-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
Алломалар ибрати
Ушбу китобда буюк алломалар, бахшилар, санъаткорлар ва Ўзбек совет адабиётининг атоқли вакиллари ҳақида оғзаки ва ёзма манбаларга асосланган қизиқарли ривоятлар, афсоналар, нақл ва ҳикоятлар жамланган. Улардан айримлари ўз вақтида ёзиб олинмаганлиги сабабли унутилган бўлса, бошқалари ҳозирги кунгача оғзаки анъаналар орқали яшаб келмоқда. Асарда халқ оғзаки ижоди намуналарининг нодир саҳифалари, шунингдек, машҳур ижодкорлар ҳаёти ва фаолиятига оид эсдаликлар юксак дид ва меҳр билан саралаб келтирилган. Кўп йиллик изланишлар асосида тўпланган ушбу нақл ва афсоналар ўқувчини ўзбек адабиёти ва маданий меросининг чуқур илдизларига етаклайди. Мазкур тўплам ўзбек халқ донишмандлиги, алломалар ибрати ва оғзаки ижодий меросини қадрловчилар учун бебаҳо манбадир.
-
Бозор одобларидан бир шингил
Ушбу китобда Шарқ мамлакатларида қадим замонлардан то ҳозирги кунларгача, бозор одоблари ва ўзаро мулоқат. олди - сотти, борди-келди тўғрисида гап кетган. Бозорларднинг фазилатлари, хосияти, рангбараглиги, инсон кайфиятини белгилавчи ўзига хос мезон тўғрисида сўз кетган. Бозорлани асирлар давомида шакилланган қонун - қойдалари тўғрисида ҳам Бозордаги сотувчи ва олувчининг савдо муомаласидаги сўзлашув мулоқатни фазилатлари тўғрисида ушбу китобда билишимиз мункун.
-
ХХ аср адабиёти манзаралари биринчи китоб
Кўп асрлик ўзбек адабиёти тарихида ХХ аср адабиёти алоҳида ўринни эгаллайди. "Олтин аср" деб аталаётган бу асрда А.Қодирий, Фитрат, Чўлпон, Ойбек, Ғафур Ғулом сингари буюк шоир ва ёзувчилар етишиб чиқдиларки, уларнинг ижодий изланишлари ва меҳнатлари туфайли ўзбек адабиёти жаҳон адабий жараёнининг таркибий қисмига айланди.
-
-
-
-
Alisher Navoiy: to'la asarlar to'plami. J.7: Xamsa
Ushbu 7-jildlik to‘plam Alisher Navoiyning eng mashhur va ta’sirchan asarlaridan biri — «Xamsa»ni o‘z ichiga oladi. «Layli va Majnun» va «Sab’ai sayyor» dostonlari orqali shoir insoniy tuyg‘ular, muhabbatning oliy shakllari, inson hayoti va koinot haqidagi falsafiy qarashlarini ifoda etadi. Jildda Navoiyning mahoratli nazmiy uslubi, boy til va tasvirlar san’ati aniq namoyon bo‘lib, u o‘zbek adabiyotining oltin fondiga kiradi. Ushbu to‘plam klassik adabiyot ixlosmandlari va mutaxassislari uchun muhim manbadir.
-
To'la asarlar to'plami. J.10
Ushbu 10-jildlik to‘plamda Alisher Navoiyning turli janrlardagi asarlari jamlangan bo‘lib, ularning har biri o‘z davrining madaniy va adabiy merosida alohida ahamiyatga ega. Jildda Navoiy hayoti va ijodiga oid biografik materiallar, nazm va nasrning chuqur namunalari, shuningdek, adabiy nazariya va tilshunoslikka oid ilmiy asarlar mavjud. Asarlar insoniy va ma’naviy qadriyatlarni yuksaltirish, muhabbat, din va ma’rifat mavzularini ochib berishda muhim o‘rin tutadi. To‘plam o‘zbek mumtoz adabiyotining boy tarixini o‘rganish va chuqur anglash uchun bebaho manbadir.
-
-
-
-
-
-
-
-