-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Муҳиддин Дарвеш
Пулингизни ўмариб, унга ўзидан аича-мунча қўшиб, яна чунтагингизга солиб қўйган ўғрини ҳеч учратганмисиз? Муҳиддин қизиқ Дарвешов ана шунақа оммадан «ўғирлаб», чўнтагидан жиндай қўшиб халқнинг ўзига қайтарадиган «ўғри» эди, Ушбу китоб орқали ана шу машҳур «киссавур»нинг ўғриликларидан кеиг хабардор бўласиз. Шу билан бирга унинг болалигида кечган воқеалар, устозлари ва замондошлари билан юз берган ҳангомалар билан танишасиз.
-
Занжирбанд шер қошида
Боболар ва улар яратган ноёб обидалар, улуғвор ишлар, бошидан кечирган ажойиб воқеалар билан фахрланиш-яхши нарса. Бироқ фақат шунинг ўзи ҳали кам. Уларга муносиб ворис бўлиш-ҳар бир кишининг муқаддас бурчидир. Ҳазрат Навоий бу ҳақда: "Сен ўз аҳлоқингни тузгил, бўлма эл аҳлоқидан хурсанд, Кишига чун киши фарзанд ҳаргиз бўлмади фарзанд", деганлар. Бу китобни, ўқувчилар ана шу пурҳикмат байтни ёдда тутган ҳолда ўқишларини истадик.
-
Чўқинтирган ота ёки Мафия сардори
Америкалик машхур адиб Марио Пьюзонинг "Чўқинтирган ота" ёки "Мафия сардори" романи сиёсий асарларнинг классик намунаси сифатида маълум ва машхур. Муаллиф мазкур китобида америкалик ҳамда сицилиялик мафиячиларнинг кирдикорларини, уларнинг сиёсий арбоблар, қонун ҳимоячилари билан алоқадорини тўла-тўкис очиб берган. Шу боисданҳам бу асар жаҳон миқёсида оммалашиб кетган ва кино санъаткорлари томонидан экранлаштирилган.
-
Qutlug` qon
«Qutlug` qon» romani til va badiiy mahorat jihatdan diqqatga sazovordir. Asarda adib obraz yaratishda psixologik tahlil san’atidan, xalq tili boyliklaridan ustalik bilan foydalangan. Obraz xarakterini, personaj tilini tabiiy va jonli qilib tasvirlagan. Shunga ko‘ra romandagi har bir obrazning o‘z ichki va tashqi dunyosi bor, o‘z xarakter va individual tili bor.
-
Скафандр ва капалак
Инсон жасорати ва матонатининг маҳсули бўлмиш «Скафандр ва капалак» аввало, чўнг бир изтироб, сўнгра худди шундай умидга йўғрилгани билан эътиборни тортади. Француз драматурги Жан-Доминик Бобининг ушбу асарини вараклаб, илк сатрларига кўз югуртирарканмиз, айни кучга тўлган, ҳаёт ва ижодда муваффақият қозониб келаётган 44 ёшли драматургнинг кутилмаганда инсультга чалиниб, тушакка михланиб қолиши, аммо тақдирнинг аянчли синови олдида таслим бўлмай соғлом мия ва ягона кўз ёрдамида ҳаёт учун курашишга бел боғлагани, нигоҳлари билан логопед кўмагида дунё билан мулоқотга киришиши вужудимизни титратади.
-
Пайғамбаримизнинг Ҳазрат Алига насиҳатлари ва ҳазрат Алидан ҳикматлари
Ушбу китобда "илмнинг эшиги дея таърифланган Ҳазрат Алининг гўзаллик, комиллик, юксак ахлоқ-одобга доир ҳикматлари ва уларга берилган содда шарҳлар ўрин олган.
-
Пайғамбарлар тарихи
Тарихда ўтган набий ва расулларнинг барчалари илоҳий интизомга содиқ ва собит танлаган бандалардир. Бинобарин, анбиёлар ҳаётини ўрганиш, динлар тарихини билишликдир. Мазкур "Пайғамбарлар тарихи" да пайғамбарларнинг (уларга салот-у саломлар бўлсин) насл-насаби, ҳаёти ва шахсияти, фазилатлари, уларнинг ўзлари юборилган қавмларга нималарни етказгани, қандай оқибатларга учрагани ишончли манбаларга таянган ҳолда изоҳланган, билиш лозим бўлган фойдали маълумотлар тақдим этилган.
-
Жерминаль и Прериаль
Поразительная скудость специальной литературы по истории жерминаля и прериаля 1795 г. заставила меня обратиться исключительно к источникам и принудила подвергнуть самостоятельному обследованию даже такие вопросы которые лишь косвенно и отдаленно касались моей темы. Многие рукописи оказались настолько полны интереса и научного значения что я чрезвычайно жалею о невозможности привести их целиком. Желая все же сделать их хоть сколько-нибудь доступными читателю, я даю довольно большие
-
Ikki eshik orasi
Ushbu asarda mualif rost bilan yolg`onning o`rtasi- to`rt enlik, degan gap bor. Qiziq nega endi oz emas ko`p emas to`rt enlik ? Gap shundaki, ko`z bilan quloqning orasi- to`rt enlik ekan. Eshitganinga emas ko`rganinga ishon...... Maqsad- shu.
