-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Афғон шамоли: роман. «Адолат лашкарлари». Олтинчи китоб
Афғон шамоли ўткир сюжетларга бой воқеалар кетма-кетлигига асосланган асар ҳисобланади.
-
ТАЪЛИМГА ТИКИЛГАН САРМОЯ...
Таълим – миллат тараққиётининг асоси. Дунёдаги етакчи давлатлар айнан таълим тизимида туб ислоҳотларни амалга оширгани учун ҳозирги даражага кўтарила олган. Ушбу китобда юртимиздаги таълим тизимига назар ташланади, ундаги ютуқ ва камчиликлар атрофлича муҳокама қилинади. Соҳани ривожлантиришга доир таклифлар ўртага ташланади. Китоб ўқитувчилар, ота-оналар ва таълим соҳасининг турли тармоқларида фаолият юритаётган мутахассислар учун мўлжалланган.
-
Афғон шамоли. Тўданинг тугатилиши 5-китоб
Бофур Рустамни Бишкекка жунатишга карор қилди. Хикмат келмади, бориб одамларимизии топ, уларни ишга сол. Эргаш «дори»ни к,ачон ва ким орқали жунатишини аникла, иложи булса беш -ун килограмм тозасидан олиб ксл, - деб кулига бир чангал доллар тутказди.
-
Тавба ва Сулайё
Балки эсаётган шабада ҳам шунчаки эсмай Яратганинг қудратидан огоҳ этувчи муждаларни қулоғингизга шипшаётгандир.
-
Афғон шамоли 4-китоб
Менинг пойқадамим тегиб турган бу юртнинг узига хос удумлари, урф-одатлари мавжуд. Афғон хонадонларида ўғил бола туғилса катта байрамга айланиб кетади.
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловлари: саволлар ва жавоблар
Рисола кенг китобхонлар оммасига, сайловчиларга мўлжалланган.
-
Афғон шамоли. Қасам 2-китоб
Xaдucдa бир гап бор: «Ватанни севмоқ иймондандир». Киндик қонимиз томган Ватандан азиз, муътабар нарса булмаса керак. Инсоният дунёга келибди-ки, она каби ардоқли булган юртни куз қорачигидай асрайди, ёвдан ҳимоя қилади.
-
Сайланма. Роман ва қиссалар. I жилд
Ушбу Сайланманинг 1-жилди ёзувчининг 55 ёшида китоб севарларга қилган тухфасидир. Тўпламга муаллифнинг бир роман ва беш қиссаси киритилган.Роман кўнглида ЭРК ва ЮРТ мустақиллиги орзуси бўлган, бироқ бу кунларга етиб кела олмаган оталаримиз ХАЁТИ хақида. Қиссалар ёшларнинг катта хаёт бўсағасидаги турли воқеалардан, азалий дил дарди мухаббатдан сўзлайди.
-
«ЎЗБЕК» АТАМАСИНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШИ ҲАҚИДА
Бурунғи асрларда Туркистон ва турк- лар воҳеоти ва аҳволи ҳақинда туркий, фор- сий ва арабий тилларда неча китоблар ёзил- гандурки, у китоблардан рус ва бошҳа оврў- пойилар истифода этган ва этнакдадурлар. Лекин у мухталиф (турли-туман) тилларда ёзилган. Тарихий асарлардан биз туркисто- нийлар истифода этуб, янги муҳокама ва тадҳиҳот ила ўз шевамизда мунтазам бир асар вужудга келтирганимиз йўҳ,деганди М.Беҳбудий, куюниб.
-
Дагар полвон
«Дагар полвон» тарихий қиссаси яқин кечмишимизнинг маҳузун қутбларини жонлантиради. Ғузорлик алп паҳлавоннинг элпарварлиги, одамлар оғирини енгил қилиши, нохақ қатағонга учраши, хонадон тақдиридаги аянчли эврилишлар бадиий йўсинда, архив хужжатлари асосида ёритилади.
