-
-
-
Texnika va amaliy fanlar
-
Texnika va amaliy fanlar
-
Texnika va amaliy fanlar
-
-
-
-
-
-
Oliy matematikadan amaliy mashg‘ulotlar 1 q.
Ushbu o‘quv-uslubiy qo‘llanma oliy matematikaning tekislikdagi analitik geometriya, chiziqli algebra, vektorlar algebrasi bo‘limlariga bag‘ishlangan. O‘quv-uslubiy qo‘llanmada qisqacha nazariy materiallar keltirilib, shu materiallar asosida misol va masalalar yetarlicha yechib ko‘rsatilgan. (Qudratova Sh.)
-
Механика
Бизни ўраб турган дунё моддий бўлиб, у абадий мавжуд бўлган узлуксиз харакатланувчи материядан ташкил топган. Материянинг ҳаракати жуда ҳам хилма – хил бўлиб, уни турли фанлар ўрганади.
-
Elektrotexnika va elektronika asoslari
Ўқув қўлланмага “Электротехника ва электроника асослари” фанининг асосий бўлимларига тегишли амалий машғулотлари ва лаборатория ишлари киритилган. Ҳар бир машғулотга аниқ назарий маълумот, масаланинг ечилиш намуналари ва лаборатория ишлари келтирилган.
-
C++ dasturlash til
C++ dasturlash tili – bu dasturlarni qayta ishlash muxiti bo’lib, Windows opеratsion sistеmasida ishlaydi. Unda ob'еktli dasturlash tillari bo’lgan Object mujassamlashgan.
-
Методы и приборы автоматизации технологического контроля
Предназначены для измерения упругих деформаций и механических напряжений в узлах и деталях машин при статических и динамических нагрузках. Принцип действия основан на использовании тензоэффекта, т.е. на изменении сопротивления проводника при его деформации.
-
Электр тармоқлари ва тизимлари
Ушбу услубий қўлланмада "Электр тармоқлари ва тизимлари" фанидан курс лойиҳасини бажаришда фойдаланиш учун мўлжалланди. Услубий қўлланмада электр тармоқлари ва тизимларини лойиҳалашга боғлиқ бўлган масалалар ҳамда ҳисоблаш тартиби берилган.
-
Автосервис корхоналари ишлаб чиқариш техник базалари
Автомобиллар техник тайёрлигини ва улардан самарали фойдаланишни таъминлайдиган корхоналар мажмуига автотранспорт тармоғи корхоналари (АТТК) дейилади. ҳозирги кунда уларнинг турлари кўп ва янгилари шаклланиб бормокда.
-
Mаteriаlshunоslik va kоnstruktsiоn mаteriаllаr teхnolоgiyasi
KMT fаnining vаzifаsi esа «Mаteriаlshunоslik» vа bоshqа teхnikа fаnlаri bilаn birgаlikdа bo’lg’usi mehnаt tа’limi o’qituvchilаridа mаteriаllаrning kerаkli turlаrini tаnlаsh vа ulаrgа ishlоv berishni o’rgаtishdаn, kоnstruktsiоn mаteriаllаr ishlаb chiqish bo’yichа fаn vа teхnikа yutuqlаridаn хаbаrdоr qilishdаn, yangi mаteriаllаr yarаtish yo’llаri bilаn tаnishtirishdаn ibоrаt.
-
Фойдали қазилмалар
Фойдали қазилма конларининг ҳосил бўлиш шароитлари, хусусиятлари ва жойланиш қонуниятларини геологиянинг асосий тармоғларидан бири бўлмиш фойдали қазилма хақидаги таълимот ўрганади.
-
Саноат корхоналарининг электр таъминоти
Услубий қўлланманинг асосий мақсади электр энергетикаси соҳасининг ўзагини ташкил этувчи электр таъминоти фанини чуқур ўрганишга ва студентнинг лойиҳалаш, амалий машғулот фанларини ўрганишига ёрдам берибгина қолмай, у лойихалаш ишларида керак бўладиган асосий назарий ва ҳам амалий маълумотларни ўз ичига қамраб олгандир.
-
NAZARIY MAShG‘ULOTLAR MATERIALLARI
Avtomobil va yo‘l kompleksi barcha transport turlari orasida atrof-muhitga eng katta zarar etkazadi. U atmosferaning uglerod oksidi, atur oksidi, uglevodorod kabi toksik moddalar bilan ifloslanishining texnogen ta’sirining yarmidan ko‘pini tashkil qiladi. Faqatgina 1994 yilda yirik shaharlarda va yirik yo‘llar yaqinida ushbu zaharli gazlarning kontsentratsiyasi 5-9% ga oshdi.
-
Информатика и информационные технологии
В начале каждой лекции перечисляются темы, рассматриваемые в ней. Далее идет более подробное изложение материала. В конце каждой лекции даны контрольные вопросы для студентов.
-
Исcиқлик техникаси
Маърузалар матнида термодинамиканинг асосий қонунлари, термодинамик процесслар, иссиқлик ва совитиш машиналари ва уларнинг цикллари, сув буғи, идеал газлар хусусиятлари, иссиқлик алмашинуви асослари ва иссиқлик алмашинуви аппаратлари баён қилинган.
-
Kostyum tarixi va kompozitsiyasi
Ushbu ma’ruza matnida kostyum kompozitsiyasi tyshunchalari, kompozitsiya hususiyatlari, kostyum kompozitsiyasida rangning roli, dunyo halqlari kostyumi tarixi, xususan o’zimizni o’zbek milliy kostyumi tarixi keng yoritilgan.
-
Транспорт воситаларининг тузилиши ва назарияси
Автомобил – қуруқликда ҳаракатланувчи транспорт воситаси бўлиб, мустақил энергия манбаига эга бўлган двигател билан жихозланган хамда катта кулайлик ва хавфсизликка эга бўлган ҳолда рельссиз йўлларда юк ва йўловчиларни ташишга ѐки ўзига ўрнатилган қурилмалар ѐрдамида махсус ишларни бажаришга мўлжалланган ғилдиракли машинадир.
-
Замонавий технология асослари
“Замонавий технология асослари” маъруза матни Ўзбекистон респубикаси ҳудудий ривожланиниб боришини ҳисобга олувчи қўлланилаётган, махсус ва янги технологияларни ҳамда иқтисодий йўналишдаги ўқув дасрликларни ўрганиб чиқилган ҳолда ёзилган.