-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Tabiiy va aniq fanlarning umumiy va kompleks muammolari
-
-
-
-
Биологическая антропология и археология
Настоящее издание представляет научному сообществу французский подход к тому, что на английском языке именуется «the bioarchaeology». Эта новая, но уже зарекомендовавшая себя школа открыта для дебатов. Сегодня она может предлагать новейшие методы исследования, ко- торые зачастую требуют сложных лабораторных анализов. В нынешней Центральной Азии археологические работы возрастают в геометрической про- грессии: это и традиционные раскопки, и превентивные раскопки. Данный труд не носит ни совершено специфичного, ни слишком общего характера, и может, по нашему мнению, привнести новые методы, подходы, эксперименты, и тем самым стимулировать развитие мысли и научный диалог между учеными разных стран.
-
Табиатда "Жонли" Молекулалар ва генлар
ХХ аср фани бўлмиш молекуляр биология эришган ютуқлар физика ва кине фани тажрибаларида ҳаётнинг айрим жараёнларини қайтадан вужудга келтириш мумкинлигини амалда исботлаб берди. Қўлингиздаги ушбу рисолада генетик информациянинг моддий асоси, унинг биологик ифода этилиш механизми ва ирсий ўзгарувчанликка таъсири ҳақида ҳозирги замон биохимия фани ютуқларига таянган ҳолда баён этилади.
-
Улуғбек яратган маънавият
Мазкур китобча буюк аллома ва маърифатпарвар дав-лат арбоби Мирзо Улуғбекнинг 600 йиллик таваллудига бағишлаб ёзилган бўлиб, унда Мирзо Улуғбек маданий- маърифий мероси ва бунёдкорлик фаолиятининг ҳанузгача яхши ўрганилмаган, шунингдек матбуотда тўлиғича талқин этилмаган янги қирралари баён этилган. Улар сирасига Мирзо Улугбек даври арафасида Самарқанд илмий-маданий муҳити, Улугбек илмий ва меъморий мактаби, бу мактабнинг аллома фожиасидан кейинги фаолияти, Улугбек даврининг шаҳарсозлик, меъморчилик ва муҳандислик санъати, Улугбек яратган боғлар, Улугбек даврида тасвирий санъат Ба наққошлик, Улугбек даврининг табобати каби мавзулар киритилган. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Табаррук Рисолалар
Китоб Марказий Осиёнинг XIV-XV асрлардаги сиёсий, ижтимоий, маданий ҳаёти ҳамда тасаввуф тарихи билан кизикувчан кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Улуғбек расадхонаси
Узбекистон ССР Фанлар академияси академиги В. П. Шчегловнинг ушбу рисоласида Самарқанд шаҳри атрофига жойлашган Улуғбекнинг машҳур расадхонаси қолдиқларининг топилиши ва уларни ўрганиш тарихи қизиқарли ҳикоя қилинган. Шунингдек, унда расадхона аҳамияти, осмон ёриткичларини кузатиш учун ишлатилган асосий асбоб ҳамда расадхонада тайёрланган юлдузлар жадвали тўғрисида маълумотлар берилган. Улуғбекнинг юлдузлар жадвалини Ғарбий Европа мамлакатларида тарқалиши ва унинг ўрганилиши баён килинган. Рисола кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
Рус - Ўзбек адабий алоқалари тарихидан
Совет адабиётининг энг ажойиб хусусиятларидан бири унинг кўпмиллатлилик характерига эгалигидир. КПСС XXIV съезди СССР халқларининг шаклан миллий ва мазмунан социалистик маданиятлари проб- лемаларига катта аҳамият берди: «Утган йиллар мобайнида, - дейилади КПСС Марказий Комитетининг ҳисобот докладида, - партия раҳбарлиги остида ҳар бир қардош совет республикасининг ҳар томонлама тарақ- қий этиши йўлида; мамлакатимиздаги миллат ва халқларнинг ўзаро янада яқинлашиб бориши йўлида янги қадамлар қўйилди.
-
Ўзбек тилининг фонологияси ва морфологияси
Фонологиянинг пайдо бўлиши на фақат тилшуносликда, балки барча ижтимоий фанларнинг ривожланишида катта бурилиш ясади.
-
Қўшиқлар қанотида
Совет адабиёти катта бир денгизга, миллий адабиётлар эса, шу денгизга қуйилаётган тиниқ ва жўшқин дарёларга ўхшайди. Бу мусаффо дарё эса, тоғ чўққиларидан ўйнаб оққан ирмоқлардан хосил булганидек, адабиётимизни ҳам энг талантли адибларимиз яратмоқдалар.
