-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Хазойин ул-маоний БАДОЕЪ УЛ-ВАСАТ
Эй навбаҳори оразинг субҳиға жонпарвар ҳаво, Андин гулу булбул топиб юз барг бирла минг наво. Тўбию шоҳи сидрадур кўюнг гиёҳи, негаким Ушшоқ ашку оҳидин ҳар дам топар сую ҳаво.
-
ЎЗБЕКИСТОНДА ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИ БЎЙИЧА МИЛЛИЙ ИНСТИТУТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИ
ЎЗБЕКИСТОНДА ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИ БЎЙИЧА МИЛЛИЙ ИНСТИТУТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИ
-
-
ФИЛОЛОГИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ТЕКСТА
Учебное пособие знакомит студентов с различными приемами анализа текста, его разных жанров, формирует у них представления об основных понятиях современной лингвистической поэтики, а также вырабатывает навыки анализа различных видов текста. Теоретические понятия раскрываются на конкретном материале. Для анализа привлекаются художественные произведения русских писателей XIX —XX вв.
-
АБУ БАКР СИДДИҚ
Азиз ўқувчи, ушбу мўъжазгина рисолада сиз олам—олам маъноларга бой бўлган тарихдан воқиф бўласиз. Чунки, унда башариятга ислом динини ёйган Пайғамбаримиз (с.а.в.)дан сўнг илк халифа бўлмиш Абу Бакр Сиддиқ (р.а.) ҳақларида баён этилади. У зотнинг қисқагина халифалик муддатларида нечоғлик улкан ишларни амалга оширганларини рисоламизни ўқигач шоҳиди бўласиз. Ҳидоят ва тавфиқ Аллоҳдандир
-
Хукукшунослик фанимиз калдиргочи/
Мамлакатимизда э^укук ва давлатшунослик фанининг ри-вожланишида, фан билан бойни; ?кув муассасалари ташкил кдпшцца, )^укукд1унос ходим ва илмий йуналишдаги бир кдтор мутахассислар тарбиялаб етиштирищда Зоидбек Иномжонов-нинг хизматлари бекиёс.
-
-
ЎЗБЕКИСТОНДА МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШТИРИШ ЮКСАК МАЪНАВИЯТЛИ КЕЛАЖАК АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШ НЕГИЗИДИР" МАВЗУСИДАГИ
ЎЗБЕКИСТОНДА МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШТИРИШ ЮКСАК МАЪНАВИЯТЛИ КЕЛАЖАК АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШ НЕГИЗИДИР" МАВЗУСИДАГИ
-
Бош максадимиз-иктисодиетимиздатимизда олиб бораётган ислохотларни ва таркибий узгаришларникескин чукурлаштириш, хусусий мулкчилик, кичик бизнез ва тадбиркорликка кенг йул очиб беришдир
Бош максадимиз-иктисодиетимиздатимизда олиб бораётган ислохотларни ва таркибий узгаришларникескин чукурлаштириш, хусусий мулкчилик, кичик бизнез ва тадбиркорликка кенг йул очиб беришдир
-
ИСТОРИЧЕСКАЯ ПОЭТИКА
Отечественную науку о литературе в XIX в. представляли такие блистательные имена, как, например, Ф.И. Буслаев, А.Н. Пыпин, Н.С. Тихонравов. Но и на этом ярком фоне глубиной, оригинальностью своей мысли безусловно выделялись двое: Александр Афанасьевич Потебня (1835- 1891) и Александр Николаевич Веселовский (1838-1906).
-
ПОСТДОК
В 2006 г. Тильду Суинтон, утонченную актрису, красавицу, интеллектуалку с ясной головой, пригласили на фестиваль в Сан-Франциско произнести речь о кино. Произвести мозговую атаку. Доклад Суинтон представлял собой чтение письма ее восьмилетнему сыну Ксавье, будто бы или на самом деле задавшему перед сном вопрос: «Что снилось людям в те времена, когда кино еще не изобрели?» Мама воспользовалась — «сон в руку» — любознательностью ребенка для написания заказного текста. Этот документ был напечатан в журнале «Vertigo»1.
-
АЛИШЕР НАВОИЙ
Дахо шоир ва мутафаккир, давлат арбоби Алишер Навоий хаёти ва фаолиятига хизихиш уз замонасидан бошланиб, бугунги кунгача сунмай квлаётир. Аёнки, ижтимоий-тарихии таращиёт илгарилагани сари инсон тафаккури муайян вокеа-ходисага нисбатан турли карашларни намоён этади
-
ЛИРИКА
Буюк қомусшунос Абу Алн ибн Синонинг ижодий фаолиятн жуда хилма-хил ва ранг- барангдир. Аллома ўз давридаги мавжуд бўлган ҳамма фанларда ҳам салмоқли из қолдирган. Ибн Сино дунёда, биринчи навбатда, буюк табиб сифатида машҳур бўлгани билан бирга олимлар наздида буюк файласуф сифатида ҳам ҳурматли. Унинг ннсонга, биринчи навбатда, практик жиҳатдан зарур бўлган тиббий асарлари олим номини дастлаб бутун дунёга таратди ва уни ўчмасликка олиб келди.
-
-
YER MONITORINGI
«Yer monitoringi» nomii o‘quv qo'llanmada yer monitoringini yuritish, uining mazmuni, mohiyali, vazifalari va zamonaviy innovatsion texnologiyalar hamda ularni qo'llashga qaratilgan jarayonlar batafsiJ yoritilgan.