-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Go'ro'g'li
"Go'ro'g'li" turkumi dostonlari yuzga yaqin xilma-xil mazmundagi asarlarni o'zida bir-lashtirgan ulkan silsiladir. Xalq baxshilari bu turkumga kiruvchi dostonlarni sevib kuylab kel-ganlar. Ushbu jildga Rahmatulla shoir Yusuf o'g'lidan yozib olingan 27 doston kiritildi. Ularda afsonaviy xalq qahramonining tug'ilishi, uning bahodirona yoshligi, jasoratlarga to'la hayoti, ozodlik o'lkasi - Chambil shahrining bunyod etilishi, asrandi farzandlar - Hasanxon va Avazxonlarning Chambilga keltirilishi, ularning bahodirliklari turli-tuman sarguzashtli voqealar girdobida tasvirlanadi. Dostonlar qahramon va sevimli yor sadoqati, ota-ona va farzand burchi, birodarlik va do'stlik, ona yurtga muhabbat masalalaridan bahs etadi. Har bir doston badiiy mukammalligi va jozibadorligi bilan kitobxonni o'ziga jalb eta oladi
-
БЕЗАНГАН КЕЛИНЧАК
Купчилик цамма нарсани бойликка сотиб олса булади деб уйлаб, аввало узларини бойликка сотишади. Бир булак олтин гуё Kfipauu оц, хунукни чиройли, адолатсизни одил, наслсизни аслзода, кексани ёш, пасткаиши ботир цилишга етадигандай туюлади. Аслида эса аксинча: бойлик - олтин кетидан цувиш жаннат йулидан адашиб дрзах жари томон боришдан узга нарса эмас.
-
Машраб
Ушбу фалсафий рисолада узбек мумтоз адабиётмнинг ХХ’П-ХУШ аср- ларда ягпаб ижод этган йирик намаян далари дан бири, плохим ишд куй- чиси Бобера хим М атрабнинг хае i ва ижод нули мухгасар еритилган. Шо- ирнинг уткир маъноли, чукур фалсафий, латиф, кайнок дардли, майин sa itiyx одангларга бой шеърлари дарийб турч аердан буён идодий ишк мухибдарини узига т а й до дилиб келмокда. Рисода Мащраб ижоди бидан кдаикувчи кенг китобхоняар оммасига мулжал лантан.
-
SUG'DIYONA
Искандер Зул^арпайн Доро ^шинларини тор-мор кел- тириш билан чекланмай, Шар^ца юришини давом этти- ради. Бу юришини «халоскпрлик* деган с^з билан ницоб- лайди. Мазлум хал^пар аввалига бу сузга ишонадилар^ бироц ни^об йиртилади. Сугдибна халци баэ^одир й^лбош- чи Спантамаъно атрофига уюшиб, ватан озодлиги учун чел эл босцинчиларпга ^аршн цаэфамонларча кураш бош- лайдилар...
-
-
-
Бахтнинг олис манзили
М ен с е в и б қо л д и м . Аслида, қи ш лоқнин г оддий боласим ан, бунинг устига, о н а м уч ф а р з а н д и н и ч и р қ и л л а т и б , ҳали м ен ў н га ҳам ки р м а си м д а н ўли б кетган . О гам , ў зи н и н г а й т и ш и ч а , э с и н и таниганидан бери сувчилик қилади. Камбағал. Т ум ани- м из марказидан бош қа ж ойни кўрмаган. Бориш га қўрқа- д и — а д а ш и б к е т а м а н , д ей д и . Б у н и н г у сти га, ў л ардай содда. Агар биров ки п р и к қоқм ай: “Т уян и н г думи ерга тегибди” , деса, ч и п п а-ч и н иш онади...
-
Бахтли ҳаѐт сари
Ҳар ким бахтни турлича талқин қилади. Кимдир: “Чўнтагингда пулинг, ѐнингда ошнаоғайниларинг бўлса, ғам-ташвиш чекмай мазза қилиб яшайсан”, дейиши мумкин. Бироқ, бошга тушган ҳар қандай муаммони пул билан, таниш-билиш билан ҳал этиб бўлмаслиги кундай равшан.
-
БАНКИР
Кун охирида қуёш чўғдай қизарди. У худди аланга олиб, ўз оловида ёниб кетадиганга ўхшарди. Тезда уфққа ёнбошлаб, каҳрабо нурлари билан Лонг-Айленд-Саунд бўйлаб бирбирини қувлаётган тўлқинлар ўркачидаги кўпикларга санчилди.
-
БОЗОР
Дунё боши гулзор, одоши мозор, Гулзору мозорнинг ораси бозор. Бозорга кирмаган ким бор!.. Роман қаҳрамони Фозилбек эса бир қарасангиз ҳаётини бозорсиз тасаввур қилолмайди, бир қара-сангиз, бозорни мутлақо жини суймайди. Ана шу зиддиятли туйғу лар орасидаги дарбадар ўй-хаёллардан йигит ёшидаги замондоши мизнинг ҳеч кимникига ўхшамаган дунёқараши, қизиқишлари, изтироблари, тафаккури улғаяди ва Сиз муҳтарам китобхонни ҳам ўз ўйларига ҳамроҳ бўлишга даъват этади...
-
-
Makorim ul-axloq
G'iyosiddin Xondamirning «Makorim ul-axloq» («Olijanob xulqlar) asari buyuk o'zbek shoiri va mutafakkiri, davlat va jamo at arbobi Alisher Navoiyning hayoti, adabiy, ilmiy va ijtimoiy-siyosiy faoliyati to'g'risidagi qimmatli manba hisoblanadi. Asarning qo'lingizdagi tarjimasi afg'onistonlik navoiyshunos Abdulg'affor Bayoniy tomonidan 1981-yili Kobulda bosmadan chiqqan nashri asosida amalga oshirilgan.
-
-
YURAK
Юрак тортилди таранг -Етишиб келар нола. Тигнинг устидан яланг Яшаш бизга ҳавола. Руҳим дардвашлик кўйда Яшамоқнинг чораси.. Узилар юрак бўйлаб Тўқималар толаси.
-
Истикдол йиллари: миллий-диний к,адриятларнинг халк,кд кдйтиши
Фаргона атамасининг иккита юкламаси борлигини барча яхши билади: кенг маънода у дунёдаги энг серадоли дадимий ва гузал водий-жугрофий дудуднинг номи булиши билан бирга, куплаб шоиру алломалар томонидан жанназта диёсланган улкан дурдона богнинг «пойтахтикни дам англатади
-
АХБОРОТ-КУТУБХОНА ФАОЛИЯТИГА ОИД МЕЪЁРИЙ-ХУКУКИЙ ХУЖЖАТЛАР
Меъёрий-уу^уяий уужжапыарнинг ушбу тутшмида Узбекистан Рес-публикасининг ахборот-кутубхона фаолияти соуасида фущаролар банан муассасалар уртасидаги муносабапыарни тартибга солиш, Республика ахорот-кутубхона муассасалари фаолиятининг, ахборот-кутубхона хю-мати курсатишнинг ууцууий асосларини белгилаш, ахборот-кутубхона фондларини ташкил этиш, асраш во улардан фойдаланиш соуасида канун-лари таудим -зтшшди.