-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Kafansiz ko‘milganlar
Boshidan o‘tkazgan qiyinchiliklarini, to'grirogi xo`riklarini eslash insonni yana bir karra oglr azobga ro`baro` qiladi. Uni yozish esa Qatagbnlik davri tasviri undan ham og‘iri - o‘zining «xalq dushmani» deb ayblanishi haqida yozish mahbusligini eslash qamoq voqealari lager hayoti so'zsizlik bularning haqqoniy tasviri
-
Тихий звон зарниц
Я остановился. Нашарил в кармане ключ от будки, где хранились весла и несколько моторов вроде моего, и отдал ему.
-
Katta umidlar II qism
Hammasi oddiy voqeadan boshlanadi. Yosh Filipp qabriston yonida o'ynab yurganida qamoqdan qochgan mahbus uni tutib oladi va boladan o‘zi uchun yegulik va egov olib kelishini talab qiladi. Mana shu voqea bolaning kelajagini o‘zgartirib yuboradi.
-
Бегона Ён дафтарчалар; Ҳикматлар
Альбер Камю - XX аср францу з адабиётининг йирик намояндаларидан бири, адабиёт бўйича Нобель мукофотининг соҳиби, моҳир адиб, драматург, файласуф, "Тубанлашув'', "Вабо", "Сизиф ҳақида асотир", "Калигула", "Асотир ва қиёфа", "Исёнкор одам", "Бегона" каби асарлар муаллифи. А.Камю ўз асарларида Иккинчи жаҳон уруши даҳшати оқибатида пайдо бўлгэк инсоний тақдирнинг абсурдҳиссиётларини куйлаган. Альбер Камюнинг "Вабо" ва "Бегона" асарлари Аҳмад Аъзам гомонидан моҳирона таржима қилинган. "Ҳикматлар", аЁн дафтарчалар" асарлари эса И.Бек томонидан ўзбек тилига ўгирилган. Асар кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Taras Bulba
O‘z davrida rus adabiyotining eng istе’dodli yozuvchilaridan sanalgan Nikolay Gogolning ijodiy tajribasi tuganmasdir.Gogolcha uslub, gogolcha til, gogolcha tasvir, gogolcha yumor, gogolcha rеalizm jahon yozuvchilari uchun o‘ziga xos mahorat maktabi. Ikki qismdan iborat ushbu kitobda muallifning qiziqarli qissalari jamlangan bo‘lib, ularning har birida o‘sha davrdagi xalq hayoti, jamiyatning o‘ziga xos muammolari yengil yumoristik uslubda yoritilgan. Gogol asarlarining tub ma’nosini chuqur anglab, qahramonlari bilan yaqindan tanisharkansiz, odamzodning tug‘ilish, yeyish, ichishdan iborat va nihoyat paymonasi to‘lganda olamdan o‘tishi muqarrar bo‘lgan bu o‘tkinchi dunyoda hirs-havas nimadan o‘zi, deya o‘ylanib qolasiz. Turmushning majruh va hajviy darajada bеma’niligi-yu yaramasligini ko‘rasiz, binobarin, asar qahramonlari taqdirida qatnashasiz, ular ustidan kulasiz va qayg‘usidan azoblanasiz.
-
Олтин беланчак
Иқтидорли ёшларни, ижодкор ўқивчи ва талабаларни моддий ва маънавий ҳимоялаш, уларнинг ижодий камолотига ҳар томонлама кўмаклашиш, илмий-ижодий изланишларини қўллаб-қувватлаш кенг жамоатчиликнинг бурчидир. Зеро, ёш ижодкор кучлар адабиётимиз, санъатимизнинг келажагидир. Республикамиз олий ва ўрта ўқув даргоҳларида таълим ва таҳсил олаётган истеъдодли қаламкашлар - ижодкор талабаларнинг асарларини жамлаб, китоб ҳолига келтириб, "Олтин беланчак" номи остида эътиборингизга ҳавола этмоқдамиз.
