-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ФAЛСАФАНИНГ УМУМНАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ.Борлик фалсафаси.
Инсон ўзининг дастлабки даврларданоқ бу ёруғ оламнинг сир-синоатларини, Дуне қонунларини англаб олишга интилиб яшаган. Олам қандай яралган? Унинг ниҳояси борми? Дунёнинг ибтидоси ва интиҳоси қаерда? Борлиқ ва йўқлик нима? деган саволлар доимо одамзотининг диққатини тортиб келган. Айниқса, ҳар бир инсоннинг умри чегарали бўлганлигидан, уни ўраб турган олам ундан кейин ҳам мавжуд бўлиб қолавергани сабабли, ҳар бир авлод ўз ҳаётининг ўткинчилиги, дунёнинг боқийлиги билан қандай алоқаси борлиги тўғрисида ўйлашга мажбур бўлган. Хуллас, борлиқ билан боғлиқ бу серқирра муаммо барча даврларда фалсафанинг асосий мавзуларидан бири бўлган. Бу масала барча фалсафий мактаблар, оқимлар ва йўналишлар вакилларида, чунончи, оламнинг дастлабки умумий асосларини англаб етмоқчи бўлганларда ҳам, юз бераётган воқеа-ҳодисаларнинг хусусий жиҳатлари ва ранг-баранглигини тушунишга ҳаракат қилганларда ҳам, катта қизиқиш уйғотган. Борлиқнинг моҳиятини, хусусан унинг чексизлиги ва инсон ҳаётининг унга боғлиқлигини ўрганиш бугунги кунда ҳам фалсафанинг асл мазмун-моҳиятини ифодаловчи сифатларини намоён этади.
-
XVIII INTERNATIONAL CONGRESS ON THE CARBONIFEROUS AND PERMIAN
XVIII INTERNATIONAL CONGRESS ON THE CARBONIFEROUS AND PERMIAN
-
МУХДББАТ УЛИМДАН КУЧЛИ
Бомдод пайти. Икки махалла наридаги масжид томондан азон элас-элас эшитилиб, рухим алланечук махзун тортган ва бунга зид хар тонгда булганидек, парвозлана бошлаган бир дам эди. Дераза олдида туриб, турт цаватли бино томидан баландроцца буй чузган кум-кук дарахтларга тикилганимча, нималигини узим хам аниц айтолмайдиган, хаётга дохил узуц-юлуц гапларни хаёлдан кечираётган эдим. Дунёда одам борки, узини олижаноб деб уйлайди. Биров мабодо мен ёмонман, мен тубанман, деган тацдирда хам, билингки, бу ноз-фироцдан бошца нарса эмас. Айтган гапига узи иштибох билан царайди. Тарих буйи шундай булиб келган.
-
-
Ун САККИЗГА , КИРМАГАН^/ КИМ БОР
Дар^аци^ат, 18 га кирмаган, севги богларидан гул термаган ким бор?1 Кимнинг юраги шу ёшда уртанмагай, суюклисини инти-зор кутмаган?! Инсон борки, суюк кунгил неъматидан баз^раманд булади. Баъзан изтироб чекади, гамга ботади, го^о эса ^увончито-тидан еттинчи осмонда кезади.
-
РЕШЕНИЕ ЗАДАЧ ПО НЕБЕСНОЙ МЕХАНИКЕ И АСТРОДИНАМИКЕ
РЕШЕНИЕ ЗАДАЧ ПО НЕБЕСНОЙ МЕХАНИКЕ И АСТРОДИНАМИКЕ хакида
-
Ona tuproq
Aytadilarki, bir odam daryo yoqalab kelayotib, kattakon yombi topib oldi. Qo‘ynidan yong‘og‘ini olib, chaqmoqchi bo‘lib uringan edi, yombi bir necha bo‘lakka bo‘linib ketdi. “Yaltiroq bo‘lgani bilan hech nimaga yaramas ekan-ku”, deya afsuslanib uni otib yubordi-da, qirg‘oqda qalashib yotgan oddiy toshlardan biri bilan yong‘og‘ini chaqib yedi hamda murod-maqsadiga yetib, o‘z yo‘liga ravona bo‘ldi.
