-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Гонконгдан келган тобут
Дунё миқёсида машҳур ҳисобланган ушбу асар ўткир сюжетга, турфа саргузаштларга бойлиги билан ўзига хосдир. Унда тиниб-тинчимас изқувар Нельсон Райаннинг сирли қотиллик тафсилоти билан боғлиқ воқеаларга ўралашиб қолиши, бунинг натижасида кутилмаган даҳмазаларга дучор бўлиши, Гонконгдек улкан шаҳарда суриштирув олиб бориши, разил ва манфур кимсаларга қарши кураши акс этади. Райан ҳақиқатнинг тубига етиш учун ўз ҳаётини хатарга қўяди, бир неча бор ўлимга чап беради. Хўш, моҳир изқувар ниятига етадими? Гонконгдан келган тобут тилсими очилармикан? Китоб детектив ишқибозларига, кенг ўқувчилар оммасига мўлжалланган.
-
Иккинчи тумор
Эркин Воҳидов — ўзбек шоири ва жамоат арбоби. Замоанвий ўзбек адабиётининг ёрқин намоёндаларидан бири. Шоирни ғазал жанрининг чинакам давомчиси десак, муболаға бўлмайди. Ватанга, унинг чексиз кенглигига муҳаббат, она диёрнинг порлоқ келажагига ишонч Эркин Воҳидов ижодининг энг муҳим жиҳати бўлиб қолади.
-
Ойдин тунлар
Жозибали ажойиб бир тун эди , шундай бир тун эдики , бунақа тун фақат ёш пайтларимиздагина бўлиши мумкин, муҳтарам китобхон . Кўкда юлдузлар чарақлаб турар , осмон шунчалик ёруғ эдики, унга қараб, беихтиёр ўзиндан-ўзинг, наҳотки шундай осмон остида ҳам ҳар хил сер жахил тажанг одамлар яшаса деб сўрагинг келарди.
-
Мен, бувим, Илико ва Илларион
Атоқли грузин ёзувчиси Надар Думбадзенинг эътиборингизга ҳавола этилаётган мазкур романида ҳаётда учрайдиган камчиликлар ҳажв йўли билан қаламга олинган. Дустлик, тотувлик, севги каби хислатлар улуғланган.
-
Етти иқлим султони
Ҳилда Ҳукҳэм- Англяда яшовчи камтаргина муаллима эди. У жуда ёшлигидан бошлаб Ўрта Осиё тарихи билан шуғулланиб келди. Хусусан, Лондондаги британия музейида узоқ йиллар мобайнида сабот- матонат билан ишлаши натижасида ватанимиз ўтмишига бағишланган бир қатор тадқиқотлар яратди.
-
Нақшбанд ва Навоий
Ушбу рисолани бир маҳаллада яшаб бир даргоҳда меҳнат қилиб дилгир суҳботларга мушарраф бўлганим мен таниган энг сўнги чинакам нақшбандийпир Қутбиддин эшон Муҳиддин ҳожи ўғиллари руҳи покларига бағишлайман.
-
Nido
Erkin Vohidov 1936 yil 28 dekabrda Farg‘ona viloyatining Oltiariq tumanida tug‘ilgan. O’zbekiston xalq shoiri (1987), O’zbekiston Qahramoni (1999). ToshDUning filologiya fakultetini tamomlagan (1960). Ilk she’riy to‘plami — «Tong nafasi» (1961). «Qo‘shiqlarim sizga» (1962), «Yurak va aql» (1963), «Mening yulduzim» (1964), «Muhabbat» (1976), «Tirik sayyoralar» (1978), «Ruhlar isyoni» (1979), «Sharqiy qirg‘oq» (1982), «Kelajakka maktub» (1983), «Bedorlik» (1985), 2 jildli saylanma («Muhabbatnoma» va «Sadoqatnoma», 1986), «Kuy avjida uzilmasin tor» (1991), «Yaxshidir achchiq haqiqat» (1992) kabi asarlar muallifi. «Yoshlik devoni» (1968) da mumtoz o‘zbek adabiyotining eng yaxshi an’analarini davom ettirgan. Dramalari ham bor («Oltin devor», 1969; «Istanbul fojiasi», 1985). I. Gyotening «Faust» asarini, S. Yesenin («Zamin darg‘asi») va boshqa shoirlarning she’rlarini o‘zbek tiliga tarjima qilgan. «Buyuk xizmatlari uchun» ordeni soxibi (1997). Hamza nomidagi O’zbekiston Davlat mukofoti laureati (1983). 2016 yil 30 may kuni vafot etgan.
