-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
Mehnat iqtisodiyoti: ijtimoiy mehnat munosabatlari
Darslikda inson faoliyatining negizi bo`lgan mehnat to`g`risidagi tasavvurlar bilan bog`liq ijtimoiy-iqtisodiy kategoriyalar hamda bozor iqtisodiyoti sharoitida mehnat bozori,mehnat resurslari,aholining ish bilan bandligi va ishsizligi,mehnat unumdorligi,aholining turmush darajasi va daromadlar siyosati, ish haqi va uni tashkil etish,aholini ijtimoiy muhofaza qilish,mehnatni boshqarish kabi mavzularga o`rin berilgan.
-
Фармакология-Cito
Данное издание – новинка в брендовом семействе учебников по фармакологии, издаваемых коллективом кафедры фармакологии НФаУ. «Фармакология-Cito!» не имеет аналогов, так как позволяет экспресс-изучение фармакологии путем освоения фармакологической логики, выработки навыков фармакологического мышления и интуиции. В этом издании есть все необходимое для врача и провизора, чтобы «переступить порог» палаты и аптеки. Учебник рекомендован МОН Украины для студентов фармацевтических и медицинских специальностей высших учебных заведений II-IV уровня аккредитации, будет полезен провизорам, врачам, фармацевтам, медсестрам, студентам и интернам
-
Electrical engineering
Introduction - methods of power generation-electrical safety-safety prekautions of electrician-electric shock-preventive method of electric shock-firstaid.
-
Внутренние болезни.5-е.
В представленном учебнике В.И. Маколкна "внутренние болезни" на современном уровне рассмотрены болезни органов дыхания, заболевания органов кровообращения и системы крови, болезни пищеварительной системы, заболевания почек, освещены системные васкулиты и охарактеризованы диффузные заболевания соединительной ткани, представлены болезни суставов в клинике внутренних болезней.
-
Метрополитены
В книге обобщены вопросы проектирования и строительства метрополитенов на основе опыта метро строения в СССР и других странах. Изложены основные принципы проектирования метрополитенов, систематизированы их типы и даны общие сведения о различных конструктивных решениях; рассмотрены конструкции перегонных тоннелей, станций и эскалаторных тоннелей с указанием основных особенностей способов производства работ по их возведению; изложены методы статического расчета конструкций станций метрополитена и методы моделирования этих конструкций; приведены наиболее важные данные по верхнему строению пути, энергоснабжению, автоблокировке, санитарной технике метрополитенов и подвижному составу.
-
Биохимия и товароведение масличного сырья
Представлены сведения о строении, функциях, технологическом влиянии привлекающих внимание в последнее время компонентов масличного сырья (лектинов, ингибиторов, антипитательных веществ и д р .), а также дана информация о новых и перспективных видах, сортах и гибридах (в т. ч. тропического)масличного сырья.
-
Канопни дастлабки ишлаш
Китоб тўқимачилик институтларида толали ўсимликларни қайта ишлаш ихтисослигига ўқидиган студентлар учун дарсликдир, шунингдек, унда каноп заводларнинг инженер-техник ходимлари ўз малакаларини оширишда фойдаланишлари ҳам мумкин.
-
Управление проектами.
Учебник отражает основные положения современной дисциплины «Управление проектами», которая имеет приоритетное значение в условиях инновационного развития экономики. В учебном материале рассмотрены концепция, жизненный цикл, роли ключевых участников, основные функции и процессы управления проектами, вопросы проектного финансирования, оценки экономической эффективности проектов, учета рисков проектов, автоматизация процессов управления проектами, приемка объектов в эксплуатацию и проч.
-
Informatika va hisoblash texnikasi asoslari
Darslikda informatikaning axborotlashgan jamiyatdagi o‘rni, axborot tizimlarini tuzish va undan foydalanish , model va modellashtirish, taqribiy hisoblash usullar-i, iqtisodiy-matematik usullar, algoritmlar va ularni dasturlash, О‘zbekistonda kompyuter tarmoqlari va ularning istiqbollari mavzulari yoritilgan. Mavzuga oid ko‘plab misollar tahlili bilan keltirilgan, mashq qilish uchun topshiriqlar berilgan.
-
Жаҳон иқтисодиёти ва халқаро иқтисодий муносабатлар
Жаҳон иқтисодиѐти ва халқаро иқтисодий муносабатларнинг умумий ривожланиш хусусияти ўзгариб бораѐтган бир даврда Ўзбекистон Республикаси ҳам жаҳон ҳамжамиятига кириб бормоқда. Хорижий мамлакатлар билан иқтисодий, маданий ва бошқа соҳалардаги ҳамкорликлар ривожланмоқда. Хусусан, ривожланган ва ривожланаѐтган мамлакатлар иқтисодиѐтини ўрганиш, шунингдек бозор иқтисодиѐтининг ривожланишидаги ютуқ –камчиликлари, ривожланиш муаммоларини ҳал этишдаги тўғри ѐндашувлар бозор иқтисодиѐтига босқичма-босқич ўтиб бораѐтган Республикамиз иқтисодиѐтини ривожланган давлатлар даражасига олиб чиқишда тажриба сифатидаги аҳамияти каттадир.
