-
УМУМИЙ ЭЛЕКТРОТЕХНИКА ВА ЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ
'Электротехника фан снфатида электр ва магнит ходисаларини урга-HHIU ва уларнн амалда куллаш билан шугулланади. Электр энергиясн инсон фаолиятининг барча со\аларида кулланнла-ди. Ишлаб чицариш курилмаларн, асосан, электр двигателлар билан хара-катлапади; электрик, ноэлекгрик параметрлар электр асбоблар ва курил-малар срдамида улчанади ва назорат хилинади. Кунинча замонавий автоматик бошдарув систсмалари электрик ва нозлектрик элементлар аеосн-да куриладн. Электр энергия шахарлар ва хншлокдарня ободонлаштирншда катта роль уйнайди. Инсон хастида электр энергиясининг улкан ахамия-ти унинг ютукдари билан изохланади: электр энергиями йирик электро-стаицияларда ишлаб пихариш, узок масофаларга узатиш ва турли истеъ-молчилар орасида тахеимлаш мумкин. Бундан ташхари, электр энергия-ни бошха энергия турларига осонгина узгартириш мумкин.
-
ФИЛОСОФИЯ И МЕТОДОЛОГИЯ НАУКИ
Первый фундаментальный учебник по дисциплине «Философия и методология науки» подготовлен в соответствии с государственным образовательным стандартом высшего профессионального образования Госкомвуза РФ. Рассматривает специфику науки как системы знания, формы духовного производства и социального института; анализирует закономерности развития науки, се структуру, уровни и методологию научного познания; выявляет сходство и различие естественных и гуманитарных наук, этапы их формирования и специфику их методов; показывает, как решаются данные проблемы современными западными философами. Учебник отличает ясность и четкость изложения материал
-
Философия и методология науки
Книга представляет собой пособие по общему курсу «Философия и методология науки», изучение которого предусмотрено для подготовки магистров и аспирантов всех специальностей. Оно охватывает основной комплекс проблем этой дисциплины, отражает современное состояние исследований в данной области. Ясный и образный язык работы, ее четкая структура, а также оригинальная методическая обработка делают эту книгу интересной и доступной широкому кругу читателей.
-
ФИЛОСОФИЯ
Учебник подготовлен колллективом известных российских философов — преподавателей РГГУ, сотрудников Института Философии РАН на основе курсов философии, прочитанных в Российском государственном гуманитарном университете. Авторы стремились отойти от традиционного деления материала, входящего в вузовский курс философии, и по-новому осмыслить и изложить как историю философии, так и актуальные проблемы современной философской мысли. Рекомендуется для студентов, аспирантов, преподавателей вузов, для всех интересующихся проблемами теоретической и практической философии.
-
ФИЗИКА
Букж келажак сари дадил кдламлар билап одимлаётган лиёримиз уз келажагини ёш аилод тимсолида куриб, бу маку алии амалга ошириш учуй асоспй вазифалар кдторида тачлшм тизиминн тубдан исдо.\ к,илиш, миллий кадрларпи гайсрлаш масаласига эътиборни каратди. Келажак аилод хдр томоплама ривожлангаи, жисмонаи бакувват, юксак длражада мадапиятли булиши билам бир каторда билим савияси жа\оп апдозаси даражасида булн-ши, уз билим ва куникмаларп асосида дозирги замом тех-мологияси ёрдамнда замомавий асбоб-ускумалар билам ишлай олиши, фан гатукдарнни халк хужалш ипинг турли сострила куллай олиши керак.
-
ЭКОЛОГИЯ
Книга представляет собой первый в СССР фундаментальный учебник по курсу общей экологии, соответствующий новой программе по данному предмету для биологически): специальностей университетов. Рассмотрение разных уровней организации жизни проводится на едя кой методологической основе системного подхода. Обобщен обширный теоретический и экспериментальный материал классиков отечественной и зарубежной экологии, приведены новейшие концепции и методы современного учения об экосистемах
-
У М У М И Й психология.
М азкур дарслик умумий психология фанига баги шлан ган бўлиб, психологияга кириш , шахс ва унинг индивидуал-типологик хусусиятлари тўгрисидаги материалларни узида мужассамлаштирган. Дарсликнинг ўтмишдошларидан фарки шундаки, унда барча психологик категориялар, муаммолар янгича методологик ёндашув негизига суянган холда таткин килинади. У н и н г биринчи кисмида психологиянинг предмеги, тадкикот методлари, принциплари, психиканинг эволюцион тараккиёти, фаолият ва онгнинг психологик тахлили умумлаштирилган.
-
Нормальный и дислокационный рост кристаллов некоторых цветных металлов
В современной науке и технике широко используются кристаллы различных веществ (пьезоэлектрические устройства, светофильтры, полупроводники, лазеры и др.). Однако запасы и свойства естественных кристаллов не могут удовлетворить возросшую потребность, в связи с чем возникла необходимость изготовления кристаллов искусственным путем.
