-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Менинг Доғистоним
Эрталаб уйкудан турган вактингда илон. чаққандай ўрнингдан сакраб турма, аввал .тушларингда нималар кўрганингни оила.
-
ТАНЛАНГАН ШЕЪРЛАР
Ўзбек адабиётининг йирик вакилларидан бири бўлган Комил Хоразмий 1825 йилда Хива шахрида туғилди. Унинг отаси Абдулла Охунд мадрасада мударрис бўлган. Комил Хоразмийнинг асли номи Паҳлавонниёз бўлиб, Комил унинг адабий тахаллусидир. Комил мактаб ва мадрасаларда ўқиб, замонасига кўра яхши таҳсил олади. Мутолаа билан шуғулланади ва даврининг йирик шоирлари суҳбатларига қатнашади, илм тажрибасини орттиради. Ёшлигиданоқ ўзбек классик адабиёти ва форс-тожик адабиёти ёзувчилари ижодини қунт билан ўрганади.
-
Oq kema: qissa
“Oq kema” qissasi ulug‘ qirg‘iz yozuvchisi Chingiz Aytmatovning ilk asarlaridan hisoblanadi.
-
Pinokkioninq boshidan kechirganlari
Yog‘och bolalar... Dunyoda shunaqa bolalar ham bormikan, deya hayratga tushayotgandirsiz. Bor va bir kuni ularga duchkelib qolsangiz aslo ajablanmang
-
Қумдаги хотин
Ноёб ижоди Япония адабиётида алоҳида ўрин тутадиган Кобо Абэ инсоннинг ҳали тадқиқ этилмаган ҳаёт қирралари ни бетакрор усулда тасвирлайди. Унинг ўзбек китобхонлари ни бетакрор усулда тасвирлайди
-
-
Наср II
Абдусаид Кучимов кейинги йилларда фаол ижод килаётган таникли адибдир. Ушбу китобга ёзувчининг акс.ар матбуотда чоп этилган ва матбуот саҳифаларида х,ажм нуктаи назаридан босилмай колган бадиалари ва киссалари жамланди. Мазкур китоб долзарблиги, бугунги кун учун керак фикрларга бойлиги билан ажралиб туради. Сиз уларда замонамиз ойдинларининг кечаги ва бугунги ёркин киёфаларини курасиз, тасаввур киласиз ва беихтиёр сухбатдошига айланасиз.
-
Қирол Лир
Ҳар бир халқнинг маънавияти ўзга халқлар адаби ёти, санъатидан баҳраманд бўлиш орқали қувватла ниб боради.
-
Robinzon Kruzoning hayoti va ajoyib sarguzashtlari
Atrofingda sen bilan dardlashadigan, umuman muloqot qiladigan kimsa yo'q, go'yo olamda faqat yakka o'zing va bir qancha jonivorlar.
-
МАХЗАН УЛ - АСРОР (Сирлар хазинаси)
Шайх Низомий Ганжавий буюк озарбойжон шоири, шарқ адабиётида хамсачилик анъанасини бошлаб берган даҳо санъаткор. Амир Хусрав Деҳлавий, Абдураҳмон Жомий, Мир Алишер Навоий каби устоз шоирлар уни устоз деб аташган, унга пайров қилиб "Хамса” яратишган. "Махзан ул-асрор" Низомий "Хамса”сининг илк достони. Унда сирлар хазинаси саналмиш инсон қалби ва унинг тарбияси хусусида сўз боради. Шоир кўнгилни эҳтиром ила "хўжам" деб атайди ва дил ҳақ назаргоҳи деган илоҳий ҳикматни гоят ҳассос оҳангларда тараннум этади.
-
Асарлар. Тўрт томлик. Биринчи том. Драматургия.
Шоир ўз асарларида мамлакатимиз тарихи, халқимиз ҳаётида юз берган энг муҳим воқеаларни ёрқин акс эттиришга, муайян даврнинг типик қаҳрамонлари характерини йирик планларда жонли тасвирлашга муваффақ бўлган санъаткордир. Бу жиҳатдан айниқса унинг «Бургутнинг парвози», «Алишер Навоий», «Номаълум киши», «Имон» драмалари, «Шоир қалби» либреттоси, «Фидойи» киносценарийлари диққатга сазовордир. Иззат Султон тўрт томлигининг қўлингиздаги биринчи томида унинг ана шу асарлари ўрин олган.
-
Тунги лайлакқор
Ўзбек шеърияти чегара билмайди, унинг ҳуду ди ҳам йўқ. Вилоятларда яшаб ижод ҳилаётган ҳалам ақлининг ўз ўрни, ўз сўзи, ўз ҳалами бор лигини ҳеч ким инкор эта олмайди.
-
Ўн саккизга кирмаган ким бор
Дарҳақиқат, 18 га кирмаган, севги боғларидан гул термаган ким бор?! Кимнинг юраги шу ёшда ўртанмаган, суюклисини интизор кутмаган?! Инсон борки, суюк кўнгил неъматидан баҳраманд бўлади. Баъзан изтироб чекади, ғамга ботади, гоҳо эса қувончи тотидан еттинчи осмонда кезади. Шукур Холмирзаев 35 йил муқаддам ўзбек адабиётига мана шу қиссаси билан кириб келган эди. Қисса ўз даврида беқиёс шов-шувга сабаб бўлган ва ҳозир ҳам баҳс уйғотиши шубҳасиз, қолаверса, севган ва севилганлар учун бу китоб қадрсиз бўлмайди. Тўпламга, шунингдек, адибнинг кейинги йилларда ёзган ҳикоялари ҳам киритилган.
-
-
Kafansiz ko‘milganla
Boshidan o‘tkazgan qiyinchiliklarini, to'gYirogl, xoYlikla rini eslash insonni yana bir karra oglr azobga roboro qiladi.
-
Ўзбек халқи тарихий меросининг замонавий тараққиётидаги йўли
Ўзбек халқи тарихий меросининг замонавий тараққиётидаги йўли