-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Қуёш бекати
Тўпламдан шоирнинг кейинги тўрт-беш йилдаги ижод маҳсули, шунингдек, олдинги шеърий китоблар ва жилдларга кирмай колган шеърлар, айрим таржима асарлар ўрин олган.
-
Митти юлдуз
Абдулла Ориповнинг «Онамга хат», «Муножотни тинглаб», «Тилла балиқча» каби шеърларини ў^имаган ўэбек топилмаса керак. Ҳаттоки Абдулла Қаҳҳор ҳам ёш шоир ижодига тан бериб, тўрт мисрасини ўз асарига апиграф-қошлик қилиб олган эди.
-
Jadidlar.Abdurauf Fitrat
Yosh avlold tarbiyasi aynan ota-onalarning ularga bergan tarbiyalariga bog`liq
-
Оила
Оила масаласи, унинг жамият ҳаётидаги ўрни қадимдан файлауфлар, адиблар ва бошқа олимларни қизиқтириб келган
-
-
Меҳробдан чаён
Худоёрнинг бу йўлдағи биринчи истинодгоҳи бўлған уламолар, уларнинг ички-ташқи аҳволи, ахлоқи, мадраса ва оила ҳаёти, уламода инсоний ҳис битканлиги ва қолғани ҳам хабосат1 пардаси остида сезилмас даражага етканлиги мундарижа сиғдирған қадар баён қилинадир. Булар рўмоннинг номарғуб — манфий қаҳрамонлари. Иккинчи тарафда мазкур қора кучларга қарши "тубан" синф — камбағаллар, уларнинг хонлиқ тузилишига, қора куч — уламо алайҳига чиқиши. Меҳнаткаш камбағалларнинг ахлоқи, сажияси, оиласи, турмиши ва бир-бирига алоқаси, самимияти
-
-
-
Сароб
У қиз дарёга тушиб кетган бўлди. Саидий уни кимдан сўрашини ва қаердан излашинини билмас эди, шу ҳафта ичи бир неча марта университетга борди
-
Олтин юлдуз
Шукурбой аканинг ўғли Аҳмаджон уруш бошланган кунлари ҳам райони бўлган бир талай колхозчи ёшлар қатори аскарликка ариза берганида "даррров милдитиқ олиб урушга кетавераман"деб ўйлади
-
Муҳаббат
Асарда инсонларнинг аччиқ тақдири ва бу ҳаёт инсонларни ҳар кўйга солиши, инсонларнинг матонати тасвирланган
-
Савоб
Китобда шоирнинг дунё ва вақт, инсон маънавияти ва гўзаллини ҳақидаги теран фалсафий шеърлари жамланган
-
Iskandarnoma
Insonlar azal-azaldan davlat boshida aqlli, insofli, odil va oliyjanob arboblar bo'lishini orzu etishgan.“lskandarnoma"ning birinchi kitobi bo'lmish "Sharafnoma"da ana shunday donishmand davlatboshi — shoh Iskandar siymosiga duch kelasiz.
-
Ҳаёт
Ушбу роман Ги де Мопассан томонидан ёзилган бўлиб унда қаҳрамонларнинг қизиқарди хаёти баён этилган. Роман ўзбекча таржимаси Эркин Носиров томонидан қилинган.
-
Rustamxon
Xalq dostonlari - ajdodlarimizning ming yillardan buyon asrab, avaylab kelayotgan muqaddas merosidir. "Rustamxon" dostoni folklorshunos olim Hodi Zarifov tomonidan 1937 yilda yozib olingan qo'lyozma asosida ilk marta to'liq holatda nashrga tayyorlandi.