-
-
-
Geodeziya. Kartografiya
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
2014 йил 28-29 октябрь кунлари Урганч шахрида БМТ шафелигида булиб утган «Орол денгизи минтакасидаги экологик офаг оцибатларини юмшатиш буйича хамкорликии ривожлантириш» мавзусидаги халкаро конференция
Мухтарам конференция иштирокчилари! «Орол денгизи минтакасидаги экологик офа> окибатларини юмшатиш буйича хамкорликни ривож-лантириш» халкаро конференниясида иштирок этаёпан Орол и и куткариш халкаро жамгармасига аъзо давлатлар делегацияларини, халкаро ташкилотлар ва молия инсти- тутлари. донор мамлакатлар хукуматлари, экология таш- килотлари, дипломатии корпус вакилларини, таникли олим ва экспертларни кутлаш менга капа мамнуният багишлайди. Мазкур форум Марказий Осиё минтакаси учун энг му- раккаб муаммоларлан бири Орол денгизининг экологик халокати ва ушбу офат окибатида юзага келган ахоли ге- нофонди ва саломатлиги, турмуш шароити ва даражаси, Оролбуйининг усимлик ва хайвонот олами билан боглик уткир муаммоларни куриб чикишга багишланган.
-
“MATEMATIK FIZIKA TENGLAMALARI” FANIDAN MASALALAR TO'PL AMI
Mazkur masalalar to'plami universitetlarning matematika, amaliy matematika va informatika, mexanika va fizika yo'nalishlarida ta'lim olayotgan talabalar uchun mo'ljallangan. To'plamda «M atem atik fizika tenglam alari» kursining xususiy hosilali ikkinchi va yuqori tartibli differensial tenglamalar haqida umumiy tushunchalar berilgan hamda ulaming klassifikatsiyasi va kanonik ko'rinishiga oid misoliar to'plami keltirilgan. Giperbolik, parabolik va elliptik tipdagi tenglamalar uchun qo'yilgan masalalaming yechimlarini qurishda turli xil usullardan (Furye usuli, integral almashtirishlar usuli, davom ettirish usuli, Riman usuli, Grin usuli, tushish usuli, xarakteristikalar usuli) foydalanilgan hamda har bir mavzuga oid masalalar yechib ko'rsatilgan. «M atem atik fizika tenglam alari» kursining mavzularini mustahkamlash uchun yangi masala va misollar to'plami keltirilgan. To'plam so'ngida mustaqil yechish uchun bayon etilgan misol va masalalarning javoblari hamda qiyinroq masalalami yechish uchun ко' rsatmalar berilgan.
-
Приближенные методы квантовой механики
В основу книги положен курс лекций, который на протяжении последних десяти лет один из авторов читал в Московском инженерно-физическом институте.
-
Farmasevtik kimyo
Amaliy qo'llanma farmasevtika instituti talabalari, dorixonalar va nazorat tahlili labaratoriyalarning farmatsev-tahlilchilari hamda dori vositalarini izlab topish va tibbiyot amaliyotiga qo'llash borasida izlanish olib borayotgan aspirant va ilmiy xodimlariga mo'ljallangan.
-
МУСТАЦИЛЛИК ЙИЛЛАРИДА ЎЗБЕКИСТОНДА СОЦИОЛОГИЯ ФАНИ ТАРАККИЁТИНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ
Мустакиллик йилларида Ўзбекистонда социология тараккиётининг долзарб муаммолари. УзМУ социология кафедрасииинг 20 йиллигига хамда Узбекистонда жамоатчилик фикрининг ривожланишига багишланган республика илмий-амалий конференция материаллари
-
Иқтисодий географиянинг тадқиқот усуллари
Ушбу рисолада иқтисодий ва социал география фанининг тадқиқот усуллари, саноат, қишлоқ хўжалиги, шаҳар ва қишлоқ хўжалиги каби мазкур фаннинг таркибий қисмларини ўрганиш, илмий ишлар олиб бориш ҳақида методик кўрсатмалар берилган. Маъруза матни география ва минтақавий иқтисодий йўналишидаги талаба, магистр ҳамда аспирантларга мўлжалланган.
-
Шаҳарлар географияси
Шаҳарлар ниҳоятда ҳаракатчан, динамик объект; улар ҳам жонли мавжудотдек бетакрор, ўзига хос борлиқ. Шаҳарларнинг ҳам туғилган жойи, ижтимоий аҳволи ва келиб чиқиши, ѐши ва фаолияти, бошқача қилиб айтганда, паспортлари бор. Бинобарин, шаҳарни ўрганиш ҳамма вақт жонли ва қизиқарли бўлади.
-
Ўғит қўллаш тизими
"Ўғит қўллаш тизими" фанидан маъруза матнлари тасдиқланган намунавий ўқув дастури асосида ёзилган. Унда экинларнинг озиқ моддаларга талабчанлигини аниқлаш, ўғит қўллашнинг меъёр, усул ва муддатларини белгилаш, мамлакатимизда етиштириладиган асосий қишлоқ хўжалик экинларини ўғи аш тизимини ишлаб чиқиш масалалари ёритилган.
