-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Исмларнинг сири олами
Исмлар, болага исм бериш, бу билан борлик урф-одатлар, тушунча ва тасаввурлар, хар бир исмнинг маъноси, унинг заминини ташкил қиладиган холатлар ҳалкимизнинг қадимий кадриятларидандир.
-
Dilim daryoi nurdur
Mashrab o'z ijodi bilan o'zbek adabiyotida xalqchillik, ijtimoiylik va dunyoviylikning chuqurlashuvida, jaholat va bid'atga qarshi kurash g'oyalarining kuchayishida, she'riyat mundarijasini kengayishi va shakllanishida ulkan iz qoldirdi. Ushu to'plamda shunday chizgilar jam.
-
Hayot darsi
Ushbu kitob muallifning birinchi she'riy to'plami bo'lib, unda yosh ijodkor ona-Vatanga, onaga bo'lgan mehr-muhabbatini, tabiatga oshuftaligini o'z she'rlarida kishi qalbiga kira oladigan etib, tarannum etgan.
-
Аросатлар ороли
Инсон умри давомида синовларга маҳкум. Олаётган ҳар бир нафасимиз такдир измида экан, бажараётган ишимиз, эришаётган ютуғи, мағлубиятимизни муҳокама қилишнинг ҳожати йўқ. Аммо... «Ҳаракатда баракат» деган ҳикматли сўздаги ҳақиқат ҳар биримизни сергаклантириши лозим, назаримизда. Асар қаҳрамони Қодиржоннинг бошидан кечирганлари фақат такдир ҳукми эмас, балки характер ва ҳаракат уйғунлигининг самараси ҳамдир. Ижодкорнинг мазкур acapи биографик романлиги билан ҳам азиз китобхонларимиз эътиборига тушишига умидвормиз.
-
Чингизхоннинг оқ булути
Жаҳон адабиёти хазинасига улкан ҳисса кушган буюк ёзувчи Чингиз Айтматовнинг ушбу асари дунёга эгалик даъвоси билан чиккан икки хукмдорнинг сиёсати инсоният хаётида нима оқибатларни келтириб чиқаргани ҳақида ҳикоя қил ади.
-
Атиргулнинг тикони
Ушбу китоб бир неча йиллар бадалида топиб танланган, сараланган, зўp ҳавас ва ҳафсала билан ўзбекчага ўгирилиб, кўплaб нозиктаъб мухлисларнинг эътирофига сазовор бўлгaн чинакам дурдоналардан таркиб топтан. Мавзуси, ифодавий шакли, услуби ва борингки, жўғрофиясига кўра ранг-баранг, лекин хар бири ўзгача дурдона бўлмиш мазкур ҳикоялар бир муқова ичига жамланиб, ажиб адабий дунё воқеа касб этганки, уларни ўқиган китобхон нечоғлик ноёб маънавий мулкка эга бўлади.
-
Jannatmakon o'lkam mening
Erk va ozod, hur guliston, Yashnayotgan bog'u-bo'ston. Yetti iqlim aro doston, O'zbekiston, O'zbekiston.
-
Тириклик тилсими
Умар Хайём ва рубоий эгизак тушунчаларга айланиб кетган: Хайём номи тилга олинганда барчанинг кўз олдида Шарқ мумтоз сўз санъатининг энг машҳур жанри рубоий гавдаланса, рубоий деганда бу жанрнинг беназир устаси Умар Хайём намоён бўлади. Олам ва одам муаммолари ўзининг теран фалсафий талқинини топган . Ҳозиргача асосан бармоқ вазнида таржима қилиниб келган бу рубоийларнинг Эргаш Очилов томонидан ўз анъанавий вазнига солиб ўгирилган мазкур тўпламдаги наму-
-
Koreys adabiyotidan tanlangan asarlar
Kitobxonlar e'tiboriga havola etilayotgan ushbu to'plam koreys kitobxonlari uchun manzur bo'lgan va ko'p yillar davomida yuqori baholanib kelinayotgan eng sara asarlar hisoblanadi. Bu asarlarni tarjima qilib, o'zbek kitobxonlarini koreys adabiyoti sarchashmalaridan bahramand qilishda bizga KOICA tashkiloti a'zosi, koreys tili o'qituvchisi Kim Hyeon Yeong rahbarlik qildi.