-
Улуғбек
Ҳар бир кишининг ҳаёти ибратлидир. Улуг кишиларнинг хаёти айникса диққатга сазовор бўлади. Уларнинг ҳаётидаги ҳар бир ҳодиса яхши, ёмон ишлар ҳам, қайғули кечмишлар ҳам кўзга яққол ташланиб туради. Қўлингиздаги ушбу китобда ана шундай улуғ кишилардан бирининг ҳаёти тасвирланади. У ўз умрида кўп шодликларни ва қайғуларни, жиноятларни ва қон тўкишларни, қаҳрамонлик- ларни ва хиёнатларни кўради. Унинг ҳаёти турли-туман ҳодисалар билан шу қадар тўлаки, бу ҳақда саргузаштли каттакон роман ёзиш мумкин. Аммо бу китоб роман эмас, ишончли далилларга ва фактларга асосланиб ёзилган биографиядир. Бунда сиз Улугбек номи билан машҳур бўлган кишининг ҳаёти билан танишасиз. Унинг асли оти бошқача бўлган, уни унутиб юборишган. Улугбек номи эса яна минг йиллардан сўнг ҳам унутилмайди. Темурнинг невараси бўлган бу зот ҳам буюк олим, ҳам подшо эди, у овни, шеъриятни, мусиқани, базм завқ-шавқини яхши кўрар эди. Аммо у асосан улуғ олим эди, қотилнинг қи- личи билан боши кесилган дақиқагача у юлдузлар оламининг сирларини очиш ҳақида кўпроқ ўйлади. Қилич жуда ўткир бўлган, чунки орадан беш аср ўтиб кетганига қарамай, унинг бош суягидаги май ҳозир ҳам билиниб турибди... Улуғбекнинг кашфиётлари ўз асрини жуда ортда қолдириб, то хозирги кунга қадар фан оламида яшаб келади. Бу кашфиётлар юлдузлар оламига йўл очишда инсониятга ёрдам берди.
-
Qoliplash materiallari va aralashmalari
O„quv uslubiy ko„rsatmalar o„quv dasturiga mos holda tuzilgan. Ular “5312800 – Quymakorlik texologiyalari” yo„nalishi talabalari uchun “Qoliplash materiallari va aralashmalari” fanidan laboratoriya ishlarini bajarish uchun tavsiyalarni o„z ichiga oladi.
-
Geodeziya. I va II qism
Mazkur darslikda geodeziya fani, uning vazifalari, fanga doir umumiy ma`lumotlar, geodezik o'lchash turlari, usullari va o'lchash asboblarining tuzilishi, o'lchashlarni bajarish, natijalarni matematik ishlab chiqish, plan, karta va profillarni tuzish masalalari ishlab chiqilgan.
-
Семасиология
Семасиология тилшуносликнинг маъно ҳақидаги соҳасидир. Тилнинг турли сатҳларидаги бирликларнинг маъносини тадқиқ этиш семасиологиянинг вазифаси ҳисобланади. Лисоний маъно, яъни тил бирликлари англатаётган маъно унинг ўрганиш предмети саналади.
-
Акустика помещений
Второй выпуск текста лекций посвящен изложению геометрической и волновой трактовок процесса звукопередачи в помещениях. Их необходимость обусловлена несовершенством статистической теории, которая не может строго объяснить особенности звуковых процессов в переходных режимах и в области низких частот.
-
Ўқувчиларда умумий биологик тушунчаларни шакллантириш
Жамият тараққиётининг ҳозирги босқичида фан-техника ютуклари саноат ва қишлоқ хўжалигининг турли соҳаларига жадал суръатлар билан кириб бормоқда. Шунга кўра, халқ хўжалигининг бирор соҳасини эндиликда фан ва техника тараккиётисиз тасаввур қилиб бўлмайди. Илмий-техника тараққиёти аввало фанлар дифференциациясига олиб келди. Натижада мавжуд фанлар янада тармоқланиб кетди. Масалан, тирик организмлардаги ирсият ва ўзгарувчанлик ҳақидаги фан генетика, молекуляр генетика, цитоплазматик генетика, биосинтез генетикаси, чоғиштирма феъл-атвор генетикаси каби 30 дан ортиқ мустақил шохобчаларга бўлинади. Фанлар дифференциацияси билан бир қаторда интеграцияси ҳам амалга ошмоқда. Текшириш объекти ва методи турлича бўлган фанлар ўзаро яқинлашиб, улар заминида янги фанлар ривожланмоқда. Биофизика, биохимия, космик биология, бионика каби фан тармоқлари шулар жумласидандир. Фанлар дифференциацияси, интеграцияси туфайли ахборотлар, фактлар сони йилдан-йилга ортиб, «ахборотлар портлаши» юз бермокда.
-
Основы аналитической химии. В 2 кн. Кн. 1
В первой книге освещаются методологические вопросы аналитической химии. Рассмотрена метрология химического анализа, в том числе понятие об аналитическом сигнале, статистических критериях правильности и воспроизводимости результатов анализа. Приведены теоретические основы и приемы пробоотбора и пробоподготовки. Излагаются основные положения кинетики и термодинамики, лежащие в основе методов химического анализа. Рассмотрены основные закономерности равновесий и протекания реакций: кислотно-основных, окислительно-восстановительных, комплексообразования и осаждения. Изложены общие принципы разделения и концентрирования веществ; описаны основные химические и физические методы разделения и концентрирования. Отдельная глава посвящена хроматографии. В учебнике разбираются типовые задачи и их решения. В конце глав приведены вопросы.
-
Baxt qo’shig’i
Dunyoda baxtli odamlar qancha ko'p bo'lsa, ular yashab turgan jamiyat ham shunchalar go'zallashib boraveradi. Yosh qalamkash Madinabonu Xalimovaning ushbu Baxt qo'shig'i kitobining o'qir ekansiz, haqiqatdan ham baxtning betakror ohanglariga sho'ng'ib ketasiz. Chunki, yosh ijodkorning barcha misralarida ko'tarinkilik va hayotga bo'lgan muhabbat ifori ufurib turibdi go'yo.