-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
УЗБЕК АДАБИЁТИ
Marhum adabiyotshunos olim, O'zbekiston Respublikasi fan arbobi, filologiya fanlari doktori, professor Begali Qos movdan boy ilmiy, o'quv-metodik asarlar meros bo'lib qoldi. Bu meros orasida olim hayotining so'nggi davrlarida tayyorlangan ushbu o'quv qo'llanma alohida o'rin tutadi.
-
ЛЕРМОНТОВ И УЗБЕКСКАЯ ПОЭЗИЯ
Прославление свободы, высокий патриотизм, ненависть к деспотизму и тирании, к попиранию человеческого достоинства — эти основные мотивы творчества Лермонтова, его романтический порыв к борьбе и действию созвучны благородным стремлениям и патриотическим настроениям люден нашего времени. И в этом великое гуманистическое значение лермонтовской поэзии. Общечеловечность его идей, красота и нетленность стиха обессмертили творчество прославленного русского поэта.
-
МАШИНАСОЗЛИК КОРХОНАЛАРИ ИКТИСОДИ, ИШЛАБ ЧИКАРИШНИ РЕЖАЛАШТИРИШ ВА УЮШТИРИШ БУЙИЧА АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
Ушбу м ас ал ал ар ту ил амида " Машинасозлик корхоналари икдисоди. ишлаб чикдришни рсжалаштириш ва ук>штмриш"ии1<г б$лим ва мавзу-лари буйича масала ва амалий машгулотлар бсрилган. Мазкур машгулотлар туплами олий ва урта махсус уцув юртлари -нииг талабалари учуй мулжалланган булсада, у план шутисодга цизикув-чилар \амла мудаидислар ва корхона ицтисодяети мутахассислзри \ам фойдаланишлари муыкин.
-
Кузлар
Дустим, длила не бор сузлайман сенга... Тахайюл майига термуламан жим. Унда жилая циляр ажнб алзнга, Унда ичилмаган менинг ешлигим. Хаёл гирдобида чумилиб ётар. Унда юз яурсатар яшнаган сароб. Кунлярим тугнлиб, кунларим ботар, ^андаиип муъжиза, дустим, бу шароб!
-
ЛЕРМОНТОВ РОМАЙТИЗМ
Среди важнейших проблем изучения Лермонтова больше всего споров вызывает вопрос об эволюции миросозерцания поэта. Характеристика пройденного нм пути невозможна без выяснения его отношения к художественным направлениям эпохи 30-х годов и прежде всего — к романтизму.
-
МАШИНА ВА МЕХАНИЗМЛА!’ НАЗАРИЯСИ
Маълумки, республиками ) автомашина ишлаб чимрадиган мамла катлар цаторига хирди. Ишлаб чимрилаёти машинхлар \ам дунё та-лабларига мослашмокда. Машиналарнн та\чил (анализ) цмлишлан кура у;шрни бунсд этиш (синтез килиш) муаммалари купроц а\амият касб зтмокда Бугунги ма-шлнасохтнк хортомаларини роботлзреиз гасаваур дилиш днйин. Маз-кур дарслик ушбу муаммоларни Уз ичига олган бУлиб, у техник алий У дув юртлари, шунингдек, техник-педагогик институтлари талабалари учун мУлжал лантан
-
0 ‘Z B E K ADABIYOTI VA ADABIY ALOQALARI TARIXI
Marhum adabiyotshunos olim, O'zbekiston Respublikasi fan arbobi, filologiya fanlari doktori, professor Begali Qos movdan boy ilmiy, o'quv-metodik asarlar meros bo'lib qoldi. Bu meros orasida olim hayotining so'nggi davrlarida tayyorlangan ushbu o'quv qo'llanma alohida o'rin tutadi.
-
ЛЕРМОНТОВ
Когда в 1837 году распространялось в списках стихотворение «Смерть поэта», принесшее своему автору громкую славу и ставшее для него причиной гонений, когда вскоре затем во втором номере «Современника*, подготовленном еще при участии Пушкина, появилось «Бородино», чуткому читателю уже было ясно, что н русскую литературу вошел поэт могучего и глубоко оригинального дарования.