-
Ишққа оид қирқ қоида
Ушбу китоб бугунги кунда асарлари замонамиз бестселлерига айланишга улгурган, Туркия ва АҚШ ёзувчиси сифатида танилган Элиф Шафақ томонидан ёзилган. Унда ишқ туйғуси ва одамлар орасидаги ўзаро бир-бирини тушунишдай мураккаб руҳий муаммолар маҳорат билан ёритиб берилган. Шунингдек, Шарққа ва Ғарбга, ўтмишда ва ҳозирга оид мотивларнинг бирлашиб кетиши билан ўқувчи диққатини ўзига тортади.
-
Маҳак тоши
"Маҳак тоши" асарида ростни ёлғондан, аслни ноасилдан ажратадиган мезонларга ишора қилинади. Зеро, китобдаги деярли ҳар бир бадиада - у ҳоҳ тарихий мавзуда бўлсин ёки замонавий мусиқа санъати ёхуд журналистика муаммоларидан баҳс этсин, ҳоҳ миллий минталитетимизнинг бирор қиррасига диққатини тортсин - аниқ мақсад қўйилган ва долзарб саволларга жавоб излаган.
-
Энг қайғули шодлик
Ҳар гал Испанияни ўйлаганимда гул йиғисини шеърда янгратган шоирлар , овози ойни уйғотган ҳофизлар-ла бир малак сиймо гул исмидай, бир парий капалак исмидай , назокатли Боабдил сўзи хаёлимдан кетмайди.
-
Geraklning o'n ikki afsonaviy qahramonligi
Muallif barcha sinovlardan g'oliblarcha o`tgan pahlavon Geraklning afsonaviy qahramonliklarini qiziqarli va g'aroyib voqealarga boy holda hikoya qilib bera olgan
-
Бедорлик
Таниқли шоир Эркин Воҳидовнинг Бедорлик китоби она»«Ватанга муҳаббат, севги ва садоқат, меҳнат ва дўстлик, фидойилик ва инсонийликни тараннум этувчи фалсафий шеърларни ўз ичига олади. Қайга бормай, юрагим ифтихорга банд қилдим,Ўзбек боласиман деб кўксимни баланд қилднм. . . дейдн у бир шеърида. Олтин девор,Истамбул фожиаси, драмалари бу китобда илк бор ўз ўқувчиси билан учрашади.
-
Энг сара детектив ҳикоялар
Ўзбек китобхонига тақдим этилаётган ушбу детектив ҳикоялар чиндан-да ҳайратланарли, чиндан-да ўқувчи диққат-эътиборини ўзига оҳанрабодек тортиб олади.Дарҳақиқат, биз бу йўналишдаги китобларни кўп ўқиганмиз, шундай мазмундаги киноларни ҳам севиб қайта-қайта томоша қиламиз.
-
Qizil ajdarho
Amerikslik mashhur yozuvchi Tomas Harris ko`plab mukofotlarga sazovor bo`lgan taniqli triller asarlar muallifi hisoblanadi. Uning asarlari 50 million nushadan ortiq sotilgan. Tomas Harrisning ushbu "Qizil ajdarho" asari qotil doktor Gannibal Lektor haqidagi tetralogiyasining birinchi kitobidur. Bu kitob dunyo bo`ylab 10 million nushadan ortiq sotilgan va 40 dan ortiq tillarga tarjima qilingan.
-
Gerakining o'n ikki afsonaviy qahramonligi
Muallif barcha sinovlardan g ‘oliblarcha o‘tgan pahlavon Geraklning afsonaviy qahram onliklarini qiziqarli va g‘aroyib voqealarga boy holda hikoya qilib bera olgan.
-
Dahriyning ibodati
Onore de Balzak asarlari Yevropa adabiyotining gultoji sanaladi. Gobsek, Deplen, Gorio Ota, Lui Lamber – ularning hech bir-birini takrorlamaydi, ular qalbidagi mushtarak maqsad, ichki ziddiyatlar, orzular, boringki, adabiyotning insoniyatga ko‘rsatadigan xizmati nuqtayi nazaridan bir-biriga juda yaqin.