-
ФИЗИОЛОГИЯ РАСТЕНИЙ
Лабораторный практикум содержит описание лабораторных работ, охватывающих разделы «Физиология растительной клетки» и «Водообмен растений» программы курса «Физиология растений». Для каждой работы приведен перечень материалов и оборудования, краткое теоретическое объяснение, описана методика выполнения опытов. В конце каждой темы помещены тестовые задания для самостоятельной работы студентов и вопросы к семинарам. Предназначен для студентов биотехнологического факультета.
-
Причинная термодинамика и статистика Часть III
Причинная термодинамика и статистика Часть III haqida
-
Онага яхшилик цилишнинг 150 усули
Мехрибон ва рахмли Аллохнинг номи ила бошлайман. Барча мартов, шукрлар оламларнинг тарбиячиси Аллохга булсин. Набий ва расулларнинг энг шарафлиси булган пайгамбаримиз Мухаммад Мустафога, у зотнинг ахли оилаларига ва асхобларига салоту саломлар ёгилсин!
-
Краеведение
В учебном пособии на основе федерального компонента государственного стандарта изложены теоретические и практические основы исторического, географического и экологического краеведения, рассмотрены сущность, значение, методы и приёмы учебной и внеклассной краевед ческой работы с учащимися школ. Содержится методика проведения уроков географии на основе краеведческого принципа с VI по X класс.
-
-
ЭТИКА ВА ЭСТЕТИКА ФАНЛАРИНИ ЎҚИТИШ МЕТОДИКАСИ.
Маънавий ва ахлоқий жиҳатдан етук, баркамол фарзанд вояга етказиш ҳамма даврларда ҳам катта сиѐсий моҳият ва аҳамият касб этиб келган. Ҳар бир ижтимоий тузум келажаги, инсоният истиқболи, кишиларнинг ҳаѐт ва турмуш даражаси фан ва маданият тараққиѐти билан бевосита боғлиқдир. Фан ва маданият ривожланиши таълим-тарбия ишларининг қай даражада олиб борилишидан келиб чиқади. Бу фалсафий ақида давлат аҳамиятига эгабўлган ижтимоий қонуният ҳисобланади. Жамиятимиз ва давлатимиз олдида турган долзарб вазифалардан бир
-
INTRODUCTORY NUCLEAR PHYSICS
This work began as a collaborative attempt with David Halliday to revise and update the second edition of his classic text Introductory Nuclear Physics (New York: Wiley, 1955). As the project evolved, it became clear that, owing to other commitments, Professor Halliday would be able to devote only limited time to the project and he therefore volunteered to remove himself from active participation, a proposal to which I reluctantly and regretfully agreed. He was kind enough to sign over to me the rights to use the material from the previous edition. I first encountered Halliday’s text as an undergraduate physics major, and it was perhaps my first real introduction to nuclear physics. I recall being impressed by its clarity and its readability, and in preparing this new version, I have tried to preserve these elements, which are among the strengths of the previous work
-
G'AROYIB BOLALAR
Bir-birimiz bilan tez-tez xat yozishib turamiz, deb va'dalashgan edik. Negadir o'shanda menga unchalik ishonqiramovding... Zaynab, sen Anqarada o'zingga yangi o'rtoqlar topgach, bizlarni esdan chiqarib yuborasan, degan eding. Mana, so'zimning ustidan chiqyapman. Demak, sizlarni unutmabman. Anqaraga ko'chib kelganimizga bir hafta bo’ldi. Yangi uyga joylashib ham oldik. Senga ilgariroq xat yozishning iloji bo’lmadi.
-
Онг ости сирлари
Инсоният борликдаги барча мавжудотлардан онгли х,аёти билан фарк, к,илади: онг оркдли фикрлайди, борликдш англайди. Онгнинг имкониятлари жуда чексиз. Уни устириб бориш орк,а-ли жуда куплаб ютукдарга эришиш мумкин.