-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
MAQSAD
Shoxbozbek Dolimov Toshkent shahrida tug'ilgan. Hozirgi yoshi 25-da bo'lganiga qaramay ko'p chet davlatlardagi oliygohlarda ta'lim olishga ulguribdi. Yaponiyadan boshlab to Norvegiyagacha. O'zini boshidan kechirganlarini va ona-yurtdan olisdagi hayotning qiyinchiliklarini «Maqsad» deb nomlangan kitobida avtobiografk shaklda yozgan.
-
Ҳаёт мактаби
Кўлингиздаги китоб Узбекистон ССРда социалистик фан ва маданият қурилишида Октябрь революциясининг биринчи кунлариданоқ актив қатнашиб келаётган энг кекса ўзбек совет олими Социалистик Меҳнат Қаҳрамони академик Т. Н. Қори-Ниёзийнинг эсдаликларидан иборат. Авторнинг хотиралари фан ва маданият тарихи фонида берилган. Асарда катта комплекс ва ғоят муҳим идеологик масалалар устида сўз боради, чунки у фақат эсдалик факт-ларини қайд қилиш билангина чегараланмай, балки ҳар бир фактац тарбия нуқтаи назаридан анализ қилиб, китобхонни маълум ибратли хулосага олиб келади. Асар барча китобхонларга мўлжалланган
-
-
МАЖОЛИС УН-НАФОИС
Юз ҳамд ангаким ясаб жаҳон бўстони, Айлаб юзу зулфидин гулу райҳони. Қилди ясағоч бу боғи руҳафзони Назм аҳлин анинг булбули ҳуш илҳони.
-
БАРАКАНИНГ СИРИ
Барака – сирли ва илоҳий ҳолат. У кўзга кўринмайди, қўлда тутиб бўлмайди. Баракани фақат ҳис этиш мумкин. Ушбу мўъжаз тўпламда бараканинг сири, унга ет-казувчи омиллар хусусида фикр юритилади. Содда баён ва равон услубда битилган ушбу рисола китобхонларни бефарқ қолдирмайди. Тўплам кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
Мантиқут тайр
Фаридуддин Аттор шарқ мумтоз адабиётининг йирик намояндаларидан бири, ўзидан кейин ўтган барча буюк ижодкорлар эътироф этган улкан мутасаввиф шоирдир. Жумладан Алишер Навоий унинг «Мантиқут тайр" асарини олти ёшлигида ёд олган, умр бўйи унинг таъсирида юрган ва олтмиш ёшларида "Лисонут тайр" асарини ёзиб, устозга чуқур эҳтиромини кўрсатган
-
MAJOLIS UN-NAFOIS
Yuz hamd angakim yasab jahon bo‘stoni, Aylab yuzu zulfidin gulu rayhoni. Qildi yasag‘och bu bog‘i ruhafzoni Nazm ahlin aning bulbuli hush ilhoni.
-
БАНКИР
Кун охирида қуёш чўғдай қизарди. У худди аланга олиб, ўз оловида ёниб кетадиганга ўхшарди. Тезда уфққа ёнбошлаб, каҳрабо нурлари билан Лонг-Айленд-Саунд бўйлаб бир-бирини қувлаётган тўлқинлар ўркачидаги кўпикларга санчилди. — Шамол авжига чиқаяпти, — деди Палмер кекса яхтачига қараб. — Ташвишланадиган жойи йўқ, — дея жавоб берди қария. Бошқарувни Палмерга топшираркан чаққонлик билан арқонни грот-мачтага тортиб маҳкам боғлади. Палмер қариянинг қаддини ростлаб, бошини сал қийшайтирганча шамол шиширган кема олд елканини кузатаётганига қараб турарди. Чолнинг бақувват танаси тўлқинлар тебратаётган яхта билан бирга у ёқдан-бу ёққа бориб келарди
-
MANTIQ UT-TAYR
Sho‘rolar davrida muqaddas kitobimiz Qur’oni karimni o‘zbekchaga tarjima qilib, nashr etishni, Rasululloh SAV hayotnomalarini, imom al-Buxoriy, imom at-Termiziy, imom al-Motirudiy meroslarini o‘rganishga yo‘l yo‘q edi. Kim diniy qadriyatlarimiz jamlangan kitoblarni, hadisi shariflarni nashr etish tugul, o‘qisa ham, jazoga tortilar edi.
-
MAHBUB UL-QULUB
Hamd angakim, zotig‘a hamd onchakim, sazovordur, aytsa bo‘lmas va sano angakim, ehsonig‘a sano onchakim, yeri bordur bitsa bo‘lmas. Zoti jami’ kamolat sifoti bila mavsuf, sifotidin majmu’i kamolot kashf ahlig‘a makshuf.
-
-
MALIKA AYYOR
Гўрўғлининг юртини Чамбил дейди. Чамбил қандай? Чамбил шундай Чамбил: олтмиш обхонали, етмиш жевахо-пали, саксон сардаболи, тўқсон тўпхонали Чамбил. Чамбил элида Гўрўгли зўрабор, қирқ олти сардор, тўрт ярим лак бедовсувор, чилтонларнинг бири Соқибулбул деган сайяси бор. Гўрўғлининг зўр деб таърифи кетган, зарбаси тош-дан ўтган, ол Гўрўгли келди, деса йиғлаб ётган боласини юпатган, Исфаҳонда ишлатган. Қиличининг ишлови етган, теккан омон қолмасин, деб заҳарнинг сувин ялатган, Чам-билда давронни суриб ётар Гўрўғли султой.
-
МАҲБУБ УЛ-ҚУЛУБ
Ҳамд ангаким, зотиға ҳамд ончаким, сазовордур, айтса бўлмас ва сано ангаким, эҳсониға сано ончаким, ери бордур битса бўлмас. Зоти жамиъ камолат сифоти била мавсуф, сифотидин мажмуъи камолот кашф аҳлиға макшуф
-
ҲОЛОТИ САЙЙИД ҲАСАН АРДАШЕР
Аларнинг отаси Ардашер Бойсунғур мирзо 4 мулозими эркандур. Қушчилиқ 5 шевасида мулозамат қилур эркандур. Ул фанда ғояти мулоямат ва ниҳояти маҳоратдин қушбегилик мансабиға етибдур, балки мундин дағи кўп бийикрак маносиб касб этибдур.
-
ФОТИМА ВА ЗУХРА
Милиция майори ^одиржон Алиев кечки соат бешларда уйи- га цайтди. Д а р в о з а 1$ н г и р о г и н и ч а 1 гаи эди, ичк ар и да н хотини- нинг «цозир» деган овози келди. Сунг куп утмай ковушини ша- пиллатиб узи эшик томон кела бошлади. Алиев шофёрига бир соатга жавоб бергач, машина жилар- жилмай шарацлаб дарвоза эшиги очилди. Алиев купдан бери уйига бунаца барвацт келмаган эди. Шу боис, хотини уни куриб ажаблаиди — Нечук? - деб цуйиб, уст-боши чанпга белаиган зрига йул берди. У суюнишини ^ам, хавотирланишини ^ам билмасди. Алиев да>^лизнинг зинасига етганда тухтаб, орцасига угирилди.
-
HOLOTI SAYYID HASAN ARDASHER
Alarning otasi Ardasher Boysung‘ur mirzo 4 mulozimi erkandur. Qushchiliq 5 shevasida mulozamat qilur erkandur. Ul fanda g‘oyati muloyamat va nihoyati mahoratdin qushbegilik mansabig‘a yetibdur, balki mundin dag‘i ko‘p biyikrak manosib kasb etibdur