-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Шоиру, шеъру шуур
Севимли шоиримиз Эркин Воҳидовнинг "Шоиру, шеъру шуур" китобига унинг ижодий фаолияти давомида ёзган ва адабий жараённинг маълум босқичларида кўтарилган муаммолар акс этган мақолалар, адабий ўйлар, классик шеъриятимизталқинлари, адабиётимизга кириб келган ёш авлод ҳақидаги мулоҳазалар, сафар хотиралари тўпланди.
-
Адашган автобус
Қўлингиздаги асар нафақат автобус ҳайдовчилари ва йўловчилари, балки ўз ҳаёт йўлида қоқилган замондошларимиз ҳақидадир. Дарҳақиқат, баъзи ҳамюртларимиз енгил ва осон пул топиш мақсадида Ватанини тарк этиб, ўз инсоний қадрларини ерга урмоқдалар. Қонунсиз тарзда юртдан чиқиб кетган ватандошларимиз хорижда қора ишларга жалб этилиб, айрим ҳолларда қул сифатида камситилаётганлиги ҳам сир эмас. Афсуски, бойлик, мўмай даромад кетидан қувганлар орасида хору зор бўлиб кайтаётганлар ёки фарзандларини тирик етим қилиб, оиласини тақдир ҳукмига ташлаб кетаётган фуқароларимиз ҳам бор. Асарда бугунги куннинг ана шу долзарб муаммоси қаламга олинган.
-
Tanish teraklar
Muhammad Yusuf she'rlarida haqiqat yoniq ehtiros va ko'tarki ruh bilan tasirlanadi.Muallif yuragidagi samimiyat nuri she'r satrlarini yoritib turadi va uning hushchaqchaqligi she'rxonga ham yuqadi.Lirik qahramonning ruhiyati go'zal,hayoli uzun,dardinning ko'zlari tiyran.Ona yurt tuyg'usi o'tgan urushning dildagi taassurotlari bugungi kun tashvishlari tashvishlari va ertangi kun umidlari chiroyli tashbihlarda ifoda etilgan.
-
Элга шоҳу ишққа қул
Тарихий сиймолар ҳаётидаги, сиёсий фаолиятидаги ва шахсиятидаги мураккабликлар хамиша ҳам одил ёки холисона баҳоланавермаган. Шоҳлик билан шоирлик ўртасида муштараклик жиҳатлари ўрнига зиддият ва номутаносибликларни излаш эса кейинги чораккам бир асрлик ҳаётимизда оддий мезонга айланиб қолди. Бобур, Ҳусайний, Амирий ижодига турлича қараганимиз учун ўзимизни кечиролмай келаётирмиз. Номлари парда ортида қолиб келаётган ижодкорлар меросини халқимизга етказиш имкони туғилгани - истиқлол шарофатидир. Шу вақтга қадар унутилиб келган Феруз қаламига мансуб ушбу китоб ўзбек адабиёти мухлисларига манзур бўлади, деган умиддамиз.
-
Онамни ўйлайман
. Комил Машраб шеърият шайдосидир. Ўзи ҳам шеърлар машқ қилиб туради. Ёзганларида фақат битта мавзу. У ҳам бўлса эзгуликни улуғлайди.Ушбу жамлама шоирнинг илк китоби. Ўйлаймизки улар азиз шеърхонда яхши таъсурот қолдиради.
-
Дарднинг шакли
Фахриёрнинг "Дарднинг шакли" тўпламига кирган шеърлар мавзу жиҳатдан ранг-барангдир. Уларни бирлаштириб турадиган нарса шоирнинг воқеликка безовта ва куюнчак муносабатидир. У дардларига тинимсиз шакл излайди. Ташбиҳлар воситасида бир-биридан узаб кетган воқеликларни ва моҳияларни ўзаро яқинлаштиради, чоғиштиради. Бу ҳол уларни уйғун ҳолда тасаввур этиш имконини беради. Унинг назарида, ташбиҳ - мазмун қофияси. Қофияли верлибрларни, фикрни асл шаклида сақлаб қолиш эҳтиёжидан туғилган, дейиш мумкин. Тўпламга кирган шеърларнинг аксарияти олдинги йилларда ёзилган.
-
The Tragedy of Hamlet, Prince of Denmark
CLAUDIUS, king of Denmark. HAMLET, son to the late, and nephew to the present king. POLONIUS, lord chamberlain. HORATIO, friend to Hamlet. LAERTES, son to Polonius. LUCIANUS, nephew to the king.
