-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Hikmatlar
Konfutsiy hikmatlari, pand-nasihatlari nafaqat Xitoyda, balki butun dunyoda e'zozlanib keladi. Ular o'zining oddiyligi, hayotiyligi, samimiyligi bilan e'tiborni tortadi. Hikmatlar falsafiy ruhda bo'lib, insonni o'ylashga, fikrlashga va o'ylarining ortldan yetishga chog'laydi. Zero, Konfutsiy so'zining o'zi "falsafa o'qituvchisi" degan ma'noni anglatadi.
-
Herirud faryodi
Iste'dodli yozuvchi G'afur Po'latovning mazkur asari keng kitobxonlar orasida katta qiziqish uyg'otganligi uchun o'tgan yillar mobaynida (2005-2016) to'rt bor qayta nashr etildi. Har bir nashri muallif tomonidan qayta ishlanib, to'ldirib borildi. 2015 yili asar "Jahon adabiyoti" sahifalarida ham bosilib, jurnalning "Eng yaxshi original asar" nominati bo'yicha Ozod Sharajiddinov nomli mukofotiga sazovor bo'ldi. Dastlabki adadlari qissa tarzida chop etilgan ushbu kitob, 2016 yilga kelib roman shaklida dunyo yuzini ко 'rdi. "Hyerirud faryodi" asariga respublikamizning ко 'plab taniqli adabiyotshunos olim va adiblari yuqori baho berganlar. G'afur Po'latov ushbu kitobi bilan zamonaviy o'zbek adabiyotiga realistik uslub namoyondasi sifatida kirib keldi. E'tiboringizga romanning lotin alifbosidagi to 'Idirilgan nashrini havola qilmoqdamiz.
-
Знамя над рейхстагом
Как она пойдет, служба, на новом месте? - размышлял я, следя взглядом за косой тенью «кукурузника», легко скользившей по темному мелколесью, по редким пятнам грязного снега, по тронутым первой зеленью прогалипам. - К добру ли это назначение? Трудно сказать...»
-
УСТОЗЛАРНИ ЕД ЭТИБ ВА ЭЪЗОЗЛА
Иқтисодий фанлар доктори, профессор Т.С.Маликовнинг ушбу китобида сўнгги йилларда Тошкент Молия институтининг “Молиячи” газетасида эълон илинган ва табаррук инсонларга - устозларга - бағишланган ажиб мақолалари жамланган. Уларда устозлар ўзига хос тарзда - тоҳирона - ёдга олинган ва эъзозланган
-
MARD O‘G‘LONLAR NOMI BARHAYOТ
Vatan oldidagi burchini ado etishchog'idayurtimiz ozodligi, xalqimizningbugungi tinch va osoyishta hayotinita'minlashyo'Iida halok bo'Igan mardvajasur onlarimizning azizxotirasiga ehtirom ko'rsatish biz uchun ham farz, ham qarzdir. Shavkat MIRZIYOYEV, O'zbekiston Respublikasi Prezident
-
Жалолиддин Румий: Тарихий-биографик роман
Бу китоб улкан шеърий мерос қолдирган буюк сиймо Жалолиддин Румий ҳақидадир. Мана неча асрлардан бери шоирнинг ғазал ва рубоий, қасида ва маснавийлари жаҳон китобхонлари қўлидан тушмай келади. Жалолиддин Румийни Саъдий Шерозий, Ҳофиздан тортиб то Абдураҳмон Жомий, Алишер Навоий ва Бобурлар ҳам ўзларига устоз санаганлар. Унинг асарларини чанқоқлик билан мутолаа қилганлар.
-
Ботухон: роман
Китобхон! Бу қиссада: инсоннинг фидокорона баҳодирлиги ва маккор ёвузлик; озодлик учун қаттиқ кураш ва даҳшатли зулм; разил сотқинлик ҳамда содиқ дўстлик хислатлари тасвирланади; Ботухоннинг раҳмсиз лашкарлари босиб олган юртлардаги халқларнинг кўз кўрмаган, кулоқ эшитмаган азоб-уқубатларга йўлиққанлари, бир неча юз минг сувори, гўё ўз елкасида енгилгина бир пайраҳани йўрттириб ўтган шиддатли пўртанадек, бу хонйи буюк Эдил дарёси қирғоқларига олиб келиб туширганлари, қорачадан келган қисиқ кўзли саркарданинг бу ерда қудратли Олтинўрда хонлигини курганлиги ҳикоя қилинади.
-
-
O`zinga nisbatan dadillik va ishonch shakillari haqida
O`zinga nisbatan dadillik va ishonch shakillari haqida barcha kitobxonlar ommasiga mo`ljallangan.
-
-
-
-
Вой Онажоним....
Узбекистон халқ ёзувчиси Тоҳир Маликнинг янги ҳикоялари жамланган мазкур китоб сизни уйлашга, чукур мушоҳада юритишга, инсонийликни унутмасликка ундайди...
-
-
-
Собрание сочинений
Первый том настоящего Собрание сочинений классика французской литературы XIX века Ги де Мопассана.