-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Elektronika. Radiotexnika
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
-
-
-
-
-
Jahon jurnalistikasi tarixi
D arslikda jahon jurnalistikasi tarixi ilk bor o ‘zbek tilida tizimli ravishda o ‘z aksini topgan. Mualliflar ushbu yo'nalishda g‘arb mamla- katlarida chiqqan nazariy adabiyotlarni o ‘rganib, Sharqdagi ommaviy kommunikatsiyalarga, Sharq madaniyatining eng muhim va asosiy tarkibiy qism lardan bo'Igan qadimiy va o ‘rta asrlarda mazkur hududlarda mavjud kommunikatsiya turlariga ko‘proq e ’tibor berganlar. Yevropa jurnalistikasi tarixi esa xronologik-muammoli tarzda bayon qilingan. Darslik jumalistika fakultetlari va bo‘limlarida tahsil olayotgan talabalar, aspirantlarga va um um an, jahon tarixiga qiziqayotganlarga mo‘ljallangan.
-
Гений гоголя
Владимир Владимирович Ермилов родился в 1904 году в Москве. С 1919 года—- активный комсомольский работник, главный редактор комсомольских газет «Юношеская правда» (Москва). «Па смену!» (Свердловск), журнала «Молодая гвардия .. 11ервые литературно-критические статьи начали появляться в печати п 1925— 1926 годах. Редактируя различные издания (в том числе журнал «Красная новь», «Литературная газета» и др.). постоянно участвуя в работе руководящих органон писательских организаций. В. В. Ермилов вместе с тем ведет научную работу.
-
Босма оммавий ахборот воситалари тахририяглари учун кулланма
Кадим!и Юмонисгонда кеш таркалган Пир нбора Пор чди Пир дарСга икки марта кириб булмайди. Маш чур файласуфлар буни куйилагича исботлаганлар: лар£ннш уша жойига кейимги сафар яма бир марта кирган одам бошка сувга тушади ва у аввалги сув булмайди. Йошка олимлар >са хагто бу фикрии хам инкор /гиб. бирор бир дарСга Пир марта \ам кириб булмайди. чунки сув окиб.
-
-
Gidrotexnika inshootlarini loyihalash
O`quv qo`llanmadan muxandis texniklar hamda soha vakillari foydalnishlari mumkin.
-
Адабий танк,ид: янгиланиш жараёнлари
Мазкур монографияда истик/юл даври узбек адабий пкищидчилигида юз берган методологии узгаришлар, биринчи галда тащид тафаккури-даги янгиланиш жараёнлари таджик, этилади. Бунда асосий эътибор ба-диий асарни таджик, ва талк,ин этиш, бахрлашда шуро давридаги каби синфийлик ва партиявийлик урнига умумбашарий мезонлар кириб кела-ётганлиги, илмий холислик, объективлик, эстетик тамойилларга тая-ниш устивор йуналишга айланаётганлиги к,атор тах^иллар асосида таджик, этилади.
-
“RADIOELEKTRONIKA ASOSLARI” FANIDAN LABORATORIYA ISHLARI
Mazkur и.si lib iy qo'IIanma “Radioelektranika asoslari” fani bo'yicha 10 ta laboratoriya ishi tavsifmi o‘z ichiga oladi. Наг bir laboratoriya ishi tavsifi laboratoriya is hi ring nomi, ishning nazariy asoslari, qisqacha nazariy qism, bajariladigan mashqlar uchun belgilangan sxema va unda foydalaniladigan elementlaming parametrlari hamda o‘lchov natijalarini qayd qilish shakllari, mashqlami bajarish tartibi va nazariy tayyorgarlik jarayomda fbydalanishi tavsiya eliladigan adabiyotlar ruyhatini o‘z ichiga oladi. Ushbu uslubiy qoilanma oliy o‘quv yurtlarining “Fizika” va “Astronomiya” talim yo'nalishi talabalari uchun mo‘1jallangan.
