-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
METТОДИЧЕСКИЕ РЕКОМЕНДАЦИИ ПО ПРОВЕДЕНИЮ БОЛЬШОГО ПРАКТИКУМА КУРСА "БИОТЕХНОЛОГИЯ"
Методическое пособие включает рабочую программу большого практикума по курсу "Биотехнология". Описаны методы выделения, очистки и электрофоретических исследований ферментов, определения их активностей (подходы для проведения работ в бродящих средах и при исследовании физико-химических и кинетических свойств ферментов) и их иммобилизации. Приводятся методические рекомендации по организации и проведению занятий с целью повышения качества обучения.
-
-
Ўзбек тилининг изохли луғати
Луғат хозирги ўзбек адабий тилида кенг исътемолда бўлган 80 мингдан ортиқ сўз васўз бирикмаларини, фан, техника, санъат ва маданият сохаларига оид терминларни, бир неча шевада қўлланиланиладиган сўзларни, баъзи тарихий ва эскирган атамаларни ўз ичига олади.
-
ЛИРИКА ЛЕРМОНТОВА
В мою жнмь лермонтовские стихи вошли с детства. Свободно и легко н подчинился волнистому ритму Русалки*, тихим строкам «Ангела», манящей тревожности «Паруса*. Повторяя стихи наизусть, и испытывал го странное чувство, которое ириходнт на грани бодрствовании и сна. Реальное смешивалось с нереальным, четкое с зыбким, и все это вместе было поэзией.
-
NEMIS TILIDAGI IQTISODIYOTGA DOIR TERMINLARNI O’ZBEK TILIDA BERILISHI
Ushbu monografiya terminlarning xususiyatlari va ularning tarjima usullari masalasi tarjimashunoslik, lingvistika, qiyosiy tipologiyada alohida õrin egallagan. Kõpchilik olimlarning tadqiqot ob'yektlarida ham ular alohida õrin egallaydi. Nemis, õzbek, ingliz va rus tillaridagi tarjima va terminlarning xususiyatlariga doir nazariy va amaliy manbalar tadqiqot materiallari qilib olindi.
-
«Кунгил хазинасидан «катралар».
Абдуламид ана шу муносиблик гоясини илгари суради. Инсонлардаги ножоиз феълларни жонзот-лар киёфасида очиб беришга ^аракат н;илади ва *ар бир хикоядан хаётий хуласа чикаради. Шеърий хуло-саларнинг узини бир бутун асар дейиш мумкин. Жамиятимизда маънавий баркамол инсон тарбия-си мухим масала булиб турган бир пайтда ушбу ки-тобча чоп этилиши айни муддаодир.
-
Fizika va astronomiya fanni o'qitishda zamonaviy yondashuvlar
Mazkur darslik “Fizika va astronomiya fanni o‘qitishda zamonaviy yondashuvlar” mavzusiga bag‘ishlangan bo‘lib, unda fanlarni o‘qitishda qo‘llanilayotgan innovatsion pedagogik texnologiyalar, STEAM yondashuvi, kompetensiyaga asoslangan ta’lim, raqamli ta’lim muhiti, masofaviy va aralash o‘qitish metodlari keng yoritilgan. Darslikda fizika va astronomiya fanlarini o‘quvchilarga tushunarli, qiziqarli va amaliyotga yo‘naltirilgan tarzda yetkazish uchun interaktiv metodlar, tajriba va modellashtirish, virtual laboratoriyalar, multimediali resurslardan foydalanishning samarali yo‘llari ko‘rsatib beriladi. Shuningdek, o‘qituvchi kasbiy kompetentligini rivojlantirish, darsni loyihalash, differensial va individual ta’lim, refleksiya, baholashning zamonaviy shakllari kabi masalalar ham yoritilgan. Darslik umumta’lim maktablari, akademik litsey va kasb-hunar maktablari o‘qituvchilari, pedagogika oliygohlari talabalari hamda ushbu sohada ilmiy metodik izlanish olib borayotgan mutaxassislar uchun mo‘ljallangan.