-
Кўнгил орзулари
Сермаҳсул ижодкор Холиқназар Олишнинг шеърларида юртга садоқат, вафо туйғулари ўзига хос ташбеҳлар орқали гўзал ифода этилади. Мушоҳадага, самимийликка йўғрилган шеърлар сиз азиз китобхонни ҳам бефарқ қолдирмайди, деган умиддамиз.
-
Ҳикматнома
Мазкур тўпламда шарқ донишмандларининг аҳлоқ-одобга доир асарларидан намуналар жамланди. Уларда ота-онани ҳурматлаш, қариндош уруғларни эъзозлаш, дўстликнинг фойдалари, бировларга яхшилик қилиш, ҳасад, гина, адоват, кўролмаслик каби иллатлардан қочиш баён қилинади. Тўплам ёшларни аҳлоқий пок, ҳақиқий инсон бўлиб етишишига ундайди.
-
Ҳикматлар хазинаси
Ушбу тўпламда Ўрта Осиёда яшаб ижод қилган олиму фозилларнинг, шоирларнинг ҳикматли сўзларини тўплаб маълум бўлимларга ажратиб, тартиб бердик. Бу ҳикматлар ёшларни эзгуликка, меҳнатсеварликка, инсонпарварликка даъват этади. Ҳикматлар хазинасининг юзага келишида профессор Шоислом Шомуҳамедов тўплаган "1001 ҳикмат" номли китоб дастур бўлди. Шунинг учун биз ҳурматли олимимизга миннатдорчилик билдирамиз. Китобхонлар ушбу тўплам хусусида ўз фикр-мулоҳазаларини дариғ тутмаслар деган умиддамиз.
-
Родной край
Книге рассчитана для школьников старших классов. В ней говорится о красоте и разнообразием природы нашей Родины, о богатстве ее природных ресурсов. В увлекательной форме автор рассказывает юным читателям о наиболее интересных краях страны, об их хозяйственном освоении и расцвете за годы Советской власти. Содержание книги направлено на воспитание у юных читателей чувства любви и гордости за наше социалистическое Отечество.
-
Туркман халқ донишмандлиги
Ўзбек ва туркман халқлари азал-азалдан ўзаро қардош-кондош бўлиб келган. Бу халқларнинг ўтмиши, маьнавий-маданий илдизлари, халқ оғзаки ижоди хам деярли бир-бирига монанддир.Ўзбек халқи каби туркман халқи хам жуда қадимий бўлиб, бу асрлар оша авлоддан-авлодга кўчиб келган халқ тафаккури тарихи хам жуда кадимийлигидан далолат беради.
-
Qurbonlik risolasi
Biz mansub bo‘lgan Islom dinining moliy ibodatlaridan bo‘lgan qurbonlik, buyuk Allohning ne’matlari uchun shukr etishi miz va Uning yo‘lida fidokorlik qilishimizning bir nishonasidir. Qurbonlik diniy bir ibodat bo‘lishidan tashqari, ayni vaqtda uning axloqiy, ijtimoiy va iqtisodiy ahamiyati ham bor. Qurbo nlik shu jihati bilan ham Islomdagi o‘zaro ijtimoiy yordam lashishni ng go‘zal bir namunasini tashkil etadi. Qurbonlikdan maqsad, Alloh roziligini topish. Bu maqsadning amalga oshishi esa kibr va riyodan uzoq bo‘lib, samimiyat va ixlos bilan qurbonlikni ado etishga bog‘liqdir. Bo‘lmasa, Allohning na qurbonlik go‘shtiga, na qoniga ehtiyoji bor. Qur’oni karimda mavzuga doir aytilganki: «Allohga (qurbonlik) go‘shtlari ham, qonlari ham yetmas. Lekin, u Zotga sizlardan taqvo yetar. Alloh sizlarni hidoyat qilgani sababli - U zotni ulug‘lashlaringiz uchun - ularni sizlarga bo‘ysundirib qo‘ydi. Ezgu ish qiluvchilarga xushxabar bering!».
-
Ислоҳотчи тахтда
Ушбу китоб Ўмон ва унинг Султони Қобус бин Саид Аъло ҳазратлари ҳақидадир. 1970 йил Ер юзидаги энг қолоқ мамлакатда тахт тепасига келган ёш ҳукмдор она юртининг ўтмишдаги шон-шуҳрати билан қанчалик фахрланса, унинг юз йиллик таназзулдан кейинги ночор аҳволига шунчалар ачинар эди. Бугун юрт чиндан ҳам гуллаб яшнамоқда.