-
Металл конструкциялар
Ушбу дарслик “Қурилиш конструкциялари” бўйича “Металл конструкцияси” фани дастурига мослаб 5340200– “Бино ва иншоотлар қурилиши” ва 5340100 “Архитектура” таълим йўналишлари бўйича бакалавр қурувчилар ва 5А340204 – “Қурилиш конструкцияларини лойихалаш” мутахассислиги учун ёзилган. Бироқ дарсликдан қурилишнинг бошқа ихтисослиги бўйича ўқийдиган талабалар 5340500 – “Қурилиш материаллари ва буюмларини ишлаб чиқариш технологияси” йўналиши, 5А520511 – “Лойиҳавий техник ва конструктив – технологик ечимларини тизимли тахлили” мутахассислиги, қурилиш муҳандислари ва шу соҳа бўйича малака ошириш курси тингловчилари ҳам фойдаланишлари мумкин. “Металл конструкциялар” фани шу соҳа мутахассислари ва профессор ўқитувчилари томонидан билдирилган таклиф ва фикр – мулоҳазалари инобатга олган ҳолда, мазмунан янги маълумотлар билан тўлдирилди. Дарслик мавжуд меъёрий хужжатлар ва янги ўқув дастурлари асосида ёзилди ва интернетдан олинган маълумотлар билан бойитилди.
-
ГЕОЛОГИЯ ВА ГЕОМОРФОЛОГИЯ
Дарсликда геология ва геоморфология фанларининг мақсади, вазифаси, тармоқлари ва соҳа учун аҳамияти баѐн қилинган. Шунингдек, Ернинг пайдо бўлиши, тузилиши таркиби, ривожланиш тарихи, минерал, тоғ жинслари ва геологик йилномалар ҳақида қисқача маълумот берилган. Дарсликда, шунингдек, Ер релъефининг пайдо бўлиши, шакли, элементлари, генезиси, ривожланиш тарихи хақида сўз юритилиб, уларни топографик, умумгеографик ва геоморфологик хариталарда тўғри тасвирлаш талаблари баѐн этилган. Китобда релъефнинг асосий генетик гуруҳларига (эндоген ва экзоген) таъриф берилиб, қуруқликда ривожланган экзоген релъефлар шакли, уларнинг элементлари, пайдо бўлиши, ташқи ва бошқа белгилари кенг ѐритилган. Шунингдек, дарсликда геоморфологик изланишларнинг асослари, геоморфологик хариталар тузиш усуллари, релъефнинг таснифи ва бошқалар ҳам ифодаланган.
-
Анафилактический шок
Анафилактический шок — это генерализованная аллергическая реакция немедленного типа, сопровождающаяся снижением артериального давления и нарушением кровоснабжения жизненно важных органов. Термин «анафилаксия» (в переводе с греческого «беззащитность») был впервые введен французскими учеными Шарлем Реши (S. Richet) и Полем Портье (Р Portier) в 1902 г. для обозначения необычной, иногда смертельной реакции у собак, возникающей при повторном введении токсической сыворотки угря и экстракта щупалец актиний. Вначале анафилаксия считалась экспериментальным феноменом, однако в последующем она была описана и у людей.
-
MATEMATIKA TARIXI
Mazkur o‘quv qo‘llanma bakalavriatning matematika yo‘nalishi uchun mo'ljallangan bo‘lib, amaldagi yangi bakalavriat dasturi asosida yozilgan. O'quv qollanma ikki qismdan iborat bo‘lib, birinchi qismda matematika bo'limlarining paydo bo'lishi va rivojlanish bosqichlari yoritlgan, ikkinchi qismda islom mamlakatlari olimlarining matematika rivojiga qo‘shgan hissalari yoritilgan. 0 ‘quv qoMlanma respublikamizda matematika tarixi bo'yicha ilk qoilanma bo‘lib, undan talabalar, oliy o‘quv yurtlari o'qituvchilari va matematika tarixi bilan qiziquvchilar foydalanishlari mumkin.
-
NOANA’NAVIY VA QAYTA TIKLANUVCHI ENERGIYA MANBALARI
Darslikda ana’naviy va noana’naviy, qaytalanuvchi va qaytalanmaydigan energiya manbalari haqida tushunchalar berilgan. Barcha energiyalarning manbasi bo‘lmish quyosh energiyasi, quyosh energiyasi yordamida energiya ishlab chiqarish, shamol energiyasi va energetikasi, to‘lqinlar energiyasi va elektrostansiyalari, suv ko'tarilishi energiyasi va elektrostansiyalari, geotermal energiya va elektrostansiyalari, dengiz va okeanlardagi ichki oqimlar energiyasi haqida ma’lumotlar bayon qilingan. Dunyodagi eng quvvatli: gidroelektrostansiya; shamol elektrostansiyasi; suv sathining ko'tarilib-tushish elektrostansiyasi va turbinasi; to‘lqinlar va quyosh elektrostansiyalari; fotoelektrik va geotermal hamda biomassa yoquvchi elektrostansiya to‘g‘risida qisqacha ma’lumotlar berilgan.
-
Yuqumli kasalliklarda hamshiralik ishi
Darslikda Yuqumli kasalliklar haqida umumiy ma'lumot, uning tarixi, tasnifi, Yuqumli kasalliklarning tashxisot usullari va uslublari, Yuqumli kasalliklarning davolash tamoyillari va usullari, Yuqumli kasalliklarning profilaktikasi, Yuqumli kasalliklar bilan og'rigan bemorlar parvarishining umumiy qoidalari, kasalxona ichi infeksiyalarning epidemiologik xususiyatlarini aniq va ravshan bayon qilingan.