-
ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА MEXHAT МУ^ОФАЗАСИ ИШЛАРИНИ ТАШКИЛ ЦИЛИШ
Mexttat мухофазаси - иш жараёнила инсон хавфеизлш и. са юма1 111111 на ит кобн.тиятин» оншришни 1лъмин.ювчи конунлар ивими хам la у t.ipia мувофик кс в пн ан ижтимоий-иквкодий. гашкилий. 1ехникавий. нимоник ва даво кип профи.1ак1икаси ta.i6np.iapn хамда воситалари Иш /Kon.iapii.ia гулик зарарсиз ва хавфеиз ишлаш учуй шароиг яратиш амалла мумкин >мас Illy сабабли мехназ мухофазасиниш вазифаси i.ipap.m ва хавфли иш габ чикариш омизлариннш ишловчиларга гаъсиршш >ж кам даражага келтиринна имкон бералшан чора-тадбирларни куришлан. ишчиниш пшк.к : ланишнни оллини олишдан. юкорн мехмат унумлорзигига эришинна ёрлам бералшан кулан шароитларни яратишдаи иборат.
-
“МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТ: ФАН, ТАЪЛИМ, ИННОВАЦИЯ
Маакур илмнй-амалий конференция - t2 май - университет ташкил топтан кун муносабати билан утказилди. Ушбу ту пл аила мустакиллик йиллармда таълим-тарбия сохаси ривожида университетнннг тугган урнн, таълим жараЕни самарадорлигнни янада ошириш масал ас и, хал кар о тажрибалар, илмий мактаблар фаолияти, эришилгав ютуклар хамда юксак маънавиятлм, ижтимоий фаоя шахски шаклл антириш да маънаеий-ахлокий тарбия кшларининг ахамията бнлан бог л их маколалар Урин эгаллаган.
-
ТОПОГРАФИК ГЕОДЕЗИК ИШЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ
Юқорида қайд этилган нуфузли объектларда юқори аниқликдаги геодезик ўлчашларни бажарилиши кўпинча катта қийинчиликлар билан боғлиқ, чунки ишлаш шароити бўйича қисқа муддатда монтажлаш, тузатиш ва ўлчаш жараёнларини бажариш талаб этилади. Бу ҳолат эса юқори унумли ўлчашларни амалга оширишини талаб қилади. Бундан ташқари, кўпинча ўта муҳим инженерлик иншоотларда инсон учун юқори хавфли сабаби туфайли керакли ўлчашларни умум қабул қилинган усуллар орқали бажариши номумкин. Бу хавфликлар биринчи навбатда қуйидагилар бўлиши мумкин: радиофаоллик, юқори ҳарорат, кучли магнит ва электрик майдонлар ва ҳ.к.
-
Лекции по генетической минералогии
Книга представляет собой обработку курса лекций, читаемых для студентов-минералогов и геохимиков в Ленинградском университете. В книге рассматриваются процессы минералообразования, приводящие к возникновению месторождений магматического, пегматитового, контактово-метасоматического и гидротермального генезиса. Значительную часть книги составляют новые данные, полученные в последнее десятилетие в результате детальных исследований минералогии месторождений Кольского полуострова, Карелии, Урала, Новой Земли. Казахстана, Сибири, Памира и Забайкалья. Книга рассчитана на студентов-минералогов и геохимиков старших курсов, аспирантов и геологов, изучающих месторождения полезных ископаемых
-
МУНАВВАР ҚОРИ АБДУРАШИДХОНОВ ТУРКИСТОН ТАРАҚҚИЙПАРВАРЛАРИНИНГ САРДОРИ
Китоб Ўзбекистон тарихининг ўта мураккаб ва зиддиятли даврини тарихчи, сиёсатшунос, адабиётшунос, файласуф ва бошқа соҳа мутахассислари томонидан олиб боршаётган тадқиқотчарни тўлдиради ва тарихан тўгри хулосаларга келишга кўмак беради.
-
TOPONIMIKA
Ushbu ma`ruza matni O`zbеkiston Rеspublikasi Oliy va O`rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan bakalavr bosqichi davlat ta'lim standartiga kiritilgan «Toponimika» prеdmеti yuzasidan namunaviy dastur asosida yozildi. «Toponimika» fanidan tuzilgan ushbu ma`ruza matnida toponimika fanining mazmuni va vazifalari, fanning rivojlanish tarixi, geografik nomlarning paydo bo`lishi va xususiyatiga ko`ra turlari, geografik nomlarning yozilishi va talaffuzi, geografiya ta`limida fanning tutgan o`rni, O`zbekiston respublikasi va Surxondaryo viloyatining ayrim toponimlarning izohlashga doir ma`lumotlar bеrilgan.
-
УЧЕБНО – МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС по курсу «ТОПОНИМИКА»
Настоящий учебно-методический комплекс рассчитан для студентов по специальности 5440500-География и составлен согласно учебной программе топонимика. Учебно -методический комплекс состоит из программы курса, рабочей учебной программы, календарного плана, критериев оценок знаний студентов и распределения баллов по предмету, технологии образования, текста лекций, тестовых заданий по курсу, вопросов для самостоятельной подготовки, темы рефератов и курсовых работ, литературы для освоения курса.
-
Ўзбекистон табиий географияси
Оқибат натижада Ўзбекистонда субтропикка хос бўлмаган ландшафт вужудга келиб, ѐз булутсиз, серофтоб бўлиб, жазирама иссиқ, қуруқ, қиш эса шу географик кенглик учун анча совуқ бўлади. Бинобарин, Ўзбекистон субтропик иқлим минтақасида жойлашсада, асосан чўлга хос бўлган ландшафт билан тавсифланади.