-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ифор.
«Ифор» романи воқеалари бош қаҳрамон Жан Батист Гренуйнинг қисмати билан боғлиқ ҳолда кечади. Роман экзистенциал йўналишда ёзилган бўлиб, рамз ва шиорлар асосига қурилган. Асарда XVIII аср француз жамиятининг чигал қиёфаси кўринади. Уйғониш даврининг ҳақиқий қўзғолонларига қадар бўлган жамият тартиб-қоидалари, дунёси, одамларнинг бадбин манфаатлари тимсолидир. Дунёда муҳаббат шаҳри деб таърифланмиш Парижда меҳру муҳаббатнинг касодлиги, ҳамма нарса пул билан ўлчаниши қаҳрамоннинг одамлар билан ўзаро муносабатларида кўрсатилади. Умид қиламизки, ушбу роман китобхонларимизга манзур бўлади.
-
Малика кенагас Ойим ойчучук ёхуд Шаҳрисабз ва Қўқон шоҳона насаб қиссаси
Турон Заминда XVII асрдан кучайган парокандалик, Жай-ҳун ва Сайҳун оралиғидаги улуғвор диёрнинг хомталаш бўлиб, уч хонликка бўлиниб қолганлиги тарихимизнинг энг маҳзун воқеаларидандир. Ўзаро тожу тахт курашлари гирдобига манфаат билан бир қаторда, қалбий кечинмалар ҳам фаол жалб этилган. Евлашган томонларнинг қудалашиш удуми азал таж рибасида мудом синовда бўлиб, гоҳида хайрли натижаларга сабаб бўлган. XVIII аср бошларида Шаҳрисабз беклиги ва Қўқон хонлиги жангу жадалга ҳам ҳусни чиройда Клеопатрани мул-зам қила оладиган Кенагас элининг соҳибжамол Ойчучук ойим никоҳи барҳам берган. ХІХ аср муаррихи айтганидек, Шаҳрисабз ва Қўқон олий насаблари «тоға-жиянлиги» сабабияти шу қариндошликдан бошланган, бардавом бўлган.
-
Улуғ салтанат
Тарих милодий 1376 йилнинг ёзида Оқ Ўрда хони Урусхон Ҳожитархон шаҳрида нуфузли қурул той чақиртирди. Идилнинг ёйилмасида, дарёнинг суд қирғоғида жойлашган хушманзара бу шаҳар билан Хазар денгизи орасида йигирма тошча масофа бор эди.
-
Қулаётган тоғлар
Буюк қирғиз адиби, давлат ва жамоат арбоби Чингиз Айтматовнинг «Қулаётган тоглар (Мангу қайлик)» номли романида бозор иқтисодига ўтаётган, шиддат билан глобаллашув жараёнларига кириб бораётган ҳозирги дунёнинг маънавий-иқтисодий муаммолари Қирғизистон, Марказий Осиё воқелиги, одамлар тақдири, турмуши, онгида руй бераётган кескин, оғриқли ўзгаришларга чамбарчас холда ёритилган. Унда табиат, жамият, инсон тақдирида юз бераётган ранг-баранг ҳодисалар бутун фожиалари билан бирга яхлит тасвирланган. Асар буюк адиб ва дониш манднинг авлодларга сўнгги васиятидай ўқилади.
-
Улуғ салтанат
Тарих милодий 1400 йил арафасида дунё харитасини ўзгартириб юборган воқеалар рўй берди. Марказий Осиёда Ҳиндистон Турон салтанати томонидан забт этилди. Ҳолбуки, Амир Темур жануб сари юриш эмас, балки кўпдан шарққа Хитой гарафига отланмоқни кўнглига тукканди. Кейин тарихчилар бир йилга чўзилган Ҳиндистон сафарипи у мамлакатда дини исломнинг сусайиши туфайли содир бўлди, барча беклар йиғилиб, борайлик, дея Соҳибқиронга арзадошт этдилар, қабилида шарҳладилар.
-
Oltinsoch yigit
Kitob kichik va o'rta maktab yoshidagi bolalarni o'zbek, rus va boshqa xalqlar og'zaki ijodi-ning boy merosi bilan tanishtiradi. Ular qiziqarli va g'aroyib ertaklar, rang-barang yorqin rasmlar orqali o'tmishning ma'naviy va madaniy qadriyatlari bilan tanishadifar. Ertaklarning sehrli olamiga bunday qiziqarli sayohat bolalarni ajoyib sarguzashtlardan bahramand etadi
-
-
Термодинамика ва статистик физикадан масалалар
Шунингдек ундан физика-техника йўналишида таълим берувчи университетларнинг ўқитувчилари. академик лицей, касб-ҳунар коллежлари ва гимназия ўқитувчилари ҳам фойдаланишлари мумкин.
-
Умумий педагогика назарияси ва амалиётидан лаборатория машғулотлари.
Қўлланма педагогика олий таълим муаесасалари профессор-ўқитувчилари ва талабалари учун мўлжалланган.
-
-
-
-
"Помним"-79 помним, чтим, гордимся!
Память- это целая Вселенная, где своей жизнью живут люди, мгновения и эпизоды их судеб. Память бесценна, ведь хранит в себе частички реальности, моменты, из которых складываются дни.
-
Jaylawım
Bul kitap qosıq qatarlarınan ibarat bolıp,sol dáwirdegi xalq turmısın,keleshekke umtılıslar haqqında sóz etilgen.Bunda Jaylawım, Ólim, Oyda, Qashan kórermen, Bolar ma eken , Kún qayda hám taǵıda basqa kóplep qosıq qatarların ushratsańıs boladı.
-
Bir felyeton qissasi
"Bir felyeton qissasi" da Saltanat ismli ayolning taqdiri, quvonch-u iztiroblari qalamga olinadi. Saltanat farzandidan ayrilgandan keyin hayotdan ko'ngli soviydi, turmushidan ajrashadi. Hammasi gazetada chop etilgan felyetondan keyin boshlanadi. Adib mehnatkash ayolning hayotida yuz bergan o`zgarishlarni yoritar ekan, kitobxon asar so'nggida yengil tin oladi. Bahor yomg'iridan keyin havo ochilib, borliq go`zallashib ketganidek, Saltanat ham yana o'z yo'lini topadi, turmushi iziga tushadi. Shuningdek, ushbu to'plamdan. yozuvchining , Uchrashuv`` va ,,Ajoyib mo'ysafid nomli hikoyalari o`rin olgan.
-
Turmushning to’rt tirligi
O'zbekiston xalq yozuvchisi Ottkir Hoshimovning asarlari xalqimiz tomonidan sevib mutolaa qilinadi. Buning boisi adib asarlarining hayotiyligi, tilining jozibadorligida Qo'lingizdagi to plamdan O'tkir Hoshimovning "Kvazarlar'' qissasi, ,,Umr savdosi'', ,,Nimadir bo'ldi', ,, Hotam xasısnıng xazinasi'',,Hurkitilgan tush" kabi bir qator sara hikoyalari o'rin olgan.