-
Qishloqdagi buvijonim
Ushbu kitob O'zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Yoshlar bilan ishlash bo'limi tomonidan nashrga tavsiya etilib, "Ijod fondi tomonidan moliyalshtirilgan. Kitob Respublika ta'lim muassasalari kutubxonalariga bepul tarqatilinadi.
-
QAYNONA VA KELIN
Xoliqimiz Alloh taologa beadad hamdu sanolar va Payg‘ambarimiz Muhammad alayhissalomga salovotu durudlar bo‘lsin. Hayotimizning qaysi sohasida baxtu saodatni, xususan, oiladagi totuvlik-iqbolni, farog‘atni izlasak, uni albatta sharqona axloq-odobimizdan topamiz. Shu boiski, turmush tarzi buzuq aqidalar asosiga qurilgan qavmlar musulmonlarning oilaviy hayotiga, undagi ahillik va farog‘atga, axloq va odobga havas bilan qaraydilar. Sharqona axloqdan chekinilgan xonadonlarda esa oila totuvligiga putur yetib, munosabatlar keskinlashib borgan. Er va xotin, ota-ona hamda farzandlar o‘rtasida, oila va qarindosh-urug‘lar orasida arzimas sabab-bahonalar bilan urush-janjallar, murosasizliklar kelib chiqqan. Ba’zi hollarda bular yanada jiddiylashib, o‘zaro adovat, dushmanchilik darajasiga yetib boradi. Ayniqsa, bu hol butun dunyoda ma’lumu mashhur «qaynona va kelin» munosabatlarida ko‘proq ko‘zga tashlanadi.
-
Уйғонаётган ишқнинг овози
“Шоир юрагининг зарби дунёни титратиши мумкин", - дейишади. Эҳтимол, ростдир. Яхши шоир, яхши шеър инсон ҳалбида ҳаяжон уйготади, кўтаринки кайфият, гоҳида оғриқ пайдо қилади. Ушбу китобдан ўрин олган шеърлар ҳам кўнглингизда акс-садо беришига умид қилиб қоламиз.
-
Ikki elning tanti o'g'loni
Ushbu kitobda O'zbekiston va Qoraqalpoǵiston xalq shoiri, O'zbekiston qahramoni Ibroim Yusupovning ijodi, hayotiy faoliyatiga oid chizgilar berilgan.
-
O’ZBEKISTON ARXEOLOGIYASI
ҳ.к. (Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2002. Б. 336). Бу йўллар қадим-қадим замонлардан бошлаб аждодларимизга бир воҳадан иккинчисига миграция қилишлари учун хизмат қилган. Кейинги йилларда аниқланган археологик материаллар асосида бундан 50-30 минг йиллар муқаддам Оҳангарон воҳасида кенг тарқалган палеолит даври маданиятлари Фарғона водийсига (Анарбаев, Сайфуллаев, Саидов, 2014. С. 88), Жанубий Ўзбекистон (Сурхондарё ва Қашқадарё) ҳудудларида яшаган шу даврга оид маданиятлар эса Зарафшон воҳасига миграция қилган дейиш имконини беради (Бердимуродов, Суюнов, Раимқулов, Сайфуллаев, Саидов, Ражабов, 2013
-
O’ZBEKISTON ARXEOLOGIYASI
Самарқанд шаҳридаги Қабуллар уйида 2014 йил 15-16 май кунлари Президенти-миз И. Каримов ташаббуси билан ташкил этилган ―Ўрта асрлар Шарқ алломалари ва мутафаккирларининг тарихий мероси, унинг замонавий цивилизация ривожидаги роли ва аҳамияти‖ мавзусидаги халқаро илмий конференция бўлиб ўтди. Ушбу халқаро анжуманда АҚШ, Россия, Буюк Британия, Хитой, Италия, Жанубий Кореа, Япония, Германия, Франция, Миср, Ҳиндистон, Индонезия, Саудия Арабистони, Қувайт, Озарбайжон каби элликка яқин мамлакатдан олимлар, нуфузли халқаро ташкилотлар раҳбарлари, олий таълим муассасалари профессорлари, илмий марказлар ва институтлар мутахассислари, экспертлар ҳамда ѐш олимлар иштирок этдилар.