-
МEҲРОБДАН ЧАЁН
Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлған Худоёрнинг ўз хоҳиши йўлида деҳқон оммаси ва майда ҳунарманд — косиб синфини қурбон қилиши, мамлакат хотин-қизларини истаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучилар тиласа ким бўлмасин, раҳмсиз жазо бериши романнинг мавзуидир. Худоёрнинг бу йўлдағи биринчи истинодгоҳи бўлған уламолар, уларнинг ички-ташқи аҳволи, ахлоқи, мадраса ва оила ҳаёти, уламода инсоний ҳис битканлиги ва қолғани ҳам хабосат1 пардаси остида сезилмас даражага етканлиги мундарижа сиғдирған қадар баён қилинадир. Булар рўмоннинг номарғуб — манфий қаҳрамонлари. Иккинчи тарафда мазкур қора кучларга қарши "тубан" синф — камбағаллар, уларнинг хонлиқ тузилишига, қора куч — уламо алайҳига чиқиши. Меҳнаткаш камбағалларнинг ахлоқи, сажияси, оиласи, турмиши ва бир-бирига алоқаси, самимияти.
-
НАВОИЙ ЎҚИГАН КИТОБЛАР
Қўлингиздаги мажмуада истеъдодли илмий тадқиқотчи Шерхон Қораев улуғ мутафаккир зот, шоирлар султони, Ҳазрат Мир Алишер Навоийнинг болалигидан бошлаб ўқиган китоблари,илм олган пиру устозлари, у зоти бобаракотни дуо қилган азизавлиѐлар тўғрисидаги маълумотларни китобхон қалбига мустажо бўла оладиган тарзда равон ва илмий ѐндашган ҳолда тақдим эта олган.Китобни ўқиб, ўзингиз ҳам бунга амин бўласиз, албатта. Зотан Алишер Навоий ўқиган асарлар сизда қизиқиш ўйғотади, деган умиддамиз.
-
НАВОИЙ МАЖЛИСЛАРИ
Ушбу китобда қадим замонлардан шарқ ҳукмдорлари, сомонийлар, ғазнавийлар, қорахонийлар, салжуқийлар, хоразмшоҳлар, темурийлар, бобурийлар, шайбонийлар, аштархонийлар, ўзбек хонлари саройларида ўтказилган шеърият кечалари, қиссахонлик йиғилишлари, илмий мажлислар ва турли хил йиғинлар қаламга олинади. Халқаро конференциялар, илмий-назарий анжуманлар тўпламлари ва журналларда нашр этилган адабий кечалар, шунингдек, темурийлар даврида етти иқлимга машҳур бўлган Алишер Навоий мажлислари ҳақидаги мақолалар жамланмасидан иборат ушбу рисола ўқувчиларда катта қизиқиш уйғотади, деган умиддамиз.
-
БИР ҚУЛТУМ ИШҚ
Шерхон Қораев шеърият аҳлига, шеър ихлосмандларига анчайин таниш. Унинг шеърият мавзулари ранг-баранглиги билан ўзига хосликка эга.Бадиий сўзнинг жилоси Шерхон Қораев ижодида янада яққолроқ, янада теранроқ тарзда намоѐн бўлади.Образли ифодалар, ўхшатмалар, тимсолларга бой ушбу тўплам сиз, шеърхонларга манзур бўлади,деган умиддамиз.
-
Волшебной фонарь или зрЂлище
Предлагаемь почгпенныйшей Публик для приятного чтения и для услаждетям любопытного взора Журналь совершенно вы новом род. -Много периолдически Изданый посвящено Словес ности, Политикь и даже Моды Чаятельно.
-
Билол Нозим шеъриятидан
Уйғур классик адабиётининг таниқли вакили Билол Нозим ижоди уйғур адабиёти тарихида муҳим босқични ташкил этган.
-
Собрание сочинений Т.8
В восьмом томе впервые собраны воедино переводы Анной Ахматовой зарубежных европейских поэтов и поэтов России и бывших союзных республик (ныне самостоятельных государств). В книге представлены также лирика Индии, Древнего Египта, Китая, корейская классическая поэзия, сербский и румынский национальный эпос, переведенные Ахматовой.
-
Фалак
Уч кундан бери эзиб ёғаётган ёмғир тинди. Кун ботарда қонга беланган уфқ энди ҳавонинг очилиб кетишини ваъда қилган эди. Лекин мағрибдан эсиб турган шамол кўп ўтмай яна қора булутларни ҳайдаб келди. Юлдузларнинг юзи тўсилди. Ҳаво айтарли совуқ эмас, бироқ кучсиз изғирин баданни жунжиктиради.
-
Tanlangan asarlar.
Jahondagi ulug` shoirlardan biri A.S.Pushkin (1799-1837) haqli ravishda "rus sheriyatining quyoshi" deb ataladi. Uning nurga ziyoga, hur fikrlarga, ezgu tuyg`ularga to`la sherlari, dostonlari, nasriy asarlari va drammalarini har doim sevib, e`zozlanib o`qiladi.