-
Веди урок на иностранном языке
Настоящее пособие предназначается для учителей английского, французского и немецкого языков средней школы. Оно окажет также помощь студентам факультетов иностранных языков во время их педагогической практики в школе.
-
O‘ZBEK ADABIY TILIDA O‘ZLASHTIRMALIK VA MATN
Sho‘ro saltanatida davlat siyosati va unga mos ravishda til siyosatining botiniy maqsadi ruslashtirish bo‘lganidan milliy adabiy tillarni me’yorlashtirishda olimlar hukmron xalq tilining xususiyatini asos qilib olishga majbur bo‘ldi. Mazkur til siyosati izchil amalga oshirilganidan ko‘pchilik tilshunos milliy ruhdan mahrum bo‘lib g‘ayriilmiy yo‘l tutishga majbur bo‘ladi.
-
КУНГИЛ НАВОЛАРИ
Мурод Калонхоннинг аруэ вазннда ёзилган 2-девони хам кадим саиз>атимиз ошуфта мухлислярига совга. Ижолкар истеъдодининг яна бир киррасини памоён зтадиган мазкур туплям кенг китобхонлар, жумладаи классик адабиётимиз билан шугулланадиган олимлар, ундаы бяхра олиб ижод киладиган хофизларимиз томлнидан хам кипим кутиб пли ин in и шубхасиз.
-
МЕХАНИКА. Биринчи қисм
Физиканинг "Механика" бўлими бўйича ёзилган мазкур маърузалар матни бакалаврлар учун мўлжалланган бўлиб, механика - нинг назарий асослари, унинг мақсади ва вазифалари очиб берилган. Ушбу маърузалар матни университетларнинг физика факультети, техника университети ва педагогика институтлари талаба -- лари ва ўқитувчилари учун ҳам фойдалидир.
-
INGLIZ VA OʼZBEK TILLARIDA SOʼZ YASASH USULLARI
Monografiyada har bir til ichki va tashqi manba asosida boyib borar ekan, jamiyat taraqqiyoti bilan nafaqat tilning leksik sostavi balki ichki imkoniyatlari asosida yasalish tizimi ham oʼzgarib boradi. Soʼz yasash vositalarining hozirgi kunda keng rivojlanayotganligini hisobga olsak, ularning faqat soʼz yasash vositalarining har ikki yoki bir necha tilni taqqoslab oʼrganish jarayonida yechimini topishi mumkinligi dolzarb muammo hisoblanadi.
-
O ZBEK TILI
azkur darslik Oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi qoshidagi Muvofiqlashtiruvchi kengash tomonidan oliy ta’lim muassasaiarining rus guruhlari talabalari uchun tavsiya qilingan va 2006- yilda chop etilgan ,,0 ‘zbek tili“ darsligining takomillashtirilgan 2-nashridir.
-
КУНГИЛ МУЛКИ БУ...
Ушбу китобга жамланган шеърлар ижодкор калбининг эзгу тнлаклари, кечинмалари хдс-туйгулари инъикосидир. Тупламдаги ижодкор намуналарининг аксарияти оммавий ахборот воситаларида эълон килинганлиги боне купчиликка таниш. Умид киламизки, мазкур мажмуа мутолааси му^тарам укувчиларимизда яхпш таассуротлар колдиради, хдёт, эзгулик, адолат каби кадриятлар хусусида фикрлашга чорлайди.
-
Диний багрикенглик ва мутаассиблик.
Диний багрикенглик ва муаассиблик (юзсаволга-юз жавоб).Китоб дин ва унинг жамият хаётидаги урин билан боглик муаммоларга кизикувчилар диний маърифий оммасига мулжалланган.
-
ЛИНГВИСТ
Туппамдан урин олган мацолаларнинг аксарияти узбек тилшунослиги-да ечимини кутаётган долзарб масапаларга тааллухли булиб улар хусу-сида таникли олимлар карашлари. аспирант, магистрант ва бакалавр^ ларнинг фикр-мулохазапари акс этган. Туплам тилшунослар, тадкицстчилар. магистрлар ва бакалаврларга мулжалланган.