркамол шахе—комил инсонни тар-биялашдаги а^амияти ^а^ида баён цилипади. Рисола олий на урта махсус таълим у^нтувчи-профессорлари, аспирантлар, талабалар, шуиингдек, кенг китобхонлар оммасига м^лжалланган.
-
КОНУНЛАР ЛОЙИХАЛАРИНИ ТАЙЁРЛАШ ВА КОНУНЛАР ЛОЙИХДЛАРИНИ (ЦОНУНЛАРНИ) ЮРИДИК-ТЕХНИК ЖИХДТДАН РАСМИЙЛАШТИРИIII ГА О ИД НОРМАТИВАХ КУКИ Й Х,УЖЖА Г1 АР ТУПЛAM И
Юргимизда бу йил мустадиллик байрами тантанаяари уз-гача шукуд билан нишонланади. Иетихд о лимизнинг утган 20 йи-лида амалга оширилган тизимли ва изчил ислодотлар натижзсида эришилган бевазир ютуклар, мамлакатамизнинг жаден дамжа-миягида узининг мустадкам урлига зга булгани, чирой олган шадару кишлодларимиз, мудими, буларни калбан дне этаётган фудароларимюнинг кутаринкв канфияти шуни такозо дилаётир. Юртимизда энг улуг, энг азиз байрамга тайёргарликнинг алла-дачон бошлаб юборилгани дам шундандир.
-
ДАВЛАТ ВА ҲУҚУҚ АСОСЛАРИ ФАНИДАН ЎҚИТУВЧИЛАР УЧУН МЕТОДИК ТАВСИЯЛАР ТЎПЛАМИ
Давлатимиз демократик ҳуқуқий давлат, эркин фуқаролик жамияти қуриш учун барча имкониятларини ишга солмоқда. Бу борада энг асосий вазифалардан бири ҳар томонлама ривожланган, ҳам жисмонан, ҳам маънан соғлом фикрлайдиган, эркин, баркамол инсон шахсини шакллантиришдир. Давлатимиз раҳбари таъкидлаганларидек, “Демократик жамиятда болалар, умуман, ҳар бир инсон эркин фикрлайдиган этиб тарбияланади” Давлатимизнинг равнақи ва келажаги ѐшлар қўлида экан, ѐшларга бўлган эътибор доимо давлатимизнинг диққат марказида бўлиб келмоқда
-
МАЪНАВИЯТ КУНИ
Тадаба ва укувчи-ёшллрнинг оиги на цалбнга наганпар-варлик. аждодларлмнз моросит \урмат, истикуюл гояларша сало кал, сам и мнят. уа^гуйлик, мо.\р-мурувватлнлик. ба фикс игл и к. татбиркорлик на ме\нлтсевнрлнк каби маьнаний бар-клмол hi гео] I фа.зилатл армии сшнлирнш шёлилар. устоз на мураббийлар, доланерса, \ар бир стук инсоннинг бугунги куидаш му\им вазифашрилан бирндир. Шууринла гарихий-меьморим обндалар, муцаддас клдлчжолар на театр, музей сингари замонавий маданий маърифий масканларниж тар-биявий а\лмияти бециёсдир. Ьу бората Презнлептимнз Мелом Каримов томопилан ч и царил гаи фармонлар, Валирлар Ма\камаеишшг ^арорлари жамнят риножила млыкшият со-уасиминг урни чууимлш мин курсагиб берли ва бу устувор йунатншни а мат га оширишда гавшмтн зимила уам бир цатор ишлар а мат га оширилди.
-
ТУПРОҚ ФИЗИКАСИ ФАНИДАН ЛАБОРАТОРИЯ МАШҒУЛОТЛАРИ
Мазкур услубий кулланмада тупрокнинг физик хусусиятларини аниклашнинг қуйидаги усуллари берилган: механик ва микроагреrar таркибини аниклаш, солиштирма огирлик, сув-физик хоссалари ҳамда тупрокнинг физик-механик хоссаларини ўрганиш.