-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Dinshunoslik. Ateizm
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Избранное
В декабре 1979 года литературная общественность Монголии отмечала пятидесятилетие одного из талантливейших писателей страны, лауреата Государственной премии, автора множества повестей и рассказов Сэнгийна Эрдэнэ. На юбилейном заседании оглашались тексты официальных приветствий, вручались традиционные подарки, сменялись па трибуне многочисленные ораторы — прозаики, поэты, деятели киноискусства, признательные читатели, просто друзья..
-
Стихотворения
С. А. Есенин придавал большое значение тому, как расположены его произведения в книгах. В одном из писем он указывал. Разделите все на три отдела: лирика, маленькие поэмы, поэмы.
-
Собрание сочинений том-4
По оконцам комкового болота скользили волки. Бурый вожак потянул носом и щелкнул зубами. Примолкшая ватага почуяла добычу. Слабый вой и тихий панихидный переклик разбудил прикурнувшего в дупле сосны дятла. Из чапыги с фырканьем вынырнули два зайца и взрывая снег, побежали к межам.
-
Ватан учун?!
Ушбу тўпламда Ўзбекистон халқ шоири Иқбол Мирзонинг Ватан, муҳаббат, одиллик мавзусидаги бир қатор шеърлари жамланган. Улардан ҳар бири ўзига ҳос тўқима-карма вазнлар, нафис образлар билан қаламга олинган бўлиб, Ўзбекистоннинг соҳил ва ёдгорликларини назокат билан тасвирлайди. Севимли шоир билан маънавият оламига саёҳат қилишга боринг дўстим, азиз китобхон!
-
Соҳилсиз денгиз.Имом Бухорийнинг ҳаёт саҳифалари
Қўлингиздаги ушбу тарихий асар улуғ ватандошимиз Абу Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Исмоил Бухорийнинг ҳаёт йўллари, ҳасби ҳоллари, илмий фаолиятлари ҳақида ҳикоя қилади. Муҳаддислар султони, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳадисларининг "табиби", набавий ҳадисларнинг саҳиҳларини ажратиб, улардан Қуръони Каримдан кейинги иккинчи ишончли манба даражасидаги "Саҳиҳи Бухорий" ҳадислар тўпламини тузган бу улуғ аллома, муҳаддислар султони, имомуд-дунё,олимлар пешвоси бутун дунёда маълум ва машҳур.
-
САИД АҲМАД ТАНЛАНГАН АСАРЛАР (III жилдлик I ЖИЛД Ҳикоялар)
Саид Аҳмад... Бу номни ўзбек китобхонига таништиришга, таърифу-тавсифлашга эҳтиёж сезмаймиз. Чунки бугунги кунда бирорта ўзбек хонадони йўқки, Саид Аҳмад китоблари кириб бормаган бўлса. Оқсоқол адибимизнинг ўткир мушоҳадага бой романлари, теран қиссалари, ажойиб саҳна асарлари-ю, ичакузди ҳангомалари мана неча ўнлаб йиллардан буён халқимиз дилидан жой олган. Халқ ёзувчиси, Ўзбекистон Қаҳрамони Саид Аҳмаднинг ушбу «Танланган асарлар»ига кирган ҳикоя, ҳажвлар, хотира ва адабий ўйлари сизга манзур бўлар деган умиддамиз.
-
-
Собрание сочинений. том-3
Рассказывая о своей встрече с Есениным за две недели до его смерти, Н. Асеев вспоминает: «В тот вечер он читал «Черного человека», вещь, которую он очень ценил и над которой, по его словам, работал больше двух лет.
-
-
-
-
-
ҚЎРБОШИ MAДAMИHБEK (ХУЖЖАТЛИ ҚИССА)
Ўтган йили Муҳаммад Аминбек Ахмадбек таваллуд топганига 100 йил тўлди. Лекин афсуски, айрим газета ва журналларда чиққан мақолалардан ташқари бирор ерда бу ҳодиса нишонланмадию Ёки ҳамон Мадаминбек ҳақида бир фикрга келганимиз йўқми? Яқин 6up acpлик keчмишимиз ҳam фожеаларга тўла кечди. Бир пайтлар буюк Темур бобомиздан томонидан ягона давлатга бирлаштирилган Туркистон ноқобил хукумдорларнинг тожу-тахт талашишлари туфайли бўлиниб- парчаланиб кетди.
-
-
Зарбулмасал
Гулханийнинг машҳур ва ажойиб асари «Зарбулмасал»да халқ мақоллари (Гулханийнинг айтишича, 400 оммавий мақол), қисман Гулханийнинг ўзи яратган мақолсимон ҳикматли сўзлар, қисман сажлар (қофияли наср), қисман матал ва ривоят-лар тўпланган.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ Йигирма томлик Иккинчи том
«Мукаммал асарлар тўплами»нинг I томи Алишер Навоийнинг «Бадойиъ ул-бидоя», II томи «Наводир ун-ниҳоя» девонларидаи иборат бўлиб, улар биринчи марта чоп этилмоқда. Алишер Навоийнинг «Наводир ун-ниҳоя» девонига кирган ғазаллар чуқур ижтимоий мазмуни, илғор инсорпарварлик ғоялари, ўз даври ҳаёт воқеаларига зийраклик билан муносабат билдириши жиҳатидан катта аҳамиятга молик. Бу шеърларда Навоийнинг фалсафий-ижтимоий, маърифий, тарбиявий қарашлари ўзининг юксак бадиий инъикосини топган. Улар шунинг учун ҳам боқий умр топганлар. «Наводир ун-ниҳоя» девонига жамланган ғазаллар кейинчалик Навоий томонидан тузилган тўрт девондан иборат «Хазойин ул-маоний»га киритилган бўлиб, тақсимоти қуйидагича: «Ғаройиб ус-сиғар»га—64 ғазал. «Наводир уш-шабоб»га—331 ғазал. «Бадойиъ ул-васат»га—213 ғазал. «Фавойид ул-кибар»га —196 ғазал.