-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Geologiya, razvedka va gidrogeologiya. I-qism
Uslubiy qollanma kosmik, geoflzik, izotop va boshqa yangi izlanishlar natijasida olingan m a’lumotlami e ’tiborga olib tuzilgan. Ushbu qo‘llanmada minerallar paydo bo‘lish sharoitlari, asosiy belgilari. tizik xossalari, kimyoviy tarkibi, tasnifi, uJarni aniqlash usullari keltirilgan.Tog` jinslarining paydo bolish qonuniyatiari, mineral tarkibi, tashqi va ichki tuzilishlari, yotish shakllari to‘g‘risida umumiy ma’lumotlar berilgan. Undan tashqari geologik xaritalar, ularning shartli belgilari,geologik kesma va stratigrafiya uslunini tuzish usullari, geoxronologik jadval va tog` kompasi bilan ishlash masalalariga alohida e'tibor berilgan.
-
Pedagogik-psixologiya
Ilmiylik tamoyili o'quvchilarga ilmiy asoslangan bilimlarni hosil boʻlishi uchun xizmat qilib har bir fanni oʻrganish metodlaridan kelib chiqib oʻqitish metodlarini qo'llagan holda olib borish lozim. Dunyoni bilish, uning rivojlanish tarixini bilish, insoniyat yaratgan bilimlarni bilish, ilmiy-texnik taraqqiyot haqida tushuncha hosil qilish va uni boshqa tamoyillar bilan bog'liqligiga e'tibor berish lozim.
-
ГИПОТАКТИК ҚУРИЛМА ШАКЛЛАНИШИНИНГ КОГНИТИВ ПРАГМАТИК ХУСУСИЯТЛАРИ (тусиксиз маъноли гипотаксис материали асосида)
Рисола ҳозирги ўзбек тили деривацион синтаксиси муаммолари тадқиқига бағишланган бўлиб, унда гипотактик қурилмаларнинг ўрганилиш ҳолати таҳлил қилинади ва етакчи олимларнинг фикр-мулоҳазалари ўрганилади. Шунингдек, рисолада гипотаксиснинг тўсиқсиз маъноли тури орқали когнитив - прагматик хусусиятлари талқини ҳақида ҳам маълумотлар берилади. Энг муҳими, рисолада гипотактик қурилма микроматн мақомида тадқиқ қилинади. Рисолада предикативлик ва устпредикативлик ҳодисалари ҳақида ҳам батафсил маълумотлар келтирилган. Рисола Самарқанд давлат чет тиллар институти назарий тилшунослик ва шарқ тиллари кафедрасида "Тил тараққиётининг деривацион қонуниятлари" мавзусида олиб борилаётган фундаментал тадқиқот доирасида бажарилди. Ишдан тадқиқотчилар, олий ўқув юртларининг филология йўналиши талабалари ҳамда магистрлари фойдаланишлари мумкин.
-
Токсикология
В данной работе содержатся начальные знания по токсикологии, в частности, промышленной токсикологии, которые служат фундаментом в формировании экологического мышления, что очень важно для специалистов в области экологии, в том числе и для инженеров по охране окружающей среды.
-
Отопление вентиляция Часть 1
Краткий исторический обзор развития отопительной и вентиляционной техники. Представлены сведения о содержании курса «Отопление и вентиляция», гигиенических основах классификации отопления.
-
-
Лингвистик структуралар
"Лингвистик структуралар” фани структуралар” фани университет университет магситратурасида ўрганиладиган назарий курслардан биридир. Табиийки, магистрлар бу курсни ўзлаштириш жараёнида турли кийинчиликларга дуч келадилар, чунки, биринчидан, тил мураккаб ходиса, унинг системаси ва структурасини атрофлича тушуниш, кейинчалик бу билимни бошкаларга тушунтириш осон иш эмас, иккинчидан, "Лингвистик структуралар" назарий фан бўлганлиги сабабли кўплаб атамалар ва тушунчаларни ўзлаштиришга тўғри келади, учинчидан, "Лингвистик структуралар” факат она тилининг хусусиятларини эмас, балки дунёда мавжуд тилларнинг ранг-баранг хусусиятларини тиллар орасидаги ўхшашлик ва фаркларни ҳисобга олади., бу эса магистрлардан чукур билимни талаб этади, тўртинчидан, бу курсга ўкув режасидан ажратилган соат билан мазкур фан ҳажми орасида катта номутаносиблик мавжуд. Табиийки, укув режасидаги соатлар микдори бу фаннинг дарс жараёнида ўрганиш имкониятини бермайди. Шунинг учун лингвистик структураларнинг талайгина кисмини магистрларнинг мустакил ўрганишларига тўгри келади. Шу муносабат билан ҳозир республикамиз университетларида мустақил ишлашга мулжалланган дарслик, кўлланма, маърузалар матни ва намунавий дастурлар яратиш каби жиддий вазифалар турибди. Эътиборингизга ҳавола этилаётган маърузалар матни ана шу йўлдаги дастлабки уринишлардандир. Чунки бу рухдаги ишлар америкалик олимлар Ч.Е.Бидвел (1954) ва А.Ф.Себерг (1963) томонидан инглиз тилида ёзилган. Лингвистик структураларга оид аввалги баъзи илмий фаразлар, назариялар ҳозирги кунда қайта кўриб чикилмокда.
