-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Виждон азоби
Турк адабиётининг забардасг адибаси Амина Шендикугди ном бутун узбек китобхонларига яхши таниш.
-
Shirin qovunlar mamlakati
Ushbu hmtastik-sarguzasht romanda Akbarjon o’z sarguzashtlarini davom ettiradi. Shirin qovunlar mamlakatini har xil illatlardan tozalash maqsadida Sehrgar Iblis bilan jang qiladi. Bu kurashda unga ustozi —professor Dar Claraja va Sehrli Qalpoqcha yaqindan yordam berishadi
-
Ummondan durlar
Ulug' o'zbek shoiri va mutafakkiri Alisher Navoiyning asarlari chuqur falsafiy tafakkur durdonalaridir. Asrlar osha, dovonlar osha kelayotgan bu asarlar umri boqiydir.
-
Bahor keldi seni so'roqlab
Mazkur kitob Zulfiya tavalludining 100 yilligiga bag'ishlab nashrgatayyorlandi. Undan shoira ijodidagi eng sara she’rlar o'rin olgan. Aziz o'quvchilarimiz ushbu to'plamni o‘qib, mutolaa zavqidan bahramand boladilar, degan umiddamiz.
-
Ҳамид Олимжон.Шоир ҳаёти ва ижодидан лавҳлар..
Қадимда одамлар юлдузларга қараб ўз манзиллари сари йўл топиб борганлар.Буюк истеъдод соҳибларини ҳам ана шундай юлдузларга қиёслаш мумкин.Халқлар уларнинг ақл нуридан чарогондил билан нурли истиқбол сари йўл оладилар.
-
Лаънати махлук
Ҳар бир китобхон дунё тан олган ёзувчиларнинг машҳур асарларини ўқишни истайди. Ана шундай маицур асарлар ичидан детектив ҳикояларни эътиборингизга ҳавола этар эканмиз, ҳақиқат билан юзлашгандек бўлдик.
-
TAJRIBALAR
1. Одамзод пайдо булишидан аввал вакт, китоб пай- до булгунча одамзод булган. 2. Онг — туБма кобилият эмас, тарбия билан шакл- ланади; китобсиз тарбия л анган онг ибтидоий даражада к,олиб кетади. XXI асрда хам. Барча маиший кулайлик- лари бор, энг замонавий техник воситалар билан жихоз- ланган хашаматли турар жойларда х;ам.
-
Улуғбек хазинаси
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Одил Ёқубовнинг « Улуғбек хазинаси» асари адибнинг тарихий мавзудаги энг баркамол асарларидан бири ҳисобла-нади. Шу боис у қайта- қайта нашр этиб келинмоқда. Биз ўқувчиларнинг янги авлодига асарнинг қайта ишланиб тўлдирилган ва мукаммал ҳолга келтирилган 1994 йилги вариантини такдим қилмоқдамиз.
-
Муҳаббат диёри
Инсонга дунё тақдири юксак муҳаббат ва инсоний бурч каби туйғулар ҳам дахлдор бўлиб буларсиз яшашнинг бунёдкорликнинг аждодлар фазилатларига ворисликнинг қизиғи бўлмайди.
-
Темурий маликалар
Темур ва темурий шаҳзодалар XIV асрнинг иккинчи ярмидан XVI асрнинг Сиринчи чорагигача Урта Осиё, Шимолий Афғонистон, қисман Эрон ҳамда Ироқ мамлакатларида ҳукмронлик ҳилгаилар.
-
-
Танқидчилик уфқлари
Адабий-бадиий танқиднинг бошқа фанлар билан боғлиқлиги, алоқалари ҳақида кўп гапирилади. Файласуф, эстетик, санъатшунос, адабиётшунос, ёзувчи адабий-бадиий танқидни ўз соҳасининг таркибий қисми сифатида қарайди. Ҳар бир соҳа кишиси ўз тушунчаси, қарашлари билан танқид даргоҳига — фикрлар кураши, баҳслар тинмайдиган жанггоҳга кириб келади.
-
Талант тулпарын минип
Жазыушы Әбдимурат Атажановтың «Талант тулпарын минип» топламы тийкарынан шығармаларға шолыў жасалған мақала, ой-пикир, еске тусириўлерден қуралған.
-
Ажиниёз Қусибой Ули
Бу тўплам ўзбек китобхонларини Ажиниёз ижоди билан танитиш йўлида қўйилган дастлабки қадамдир.
-
Умидли дунё
Шукур Холмирзаев бир суҳбатимизда айтганди: "Мен ёзаётганимда ҳасратимни айтаман... Англадимки, ҳар бир ёзаётган нарсанг васиятинг бўлиши керак". Нигора Жалолиддин қизи ҳам ўз ҳасратини, туйғуларини, руҳий кечинмаларини шеърда айтади. Мен унинг ўқувчиларга тақдим қилаётган ушбу китобчасидаги шеърлар билан руҳан танишдим.
-
Кумушнинг асридан келгандай бўлдинг..
Мухтарам ўқувчи! Қўлингиздаги тўпламдан ўрин олган битикларнинг кўпчилиги менга ҳам ҳали нотаниш, уларни Сиз билан бир пайтда ўқиб чиқаман. Фақат шуни яхши биламанки, Ёқуб Дармон масъулияти етарли даражадаги ижодкор бўлиб, куй-охангга йўғирилган сатрларга ўқувчи нега кўз тикажаги хақида, ҳар қандай одамнинг кундалик хаётининг айрим дақиқаларида нега албатта шеър эшитгиси, ўқигиси келиши тўғрисида доимо ўйлайди.