-
Ёмғир
Сомерсет Моэм жаҳон адабиётида реалистик ҳикояларнинг моҳир устаси сифатида шуҳрат қозонган. Бу ҳикояларида ёзувчи китобхонни инсон руҳиятининг мураккаб дунёсига олиб киради, ҳаётга янгича назар билан — ҳам куюниб, ҳам кулиб қарашга мажбур этади. Адиб асарларига хос бўлган жонли, аниқ-тиниқ, ростгўй ва самимий тил уларнинг катта қизиқиш б илан ўқилишини таъм инлаган. Ёзувчининг сизга тақдим этилаётган “Ёмғир” ҳикояси жаҳон ҳикоячилигининг мумтоз намуналари қаторидан ўрин олган.
-
Сизни эслайман
Шоир Тўра Сулаймоннинг "Сизни эслайман" шеърий китобига сўнгги йилларда ёзилган она юрт, юртнинг алп кишилари, олижаноб инсоний фазилатларини улуғловчи янги шеърлар киритилди.
-
Шамол ортидан югуриб: роман
Холид Ҳусайний 1065 йилда Кобулда афғон дипломати оиласида туғилган. 1980 йилда унинг оиласи АҚШга кўчади. Шу ерда у тиббиёт факультетига ўқишга киради. Унинг илк романи «Шамол ортидан югуриб» АҚШда янги асрнинг бестселлер асарига айланади. Мазкур асар дунёнинг қирқдан ортиқ тилларида 10 миллион нусхада нашр қилинган. Бу китоб асосида Голливуд киноижодкорлари фильм ҳам суратга олишган.
-
Қумдаги хотин
Ноёб ижоди Япония адабиётида алоҳида ўрин тутадиган Кобо Абэ инсоннинг ҳали тадқиқ этилмаган ҳаёт қирраларини бетакрор усулда тасвирлайди. Унинг ўзбек китобхонлари эътиборига ҳавола этилаётган «Худди одамдек» қиссасида асар қаҳрамони – журналист ва драматург беҳисоб қўлли илоҳ билан воқелик ва хаёлий дунё, ҳақиқат ва сунъийлик хусусидаги фалсафий мушоҳадалари инсоний қадриятларнинг том маъносига қарашларни ифода этган.
-
Офтобли кун
Ушбу адиба Маъсума Аҳмедованинг ҳикояларида фавқулотта воқеалар руй бермайди, унинг қаҳрамонлари хам. Ҳаётда деярли хар куни кўриб турганимиз. Оддий кишиларнинг беҳаловат қалбини синчковлик билан илғаб, ўзига хос бадиий шаклда тасвирланган.
-
Жараён
Инсониятнинг қисмати яшаш ҳуқуқи эрки қадр-қиммати дахлсизлиги тўғрисида унинг ўзи билганларидан ташқари яна ҳам мураккаброқ яна ҳам чигалроқ мулоҳазалар борки улар ҳақида тақдим этилаётган ҳар иккала асарда ўқиймиз.
-
Қизил ва қора
Озодликни ҳимоя қиладиган жамоат фикрининг чексиз хукмронлиги билан боғлиқ бўлмаган соҳаларга хам аралашаверади.
-
Мухаббат симфонияси
Миллий анъаналар ва яншликлар билан танишпфишдан ташқари, умуминсоннй муаммоларнн беннҳоя гўзал тасвирлар билан жонлантнради, самимийлиги ва ростгўйлиги билан кенг омма қалбига киради.
-
Мерган
Замонамизнинг энг машҳур америкалик ёзувчиларидан бири, «Шуъла», «Ўлик ҳудуд», «Яшил йўлак», «Рита Хейворт ёхуд Шоушенкдан қочиш», «Чекишни ташланг корпорацияси» сингари бир-биридан ажойибу ғаройиб роман ва қиссалар, бетакрор ҳикоялар муаллифи Стивен Кинг аллақачон Ғарбда ўз ўқувчиларини топиб улгурган. Адибнинг ўзбек китобхонларига тақдим этилаётган «Қора Минора» туркумининг биринчи китоби ҳисобланмиш «Мерган» романининг бош қаҳрамони Роланд—«жойидан силжиган дунё»даги сўнгги олижаноб мерган.
-
Чўл бўриси
Чўл бўриси романи теран психологик асар бўлиб муаллифга оламшумул шуҳрат келтирди.Чўл бўрисида ўз ўзини таҳлил қилиш ва ҳал этилмаган маънавий руҳий зиддиятларни енгиш йўлидаги саъй харакатлар қаламга олинган.