-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Абадий нидо
Таниқли шоир М.Раҳмоннинг ушбу китобига киритилган шеърлар бадиий-фалсафий мушоҳаданинг теранлиги,руҳий талқиннинг чуқурлиги, образларнинг оригиналлиги,поэтик тилнинг содда ва равонлиги билан ажралиб туради.
-
Хамса (Пятерица). Прозаическое переложение
Великий поэт Алишер Навои завершил свое бессмертное произведение "Хамса" (Пятерица). Этой знаменательной для всей многонациональной советской литературы дате и посвящено настоящее издание - прозаическое переложение для юношества свода поэм "Хамса".
-
Сўз Ҳайрати
Инсон борки, унинг юрагида ҳамиша муҳаббат яшайди. Муҳаббатли қалб эса дунёга ҳамиша ҳайратли нигоҳлар ила боқади . Инчунун , муҳаббатнинг ўзи ҳайратлардан иборат. Ҳайратли қалб манзараси кўнгилдан сўз қайратига айланиб тўкилади. Зеро, умидли қаламкаш Ю Теминова айтганидек,
-
Туронлик Соҳибқирон Амир Темур
Мовароуннаҳрда Мўғул ларнинг бир юз эллик йиллик зуғумига қарши эрк юришларидаги шафқатсиз жанглар, Овропани Рум боскинидан холос этиш юришлари тафсилоти келтирилган. Ота юртни озод этишга ўз жонини фидо этгани, адолатпарвар суронли юришлар тарихий манбаларга таянган ҳолда содда лирик қочиримлар оркали баён қилинган.
-
Тергов давом этади
Шокир Абдулазиз қатор насрий китоблар муалифи. Унинг "Тергов давом этади" детектив қисса, ҳикоя ва ҳажвиялар тўпламида ҳаётимизда содир бўлиб турган бир қатор воқеалар қаламга олинган. Асарлардаги енгил юмор орқали фош этиш усуллари албатта, китобхонга манзур бўлиши турган гап.
-
Kuylamasam bo'lmaydi
O'zbekiston Yozuvchilar uyushmasi tomonidan o'tkazilgan "Iste'dod maktabi" yosh ijodkorlar seminarida chop etilishga tavsiya qilingan ushbu kitob sizning kitob javoningizdan joy olar ekan, mutolaadan so'ng yuragingizdagi Ona yutrga, Ona vatanga bo'lgan mehru-mihabbat uchqunlari yanada alangalanishiga chin dildan ishonamiz.
-
Қўшчинор чироқлари
«Кўшчинор чироклари» романида (дастлабки варианти «Қўшчинор», 1946) жамоалаштириш даврининг воқеалари бадиий тасвирланган.
-
Мен сизни қўмсайман
Бу тўппамдан муаллифнинг сўнгги йилларда меҳр билан битган ижод намуналари ўрин олганки, у албатта сиз, шеърият мухлисларида илиқ таассурот қолдиради.
-
-
Фуркат избранные стихотворения
Прогрессивный узбекский поэт, публицистик, просветитель Закирджан Фуркат (1858-1909) оставил богатое литературние наследие. В этот сборник вошли лучшие произведения поэта.
-
Табассум ҳам таассуф
Бу китобча шоирнинг ҳажвий асарларидан тузилган бўлиб, уларда юлғич ва ҳажвий , ялқов ва бюрократлар, ароқхўр ва сансалорчилар ўткир сатирик тил билан фош қилинади,
-
Шеърий санъатлар ва мумтоз қофия
Мумтоз адабиёт асарларининг нафосату назокатини теран англаб етиш, улуғ шоирларимизнинг бадиий салоҳиятлари сеҳрини муфассалроқ ўрганиш учун шеърий санъатлар ва қофия илмидан атрофлича хабардор бўлиш талаб этилади. Адабиёт ўқитувчилари, филолог талабалар, мумтоз адабиёт мухлислари рисоладан баҳраманд бўлиб, шеъриятимизнинг нодир асарларига хос гўзалликни янада тўлароқ кашф этадилар.
-
Минг бир кеча
Ҳикоя қилишларича, қадим замонда, ўтмиш давру давронда, Миср мамлакатида Тожиддин исмли бир савдогар яшаб ўтган .
-
Муножот
Ушбу китоб Мирза Кенжабоевнинг қалимига мансуб бўлиб, шеърлар ва достонлар асосида яратилган.
-
Қуёшни кўряпман
Жажжигина жўр қушча шохига қўниб олиб шунда хам берилиб ўз овозига ўзи иаст бўлиб сайрар еди.
-
Махмудходжа Бехбудий и его исторические воззрения
Писать о нем трудно, потому что в его жизни сплелись и отразились все перипетии джадидской мысли XIX-начала XX столетия, 'бившейся над поиском «рационального мировоззрения», критически проверявшей все учения и выстрадавшей свой особый путь развития. Писать о нем трудно еще и потому, что его феномен- это не просто литературный и просветительский феномен, а звено историко философского развития. Нельзя сказать лучше, чем сказал старейший востоковед Л. Азиззода ещё в 1926 г: Если в Узбекистане - следует увековечить третье лицо в науке и культуре после Навои и Улугбека, . несомненно, это должен быть памятник Бехбудни.