-
ГЕОАХБОРОТ ТИЗИМЛАРИ ВА ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ
Ушбу укув цулланма олий таълнм муассасаларининг “Геодезия, картография ва кадастр”, “География”, “Гидрометеорология” й^налишларн буйича таълим олаётган талабаларнга мулжалланган булиб, унда Геоахборот тизимлари ва технояогиялари фашшинг назарий ва амалин масалалари ёритилиши билан бир каторда, улардан фойдалаииш йулларн хам батафсил курсатилган. У ХУ в куллаимадан магнстрантлар, тадхихотчилар, уюпувчилар ва Геоахборот тшими ва технология лари буйича тадкихот иш лари ни олиб бораётган илмий муассасалар ходимлари хдм фойдалаииш лари мумкин.
-
БОТАНИКА
Ботаника — наука о растениях. Она изучает внешнее и внутреннее строение растений, нх различные жизненные процессы и распространение но земной поверхности, взаимовлиянии растений и окружающей среды. Термин «ботаника* происходит от греческого слова «богана*. что означает трава, зелень, растение. При подготовке специалиста-фармацевга знания ботаники необходимы для изучения курса фармакогнозии. которая изучает лекарственные растения и лекарственное сырье. Ботаника представляет собой один из разделов биологии — науки о живых существах, населяющих нашу планету. Мир живых существ состоит из мира растений и мира животных. Они развивались параллельно друг другу и имеют между собой большое сходство в химическом составе, обмене веществ и строении клеток.
-
Ғўза, маккажўхори ва дуккакли ўсимликлар зараркунандаларига, касалликларига ва бегона ўтларга қарши кураш справочниги
Ушбу китобда ғўза, маккажўхори ва дуккакли ўсимликлар зараркунандаларига, касаллик- ларига ва бегона ўтларга қарши кураш бўйича маълумотлар берилган.
-
-
"БОТАНИКА
Учебних написан в соответствии с действуюшей программой курса ботаники для педагогических институтов (1977). Авторн стремились по возможности приблизить основнне раздели учебника к современному уровню науки и дать теоретический материал не только для зимних занятий первого курса, но и отчасти для полевой практики, а также основн морфологических знаний для усвоения систематики, филогении и экологии растений. Основная идея изложения материала — показать развитие всех структур (от макроскопических до ультрамикроскопических) в онтогенезе, не забнвая при этом и эволюционного подхода.
-
СУННГИ ДОСТОН
Омито Рай адвокат. Унинг фамилияси инглизча талаффуз таъсирида «Рой»га айлангач, ўз гўзалли гини йўқотишга йўқотди-ю, аммо салобатли эшити ладиган бўлди. Омито ўз исмига ажиб оҳанг бериш мақсадида, уни шундай ёзардики, натижада, исми инглиз дўстлари оғзида «Омит Рае» бўлиб талаффуз қилинарди.
-
МЕДИЦИНСКОЕ ОБОРУДОВАНИЕ В СОВРЕМЕННОЙ ЛУЧЕВОЙ ТЕРАПИИ
профессиональной переподготовки по специальности «медицинская физика», студентов, аспирантов и научных сотрудников высших учебных заведений, работающих в области ядерной медицины.
-
-
0 ‘ZBEK TILINING KATTA IMLO LUG‘ATI
Ushbu lug‘at lotin yozuviga asoslangan o‘zbek alifbosida tartib berilgan, o‘zbek tili leksikasida, bir qator so'zlar imlosida keyingi yillarda ro‘y ber-gan sezilarli o‘zgarishlami hisobga olgan, awalgi imlo lug‘atlariga nisbatan so‘z va terminlami kengroq aks ettirgan lug‘atdir. U 2013-yilda nashr etil-gan «0‘zbek tilining imlo lug‘ati» asosida nashrga tayyorlandi. Lug‘at ta’Iim tizimining barcha bo‘g‘inlaridagi o‘qituvchi, o‘quvchi va talabalarga, omma-viy axborot vositalari xodimlariga, nashriyotlar muharrirlari va musahhih-lariga, umuman, keng kitobxonlar ommasiga mo‘ljallangan.