-
FARMATSEVTTKA IQTISODIYOTI
Datslikda farmatsevtika iqtisodiyoti, tahlil va istiqbolni belgilash, dorixona muassasa forming xo‘jalik moliyaviy hisob ishlari va hisoboti berilgan. Bozor iqtisodiyoti sharoitida dorixonafarning mofiyaviy xo‘ja!ik faoliyatini me’yorlovchi asosiy iqtisodiy qonunlar, farmatsevtika bozorida iste’mol-diiiarnirtg o‘rni, dori vositaiariga narx belgilash asoslari, dorixona savdo hajmi va dori vositalarini tayyorlash ishlarini tahlili, sarflar, foydaning tahliii va dorixona muassasaiari istiqboiini belgilash masalalari yoritiigan. Darslikdan O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi Qarorlari, 0‘zbekiston Respublikasi Sog'liqni saqlash vazirligining bnyruqlari va bosliqa me’yoriy hujjatlar o‘z aksini topgan. Darslikdan dorixona amaliyoti xodimlari, farmatsevtika insti tut lari talabalari, magistraiUiar, aspirantiar va malaka oshirish fakuitetlarida tahsil olayotgan tinglovehilar ham foydalanishlari niumkin.
-
FARMATSEVTIK KIMYO
Amaliy qollanma farmatsevtika.instituti talabalari, dorixonalar va nazorat-(iihltl laboratoriyalarining farmatsev-tahlilchilari hamda dori vositalarini izlab lopish va tibbiyoi amaliyotiga qo‘tlash borasida izlanish olib borayotgan aspirant va ilmiy xoditnlarga mo'ljallangan.
-
ФАЛСАФА
«ФАЛСАФА» ўқув қўлланмаси қуйидаги муачлифлар томонидан ёзилди: фалсафа фанлари номзоди, доц. Ш. А. Азизов (олтинчи бўлим 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 11-параграфлар), проф. А. Т. Аюпов (иккинчи бўлим 8-параграфи, проф. И. Р. Раҳимов билан ҳаммуаллифликда, саккизинчи бўлим), фалсафа фанлари доктори, проф. А. М. Жалолов (ўнинчи бўлим 3, 4, 5-параграфлари), фалсафа фанлари номзоди А. Зохидов (иккинчи бўлим 2, 3, 4, 7-параграф_лари), фалсафа фанлари доктори, проф. Ф. Ю. Исмоилов (бешинчи бўлим), фалсафа фанлари номзоди,идоц. Б. И. Искандеров (иккинчи бўлим 1, 5, 6-параграфлари), ЎзРФА мухбир аъзоси, фалсафа фанлари доктори, проф. С. Ш. Шермуҳаммедов (олтинчи бўлим 9-параграфи, доц. А. Очилдиев билан ҳаммуаллифликда), фалсафа фанлари номзоди, доц. А. Хожибоев (биринчи бўлим 1, 2, 3-параграфлари, учинчи, тўртинчи, еттинчи, тўққизинчи бўлимлар), фалсафа фанлари номзоди, Ў. Юсупов (ўнинчи бўлим 1, 2-параграфлари, Э. Юсупов (кириш, биринчи бўлим 4, 5, 6-параграфлари, олтинчи бўлим 10-параграфи), фалсафа фанлари доктори, проф. Б. О. Тўраев (учинчи бўлим 3- параграфи, доц. А. Хожибоев билан ҳаммуаллифликда).
-
ФАЛСАФА ТАРИХИ
Фалсафа тарихшшнг ушбу нашри олтинчи норвегча наш-рининг (1996 йил) к,айта ишланган варианти булиб, бошка узгаришлардан ташкари кдаимги \инд, кддимги хитой ва араб фалсафий таълимотларнга, шунингдек, замонавий фалсафага багашланган бобларни хам уз ичига олади.
-
-
-
ЎРТА АСРЛАРДА ФРАНКЛАР ДАВЛАТИ ВА ҲУҚУҚИ
Маълумки, тарихшунослик илмида ўрта асрлар тарихи умоқ даврни - милоднинг \/-Х\/11 асрларини ўз ичига олиб, VI 1и дунё халқларининг деярли ҳаммаси ўз бошидан кочирган. Қадимги дунё давлати ва ҳуқуқи тариҲида кўриб чикдикки, қадимги дунё қулдорлик жамияти Шарқ дунёсида пужудга келиб, Миср, Бобил, Ҳиндистон, Хитой мамлакатларида ўзининг юксак тараққиётига эришган. Унинг сўнгги даврида юксак ривожланиш маркази аста-секин Ғарб дунёсига кўчди. Феодализм жамияти эса худди шу, инсоният маданияти тарихида муҳим ўрин тутган Европа мамлакатларида айниқса тез ривожланиб, катта муваффақиятларга эришди. Биз қулдорлик жамияти ғояларининг юксалишини, унда пайдо бўлган қарама-қаршиликларни, унинг таназзулини милоднинг V асридан бошлаб^ асосан, Рим қулдорлик империяси мисолида ўрганамиз
-
МУҚАДДАС
«Муқаддас» қиссаси олтмишинчи йиллар ёшларининг севимли асарларидан бири эди. Қисса — муҳаббат ҳақида, тўғрироғи, фожеий севги ҳақида. Чин муҳаббат, поклик ва ҳалолликнинг рамзи. Қисса қаҳрамони Шарифжон севгилиси Муқаддасга эришиш орзусида худбинликка йўл қўяди ва... суюклисидан айрилади. Чунки худбинлик ва ноҳалоллик ҳукм сурган жойда муҳаббат сўнади, ҳатто ўлади. Шу боисдан «Муқаддас» қиссаси бугунги кун учун ҳам, эҳтимол келажак