-
Педагогика энциклопедия
Педагогикада «атама» тушунчаси остида илмий-амалий маънода педагогик тушунчаларнинг аник нфодаланган шакли тушунилади. Педагогик тушунчаларни ифодалашга хизмат килалиган суз ёкн суз бирикмалари узининг аник дефинициялари. хъни анизовчиларига зга. Шунинг учун кам бундай аникловчиларилмий-педаго! ик услуб доирасига киради.
-
Из жизни Парижа времен столетней войны
В 1 в. до н. э. территория, где теперь находится Париж, принадлежала галльскому племени паризиев. Их город, называемый римлянами Лютецией, находился на одном из островов Сены-Сите, при впадении в нее при токов Марны и Уазы.
-
101 Ғазал
Дар ин китоб танҳо 101 ғазали шоири зиндаёд Лоик Шералӣ гирдоварӣ шудааст. Китоб барои мутолиаи оммаи васеъи хонандагон пешбинӣ шудааст.
-
ЛОТИН МАҚОЛЛАРИ, ХИКМАТЛИ СЎЗЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЎЗБЕКЧА, РУСЧА МУҚОБИЛЛАРИ
Лотин маколлари металлари ҳикматлари ва уларнинг ўзбекча, русча мукобилларини ўз ичига олган мазкур услубий кўрсатмалар университет гуманитар факультетлари куйи курсларида фойдаланишлари мумкин Макол ва маталларнинг лотин ва узбек тилида киёсий ўрганилиши Республикамиз миқёсидаги тажрибадир. Услубий кўрсатма меколшунослик қоидалари асосида тузилган булиб лотинча иборалар ўзбекча, русча муқобиллари билан хар тарафлама муқояса қилинган ҳолда танланган ва системага солинган Млубий тавсиялар летин ўзбек ва рус тилларидаги манбалар асосида вужудга келганлиги сабабли ундан фойдаланувчи кишилар танкидий тахлил учун етарли даражада манбага эга бўлиши табиийдир.
-
Makatabgacha ta`limda pedagogik diagnostika
Mazkur o'quv qo'llanmadan pedagogika ta'lim yo'nalishidagi oliy ta'lim tizimida faoliyat yuritayotgan professor o'qituvchilar, hamda talabalar keng foydalanish mumkin.
-
Pedagogik Texnologiya va pedagogik mahorat
Mazkur o'quv qo'llanma xalq ta'limi sohasida xizmat koʻrsatgan fan arbobi N.N. Azizxodjaeva tomonidan yozilgan boʻlib, oliy maktab o'qituvchilari pedagogik mahorati va pedagogik texnologiyalar zamonaviy muammolarini ochib beradi.O'quv qo'llanmada «Kadrlar tayorlash milliy dasturi»dagi vazifalardan kelib chiqib oliy maktabda ta'lim jarayoni tahlil qilingan. Ta'limning mohiyati, tamoyillari va mazmuni asosiy nazariyalari ko'rib chiqilgan.
-
Катта илмий ходим изланувчилар учун
Ушбу услубий тавсиялар илмий даража талабгорларига катта илмий ходим-изланувчилар институтига киришга тайёргарлик кўриш ҳамда катта илмий ходим-изланувчилар институтида таълим олаётган ёш олимларга фан докторлиги даражасини олиш учун амалга ошириши керак бўлган вазифалар ҳақида тушунча ва тасаввурлар бериш мақсадида тузилган. Услубий тавсияларда, шунингдек, диссертацияни тайёрлаш ва ҳимоя қилиш, малакавий имтиҳонларни топшириш билан боғлиқ мавжуд йўл-йўриқлар хусусида маълумотлар ҳам келтирилган бўлиб, улар бўлгуси фан доктор- ларининг ҳимоя жараёнларига пухта илмий-назарий тайёргарлик кўриш- ларига кўмаклашади.
-
Тюренн
На основании богатой иностранной литературы авторы составили сжатый очерк военной деятельности Тюренна, одного из знаменитых Французских военачальников, которого историки причисляют и великим полководцам мира. Опиенвая войны и сражений, в которых Тюрени принимал участие авторы дают также представление о состоянии всемного искусства богатого войнами XVII века, положившего начало раздедению армии на основные роды войск пехоту, артиллерию и кавалерию. Книга предназначается для начальствующего состава Красной Армии.
-
Ободлик кўнгилдан бошланади
Обод хаёт деган тушунча азал-азалдан римиз тафаккурида авваламбор фаровонлик, тўкинчилик, мўл- кўлчилик, кут-барака, бозорларда арзончилик маъносини ўзида мужассам этиб келади. Шунинг учун ҳам бугунги кунда халк фаровонлиги тушунчаси Ватан равнақи ва юрт тинч- лиги деган, биз учун энг азиз ва муқаддас бўлган қадриятлар билан биргаликда миллий ғоямизнинг асосий мазмун- моҳиятини ташкил этмокда.