-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
So`na
Asarda yosh bir yigitning izhorsiz muhabbati, qiynalishlari, diniy qarashlaridagi ikkilanishlar, ota bilan o‘g‘il o‘rtasidagi ham ziddiyatli, ham mehrga yo‘g‘rilgan munosabatlar tasvirlangan.
-
Geraklning o`n ikki afsonaviy qahramonligi
Ushbu kitobda Geraklning o`n ikkita qahramonligi joy olgan
-
Pinokkioning boshidan kechirganlari. Buratino va uning sarguzashtlari
Yog‘och bolalar... Dunyoda shunaqa bolalar ham bormikan, deya hayratga tushayotgandirsiz. Bor va bir kuni ularga duch kelib qolsangiz aslo ajablanmang. Bunday bolalar uchraydi - agar ularning ismi Pinokkio va Buratino bolsa... Topiladi agar ularning otalari oqko‘ngil Jepetto va Karlo bolsa... Ular aslo yer yuzidan y o ‘qolib ketishmaydi - agar ikkisini ham zangori sochli qizlar Pari-yu Malvina qollasa...
-
Буюк Беруний
Абу Райҳон беруний- минг йилда бир учрайдиган шахс, шоир Абу Райҳон Беруний, Абу Али Ибн сино ва уларнинг устозлари образларини жуда ишонарли тасвирлаган, айниқса Маҳмуд Ғазнавий ва Беруний ўртасидаги зиддиятли манзаралар.
-
Кўнглим китоби
Ушбу китобда ўлмас устозлар ва замондош адиблар ҳақидаги хотиралар ва дил сўзлари бир кўнгил қадриятлари сифатида қабул қилинади
-
Sariq devni minib
Asarda qahramon dakkiga sabab bo`lgan qilmishlaridan pushaymon bo`lavermaydi, ammo kitobxon payqab oladiki, bu dakkilarning asl sababi uning yahshi o`qimaganligida va hali o`zi tayyor bo`lmagan ishlarga qo`l urganida va oxirida maktabga qaytib o`qishni davom ettirishga qaror qiladi
-
Гўзал Туркистон
Ушбу рисола шоир Чўлпон таваллудининг 100йиллигига тайёрланган бўлиб, унда шоирнинг илгари қайта нашр қилинган мумтоз шеърлари билан бирга биринчи бор қайта чоп этилаётган парчалари ҳам кирган
-
Севги қиссалари: ҳикоялар ва қиссалар
Севги. Муҳаббат... Инсоният тарихи қанча узоқ бўлса, Муҳаббат деб аталмиш туйгу ҳам шунчалик қадимийдир. Зеро, инсон бор экан, севги ҳам яшайверади. Шоир ва ёзувчилар, рас- сом ва бастакорлар асрлар давомида бу мавзуда бир-биридан гўзал асарлар яратгани бежиз эмас. Элимизнинг атоқли ва ардоқли адиби, Ўзбекистон халқ ёзув чиси Ўткир Ҳошимов ҳам муҳаббат хақида талай ҳикоя, қисса, романлар ёзган ва улар китобхонлар томонидан катта қизиқиш билан мутолаа қилиб келинмоқда. Бу асарларда севгининг сехр ва қувончлари, изтироб ва армонлари ғоят ҳаётий, таъсирчан акс этган.
-
Sudxo`rning o`limi
Qo'lingizdagi kitobda mashhur yozuvchi, o'zbek va tqjik tillarda ko'plab she’rlar, qissalar va romanlar yaratgan Sadriddin Ayniyning turli yillarda yozilgan «Eski maktab>> va «Yetim» qissalari jamlangan. Qissalardagi obrazlar tilsimida inson hayotidagi turli to‘siqlami yengib o'tisbda* irodali boiishga, mustaqil hayot ko‘nikmalarini bosqichma-bosqich yengih o‘tishga tayyorlash yozuvchi tomonidan badiiy ifodalangan.
-
Rustamxon
Qo'lingizdagi kitob, yani "Rustamxon" dostoni o'zbek va turkman xalq og'zaki ijodiga mansub bo'lib ming yillar davomida xalqimiz baxshilari tomonidan sevib tinglangan.
