-
-
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
-
Eshiklar ochiq
Sevgi, Lining quvonch va iztiroblari haqida hikoya qiluvchi ushbu qissa Sizning ko'nglingizdnn munosib joy oladi.
-
Ўттиз еттинчи йил турналари
Мазкур китоб Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 8 октябрдаги "Қатоғон қурбонларнинг меросини янада чуқур ўрганиш ва улар хотирасини абадийлаштиришга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида"ги Ф-5598-сонли фармойишига асосан нашрга тайёрланди.
-
Issiqlik ta`minoti va issiqlik tarmoqlari
Issiqlik ta`minoti va issiqlik tizimlari bo`yicha adabiyotlarning, jihozlari bo`yicha esa maxsus kataloglarning mavjudligi, shuningdek, jihozlarning uzluksiz ravishda takomillashishi. Ushbu qo`llanma mualliflarini o`quv qo`llanmada mazkur jihozlar bo`yicha to`la tafsilotlarni keltirmaslikka undadi. Mutaxassislik bo`yicha ta`lim olayotgan magistrantlar ham o`zlarining ilmiy tadqiqot ishlari hamda bakalavrlar bilan mustaqil olib boradigan ilmiy pedagogik amaliyotlarida foydalanishlari mumkin.
-
Теоретическая механика. Сопротивление материалов
В пособии изложены с применением высшей математики основы теоретической механики и сопротивления материалов, а также даны элементарные сведения из теории механизмов и машин. Приведены подробно решенные примеры (3-е изд. - 1991 г.). Для студентов машиностроительных специальностей средних профессиональных учебных заведений и колледжей.
-
Кургошин аккумулятор ишлаб чикариш технологияси.
Ўкув кўлланма кургошин аккумляторлар ишлаб чикариш жараёнига багишланган бўлиб унда кимёвий ток манбаларнинг умумий хусусиятлари.
-
FIZIKA TA’LIMI DAVRIYLIGINI LOYIHALASH
Mazkur o‘quv qo'IIanma umumiy o‘rta ta’lim tizimida fizika fanini o‘qitishning hozirgi davr talabiga javob beruvchi davriylik texnologiyasi asosida tashkil qilishning yangi metodlari bayon qilingan.
-
ФИЗИКА КУРСИ I МЕХАНИКА
Қўлланманинг кўлингиздаги мазкур биринчи кисмида физика курсининг «механика» бўлимига оид мавзулар табиат ҳодисаларининг моделлари воситасида баён этилган бўлиб, асосий эътибор механикавий ҳодисаларни тавсифловчи қонун ва тушунчаларнинг моҳиятини ҳамда мазмунини имкон кадар соддарок баён этишга қаратилган.
-
Физика курси 1-қисм
Ҳаётнинг ҳамма соҳаларида,жумладан,жамиятни тубдан ислоҳ қилишнинг бош мезонларидан бири-юқори малакали ва ҳар томонлама камолга етган миллий кадрлар тайёрлашдир.
-
Физика 1 китоб механика,молекуляр физика ва иссиқлик
Ушбу қўлланма олий ўқув юртларига кирувчилар учун мўлжалланган физикадан дастурлар асосида ёзилган бўлиб,унда физика курсининг назарий асослари иаён қилинган.
-
ФИЗИКА КУРСИ ОПТИКА, АТОМ ВА ЯДРО ФИЗИКАСИ
1962 йилда Москвадаги «Учпедгиз» нашриёти педагогика инсти- тутлари учун «Оптика, атом ва ядро физикаси» деб номланган ўқув қўлланмасини нашр қилган эди.
-
Fizika kursi
XX asr boshlariga kelib, klassik fizika (Niyuton mexanikasi, klassik elektrodinamika, klassik statistik fizika) bir qator hodisalarni, jumladan nurlanish va yorug'likning zarra-to'lqin tabiatini atomning barqarorligi va undagi jarayonlami tushuntirolmasligi ma’lum bo'lib qoldi. Bu hodisalarning mohiyatini tushunish kvant fizikaning yaratilishiga olib keldi.
-
Нам жить в новом Узбекистане-свободной и процветающей стране
Мазкур китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
ФАЛСАФА АСОСЛАРИ
Ушбу китобда фалсафанинг асосий масалалари, баҳс мавзулари, қонун ва категориялари, фалсафий мактаблар, йуналишлар, атоқли файласуфларнинг таълимотлари, ҳозирги замон фалсафасининг оқимлари тўғрисидаги маълумотлар баён қилинган.
-
ФАЛСАФА
Мазкур китобдан фалсафа курси буйича янги дастур асосида ёзилган маърузаларнинг қисқа матнлари урин олган. Ушбу тупламда фалсафанинг асосий масалалари, бахс мавзулари, фалсафий мактаблар, атокли файласуфларнинг таълимотлари, хозирга замон фалсафасининг оқимлари тўгрисидаги маълумотлар миллий гоя ва истиқлол мафкураси талаблари асосида баён кдлинган.
-
ENGLISH 2
The textbook is prepared on the grounds of academic lyceum syilabus confirmed by Minstry of Higher and secondaru special edukation of the Republic of Uzbekistan.
-
Вирусли инфекциялар
Вирусли юқумли касалликлар ҳозирда ҳам тиббиётнинг долзарб муаммоларидан биридир. Ер юзида ҳозирги вақтда миллиардлаб одамлар у ёки бу турдаги вирусли юқумли касалликлар билан касалланадилар. Тиббиёт ходимларининг самарали ҳаракатлари натижасида баъзи касалликлар (полиомиелит) бутунлай бартараф қилинган бўлсада, айрим касалликлар билан касалланиш даражаси юқорилигича қолмоқда