-
Хрестоматия по античной литературе II ТОМ
Древнейшая римская литература Литература периода экспансии Рима в бассейн Средиземного моря и начала освоения греческого культурного наследства (Невий, Плавт, Энний, Теренций, Пакувий и Акций) Литература периода зарождения и развития гражданской войны в Риме (Луцилий, Катулл, Лукреций, Гай Кракх, Цицерон, Цезарь) Классический период Римской литературы (Вергилий, Гораций, Тибулл, Проперций, Овидий, Тит Ливий) Литература императорского Рима (Федр, Персий, Сенека, Лукан, Петроний, Марциал, Плиний Младший, Корнелий Тацит, Ювенал, Апулей, Авсоний, Клавдиан)
-
Авлиё Сергий
Буюк рус ёзувчиси Л.Н.Толстойнинг «Авлиё Сергий» қиссаси ўзига хослиги билан адабиётшунослар ва китобхонларнинг диққат-эътиборига сазовор асарларидан биридир. Асар қаҳрамонининг ҳаёт тарзи кўп жиҳатдан ёзувчининг инсон умри, унинг ишончи, эътиқоди борасидаги қарашларини акс эттиради.
-
Моҳият лаҳзалари
Самимий туйғулар ҳамиша ўз жилоси билан кўнгилларни жалб этган. Олам ва одам муносабати, руҳий кечинмалар шоир юрагидаги дард. Ушбу китобда самимий туйғулар жилосини, ички кечинмаларнинг ёрқин ифодасини ҳис қиласиз, деган умиддамиз.
-
Таскин
Қўлингиздаги ушбу мўьжазгина тўплам аслида кичкина эмас. Унда хаёл ва ҳаёт орасида тентираб юрган бир шоирнинг кўнглидан кечирганлари жамланган. Шу боисдан ҳам, у гоҳ маҳзун, гоҳ тушкун, гоҳида жўшқину гоҳида сокин туйғулардан сўзлайди сизга. Умид қиламизки, бу тўплам аржуманд истар кўнгилларга таскин бўлади.
-
Размышления о русской литературе
В книгу крупного литературоведа, критика и публициста Вадима Кожинова вошли опубликованные в периодике статьи 1966 — 1980 гг. Литератор редкой по нынешним временам культуры и энциклопедических знаний, предстает в ней с неизменной глубиной и остротой видении процессов бытия в сопряжении с традиционными ценностями. Здесь и размышлении об истоках вершин нашей литературы, малоизученных и восходящих и раннему христианству на Руси, и загадочная смерть Пушкина, и судьба русского романса, и эстетика авангардизма в России, и взгляд на экранизацию нашей классики, и масса других, серьезных и увлекательных страниц.
-
Туннинг боши қоронғу
Шоира Хосият Рустам ўзининг кўнгил мактублари – кундаликларида ботинидаги «мен»и билан суҳбат уюштиради. Мазкур кундаликларни мутолаа қилар экансиз, уларда муаллиф нафақат кундалик ҳаётида бўлиб ўтган воқеа-ҳодисаларни баён этгани, балки ўзининг руҳий-маънавий дунёсига қатъий талаблар қўйиб, туйғуларини аллаган ҳолда тарбиялаганига ҳам гувоҳ бўласиз.
-
Ufqqa tutash yo'l
Ushbu kitobchadan o'rin olgan hikoyalarda insonni faqatgina go'zal fazilatlar ulug'lab turishi ifodalangan. Muallif o'zi ko'rgan-bilgan voqea-hodisalarni o'quvchining ko'z o'ngida jonlantiradi. Bunda orzu bor, umid bor. Eng muhimi, o'quvchiga yosh ijodkorning samimiy va beg'ubor nigohi sezilib turadi. Barchamizga shu toza nigoh muborak bo'lsin.