-
Донолар ҳикмати — ҳаёт зийнати
Педагогика фани равнақига улкан хисса, қўшган фидойи олима, таълим-тарбия беришда талабчан мураббия, профессор — Ойша Тўраеванинг босиб ўтган ҳаёт йули улуғвор, илмий ижод саҳифалари ёрқин ва залворли.
-
Сафарнома
Атоқли форс-тожик шоири Носир Хисравдан (1004-1088) авлод- ларга мерос бўлиб колган кўплаб қимматли назмий ва насрий асарлар орасида «Сафарнома» асари алоҳида ажралиб туради. Шоир ушбу насрий китобида ўзининг ғарбий ўлкаларга қилган ва етти йил (1045- 1052) давом этган ажойиб ва ғаройиб саёҳати хотираларини тасвирла- ган. Носир Хисрав ўзи саёҳат қилиб ўтган Эрон, Арманистон, Озар- байжон, Сурия, Миср, Арабистон, Ироқ диёрларидаги Табриз, Қоҳи- ра, Қуддус, Макка, Лаҳсо, Яман, Басра, Исфаҳон ва бошқа бир қатор шаҳар ва вилоятларнинг ўша даврдаги манзараларини жонли ва қизиқарли тарзда китобхон кўз ўнгида гавдалантиради. Ўзи мулоқот қилган оддий ва машҳур одамлар, турли халқлар ва қабилаларнинг урф-одатлари ва турмуши ҳақида маълумот беради. Қарийб минг йил илгари улуғ аждодимиз томонидан яратилган ушбу нодир асар, ўзбек тилида илк бор китоб ҳолида нашр этилди.
-
Азизим
«Азизим» романи ўша давр француз сиёсатдонларининг ва улар қўлида қўғирчоқ бўлган буржуа журналистлари» нинг ҳаётини, сиёсий найрангбозликларини, фаҳш ва разолат билан тўлган маънавиятларини аёвсиз суратда очиб ташлайди. Роман ўз ҳаққонийлиги билан замонасида шуҳрат қозонган эди. Уша замон француз танқидчиларидан бири Мопассаннинг «Азизим» романини «шафқатсиз су ратда ҳақиқатни сўйловчи қудратли асар» деб атаган эди. Роман, гарчи журналистлар ҳаётидан олиб ёзилган бўлса-да, лекин уни фақат шу мавзу атрофидагина тушуниш хато бўлур эди.
-
Етти мулоқот
Етти-сеҳрли рақамлар жумласидан, халқимизда "Етти Баҳоуддин" деган гап юради. мусоҳиб бу рақамни бекорга танламаган
-
Ona tilim-mangu makonim
Til - har bir xalqning, har bir millatning tarixini, ma’naviyatini, madaniyatini ifodalovchi vositadir. Aynan shuning uchun ham til Davlat suverenitetining asoslaridan biri sifatida e’tirof etiladi. Millat boyligi hisoblangan tilni madh etish, e’zozlash har bir fuqaroning, ayniqsa, shoirlaming muqaddas burchidir. Mazkur kitobda ona tilimiz - o ‘zbek tiliga bag‘ishlangan she’rlar to'plandi va keng kitobxonlarga taqdim etilmoqda. Maqsad - sohir so‘z egalarining tashbehi bilan tilimizni yana bir karra ulug‘lash va eng chiroyli ta nflar bilan ko‘ngillami zabt etishdir. To'plam tilimizga Davlat tili maqomi berilganining 33 yilligiga bag‘ishlanadi.
-
Физика
Миллий дастурни амалга ошириш учун эски дастурлар асосида ёзилган дарсликлар ўрнига давр талабига жавоб берувчи дастурлар яратилиб, уларга биноан янги дарсликларни яратиш керак булади. Ана шу мақсадни амалга оширишга ўз ҳиссаларини қўшиш учун муаллифлар гуруҳи ушбу қўлланмани ёзишга жазм килдилар.