-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Шайтанат 4-китоб
Тоҳир Малик қаламига мансуб машҳур асарлардан бири. Асримизнинг энг забардаст вакили бўлмиш Тоҳир Малик ушбу асар устида узоқ ва машақатли меҳнат олиб борган. Меҳнатлар самараси ким ушбу асар анча таъсирли ва кутилмаган воқеаларга бой бўлди.
-
Шайтанат 1-китоб
Ўзбек адабиётида ўзинг ўрнига эга бўлган юқори савияли кучли драмматик асар. Ушбу асар замонамизнинг энг кучли ёзувчиларидан бўлган Тоҳир Малик томонидан моҳирона тарзда ёзилган санъат асаридир.
-
YULDUZLI TUNLAR
Bobur mirzoning hayoti va faoliyatiga oid mavzular ummonday cheksiz. Bu ummonda o‘nlab, yuzlab adabiy kemalar suzishi mumkin. «Yulduzli tunlar» ana shu majoziy kemalardan biri tarzida yuzaga keldi. Uni 1972-yilda ilk bor yozib nashrga topshirganimda tog‘day bir yuk yelkamdan tushganday bo‘lgan edi. Lekin mustabid tuzum tazyiqi ostida roman olti yil chop etilmay yotdi. Bu yillar davomida o‘sha zalvarli yukni yana yelkamda ko‘tarib yurganday bo‘ldim. Qo‘lyozmani ko‘pgina mas’ul mutasaddilar, katta akademiklar o‘qib fikr aytishdi. Chop etish masalasi Qizil imperiya markazining ruxsati bilangina hal etilishi mumkin ekan. Qo‘lyozmaning satrma-satr tarjimasini Moskvada ham o‘qishib, yozma taqrizlar berishdi.
-
Shaytanat (3 - qism)
Shaytanat - asari uzoq yillar davomida o'zining qiymatini saqlab kelayotgan va o'z qiymatiga ega asar hisoblanadi. Voqealar rivoji keng va batafsill yoritilgan. Keltirilgan 3 - qism ham kutilmagan voqea va
-
Беш қаватли уйнинг олтинчи қавати
Қардош мамлакат адиби томонидан битилган ажойиб асар. Воқеалар ривожи ҳамда қаҳрамонлар тақдири ёрқин ва аниқ тавсифланган.
-
Гарри Поттер ва Афсонавий тош (1-қисм)
Гарри Поттер - инглиз ёзувчиси Ж. К. Ровлинг қаламига мансуб еттита фентези жанридаги романлар тўпламидир. Бир ёш сеҳргар бола ҳақидаги бу китобда, Ҳаррйнинг қора сеҳр дунёси вакили Лорд Волдемортга қарши кураши тасвирланади.
-
Буюк Темур давлати
Турк олими Исмоил Аканинг «Букю Темур давлати" асари хавас билан ёзилган мароқли асардир. Улуғ аждодимиз Амир Темурга буюк севги балан ёзилган ушбу асар темуршуносликда яна бир қиррадир.
-
Шайтанат 5-китоб
Ўзбек адабиётида ўзининг сезиларли ўрнига эга. Мумтоз асарлардан бири ҳисобланга "Шайтанат" асари халқимизнинг суюкли ва кўплаб қаҳрамонларини ўз идеалига айлантирган асар ҳисобланади.
-
Oдам бўлиш қийин
Ижодий салоҳияти билан 20 - асрнинг энг оммабоп ва халқ суйган асарлар соҳиби Ўлмас Умарбековнинг "Одам бўлиш қийин" асари бошқа асарлардан ҳикоянинг тескин бурилишлари ва қаҳрамон табиати ва тақдири моҳирлик билан ёритилганлиги билан ажралиб туради.
-
Sadiy Bo'ston
Sa’diyning «Bo'ston» nomli pandnoma asari necha asrlar davomida maktab bolalari uchun darslik bo'lib xizmat qilgan. Bu asarning ahamiyati hozirgi kunda ham zarracha kamaymaganligiga mutolaajarayonida amin bo'lasiz.
-
Граф Монте Кристо (Иф қалъасининг маҳбуси)
Бу китоб - кўплар кутган дурдона. У жаҳон адабиётида энг сара асарлар қаторига киради. Гарчанд "Граф Монте Кристо" яратилганига асрлар бўлган бўлса-да, унаги улуғвор ғоялар, ўлмас туйғулар, орзулар ва армонлар талқини асло ўз аҳамиятини йўқотмайди.
-
ЎТКАН КУНЛАР
Модомики, биз янги даврга оёқ қўйдик, бас, биз ҳар бир йўсунда ҳам шу янги даврнинг янгиликлари кетидан эргашамиз ва шунга ўхшаш достончилиқ, рўмончилиқ ва ҳикоячилиқларда ҳам янгаришға, халқимизни шу замоннинг «Тоҳир-Зуҳра»лари, «Чор дарвеш»лари, «Фарҳод-Ширин» ва «Баҳромгўр»лари билан танишдиришка ўзимизда мажбурият ҳис этамиз
-
-
Рассказы
В состав книги вошло двадцать самых знаменитых мистических рассказов Эдгара По, интригующих и жутковатых благодаря своей атмосфере и неповторимой эмоциональной окраске. Книга предназначена для широкого круга читателей.
-
Юрт қўшиқлари
Ушбу китобни ўқиб биз билан ёнма-ён меҳнат қилаётган, моддий ва маънавий бойлик яратаётган кишиларимизнинг сермазмун ҳаёти, тинимсиз меҳнат кунлари ҳақида тасаввурингиз бойийди.
-
МEҲРОБДАН ЧАЁН
Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлған Худоёрнинг ўз хоҳиши йўлида деҳқон оммаси ва майда ҳунарманд — косиб синфини қурбон қилиши, мамлакат хотин-қизларини истаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучилар тиласа ким бўлмасин, раҳмсиз жазо бериши рўмоннинг мавзуъидир. Худоёрнинг бу йўлдағи биринчи истинодгоҳи бўлған уламолар, уларнинг ички-ташқи аҳволи, ахлоқи, мадраса ва оила ҳаёти, уламода инсоний ҳис битканлиги ва қолғани ҳам хабосат1 пардаси остида сезилмас даражага етканлиги мундарижа сиғдирған қадар баён қилинадир. Булар рўмоннинг номарғуб — манфий қаҳрамонлари. тарафда