-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Бола Алишер
Қиссада улуғ бобокалонимиз Алишер Навоийнинг болаликданоқ Оллоҳ берган зеҳнга, ақлу одобга эга бўлганлиги ҳаётий лавҳаларда акс эттирилади. "Бола Алишер" биринчи марта тўла ҳолда Ойбек вафотидан кейин , 1974 йилда "Гулистон" журналида "Алишернинг ёшлиги" номи билан чоп этилади.
-
Машраб
Бобораҳим Машраб адабиётимиз ривожига сезиларли таъсир кўрсата олган забардаст ижодгарлардан биридир. Машраб ижодиёти классик адабиётимизниннг энг илғор анъаналари заминда шакилланди.
-
Бул юрак доғиндадир
Ушбу китобда «Сариқ аждар ҳамласи» роман-дилогияси (1984, 1988, 2013) билан ўқувчиларга яхши таниш Абдуманноп Эгамбердининг узоқ йиллар давомида яратган ғазал, мухаммас, шарафлов, марсия, қитъа, фард ҳамда тўртликлари ўрин олган. Унинг ижодида замонавий илмий дунёқарашни бадиий шаклда таърифлаш алоҳида ўрин эгаллайди.
-
Миллий уйғониш даври ўзбек адабиёти
Дарсликни майдонга келтиришда Ўзбекистон Миллий университети Миллий уйғониш даври ўзбек адабиёти кафедрасининг барча аъзолари фаол иштирок этдилар. Проф. Ш. Юсупов «Муҳйи Хўқандий» мақоласини ёзди, «Комил Хоразмий»га ҳаммуаллифлик қилди. «Фурқат» мақоласи Н. Жабборов, шунингдек, «Муқимий» С.Аҳмедов, «Авлоний» III. Ризаев билан ҳаммуаллифликда ёзилди. «Камий» мақоласи ўқитувчи О. Олтинбек қаламига мансуб.
-
Отабек ва Кумуш достони
Ўзбек адабиётида романчилик мактабининг тамал тошини қўйган улуғ адибимиз Абдулла Қодирийнинг "Ўткан кунлар" романиҳар жиҳатдан етуклик касб этгани боис, хоҳ адабиёт аҳли бўлсин, хоҳ оддий китобхон бўлсин, ҳар биримизнинг қалбимиздан чуқур жой олган.
-
Устозлар сафдошлар издошлар
Тўпламдаги мақолаларда бир қатор марҳум фольклоршуносларнинг ҳаёти ва илмий фаолияти ёритилган. Шунингдек, сафдошлар ҳамда издошларга бағишланган мақолалар ўрин олган.
-
Илк бадиий достон
Китоб адабиётшунос-тилшуносларга, олий ўқув юртларининг ўқитувчилари, аспирантларга ва талабаларга ҳамда ёдгорликлар билан қизиқувчи барча китобхонларга мўлжалланган.
-
Duo qiling bobojon
She’riyat olamiga ilk qadamlarini qo‘yayotgan yosh ijodkor Mushtariybegim Isroilovaning she’rlarida bolalarcha beg‘uborlik, soddalik ko‘zga tashlanadi. Shu bilan birga, dunyoga tiyrak nigoh ila ko‘z tashlayotgan qiziquvchan va intiluvchan she’r ixlosmandining yurak so‘zlari o‘quvchida yorqin taassurot qoldiradi. Ushbu she’riy to‘plam maktabyoshidagi o‘quvchilarga, shuningdek, barcha she’riyat muxlislariga mo‘ljallangan.
-
Адолатли жамият сари
САВОЛ. Муҳтарам Президент, аввало, иафақат журналханларимиз, балки кенг жамоатчилигимизни ўйлантириб турган савалларга ўз муносабатингизни билдиришга розилик берганингиз учун Сизга ташаккур изҳор этамиз.
-
-
Кўнгил хазинасидаги қатралар
Набаканинг ушбу илқ китобига ибратли қатралари жамланди. Қатраларда мехнатсеварлик, ҳалоллик, туғрилик, яхшилик каби эзгу ғоялар акс эттирилади. Тўплам азиз ўқувчиларда катта қизиқиш уйғотишига умидвормиз.
-
-
Qorachiqdagi dard
Hayot quvonchlari, tashvishlari, ular chorrahalarida ro‘y bergan voqea-hodisalar, ko‘ngil boyliklari va yo‘qotishlar, muhabbat iztiroblari, dil ehtiroslari, qalb tug‘yonlari «Qorachiqdagi dard» to‘plami mundarijasmi bezab turibdu.Bu qalb satrlariga hech kim loqayd bo‘lolmaydi. Shoiraning izlanishlari, topilmalaridan albatta matnnun bo‘ladi, degan umiddamiz.
-
ВИЗАНТИЯ НА ПУТЯХ В ИНДИЮ
ВИЗАНТИЯ НА ПУТЯХ В ИНДИЮ Из истории ТОРГОВЛИ ВИЗАНТИИ С Востоко B IV-VI BB.
-
Жазба
Сўзга сиғиниб, ҳар нафасида Яратгандан умр эмас, сўз тиланиб, фазогир коинотга чиққанда туйган ҳайратни сатрларда ҳис қиладиган зот шоирдир. У ўз ҳаяжонини бошқалар билан баҳам кўргиси келади, негаки сахий. Шоир қалби туйган завқдан завқланганларни кўриб сархушланади, ўзидан чиқиб кетади. Жазба ҳам қисман руҳ ва тан, нафс ва қалбнинг ажралган, бир-бирини инкор этган онидаги ҳолатдирки, ундаги шеърлар синчи шеърхоннинг сокин тортиб қолган фалаж туйғуларини туйқус уйғотиб, тасаввур торларини дағаллик билан черта кетади.
-