-
К У 3 ХАЁДИ
•Куз хяёли> номли ушбу тупламдаги шеърлар, аввало сами мийлиги, бегуборлиги б план кишини кУвонтиРаДн- Дилдора келаэкакда суэ айтиш, шеър аргали туйкуларини KOFOara гушириш, у^увчи к,албига еткаэа олиш бахтига ус-тида тинимсиэ ишлаш, к^п у^иш орцали эришзди, дея ишона-миэ.
-
ЛЕОНИД ЛЕОНОВ
Нот п советской литературе другого писателя, творчество которого было бы так переплетено со всей историей нашего общества па всем ее протяжении, как творчество Леопнда Леонова. А. Блок когда-то сказал: «Первым и главным признаком того, что даппый писатель не есть величина случайная и временная, является чувство пути».
-
УЗБЕК АДАБИЁТШУНОСЛИГИ ТАРИХИ
^ллакмлда Октябрь инцилобнгача узбек Адабиётшунослигк ял адабий т*)цид та ряхи изчил baiн этилгвн. У кириш, турт боб зд хулосадам иборат Кириш ^исмида ндвдуникг ургянклишн тарихи, ахлмияти, асосий бо&яа- р«д* эса узбек адабнйпиунослит вв адабий таи^иднинг турлари, шаклла- ниши ла рнвожлякмш босцичлари батафснд баю килннган. ^Улланмл дорнлфунунларнннг филологи* кудлийтлари тадабалари учу» мулжалланган.
-
Леонид ЛЕОНОВ
Семинарий предназначен для использования в учебной практике филологических факультетов университетов и педагогических институтов. Студент к преподаватель вуза найдут в нем необходимую библиографию произведений Л. Леонова н литературы о нем. основные даты жизни и творчества писателя, краткий обзор истории изучения его творчества, перечень тем для самостоятельных работ.
-
К^УЁШ, МЕНИНГ О НАМ САН
Имсон ён-атрофга нисбатан лоцайд ва бефарц булолмайди. Чунки ifap лащзада курив, гулами булиб турилган воцеа ва ^одисалар, муомала-муносабат, табиат куринишлари киши цалбига, онгига таъсир зтаби. Айнщса, шоирнинг юраги купроц таъсирланади. Шоир бутун цалби билон дунёга ва инсояга булган царашларини уз шеърларида и фоба этади. Узоц Исмоиловнинг «Цуёш, менинг онамсан» китоби уам зийрак, синчков ниго^нинг уаётАан илгяганлари. Китов уцувчининг faemza му-шаббат туйгуларини янада мусташкамлайди.
-
МАХСУС ФАНЛАРНИ УКИТИШДА ЯНГИ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ
Mai кур кулланмада янги педагог и к ва ахборот технология-ларннинг Кадрлар тайёрлаш миллий ластури талабларн асосида кенгайиб борилаётганлиги хисобга олшшб, Олий Укув юртларила Укилаётган «Махсус фанларни Укитиш методикаси» фанини укитишда янгн пелагогик технологиялардан фойлаланиш усулларини курсатиб беришга харакаг кидингал. Шунинглек, кулланмада педагогик технология концепииясининг ривожланнш таричн хамда махсус фанларни Укитишда тамонавий педагогик ва ахборот тсхнологняларининг урнн, ана шуларга асосланган маьрула ва семинар машгулотларини уткашш хамда гашкил этиш услубларини хам ёрнтишга хдракат килинган.
-
ЛЕКЦИИ ПО ОБЩЕЙ психологии
N 5-94723-559-5 Лекции Лурия А.Р. — это университетский курс по общей психологии и интересны они не только как исторический документ. Они современны и для студентов-психологов, и для преподавателей, читающих эту дисциплину, и для широкого круга читателей, интересующихся психологией. Лекции отличает целостный синтетический подход к дисциплине, уровень и форма изложения материала. Лекции Лурия А. Р. актуальны прежде всего с методологической и теоретической точек зрения и займут достойное место среди современной учебной литературы.
-
КУЁШ ФИЗИКАСИ
уёш — бош кетма — кетликнинт, G2V спектрам сцнфига кирувчи юлдуздир. У чу кур урганилган космик объект уисобланиб, бунинг сабаби — Куёшнинг Ердаги хает учун мухйм адамиятга эта эканлигидир. Куёшда юз берувчи ходисаларнн урганиш — бизга узок юлдузларда содир буладиган физик жараёнларни тушунишга имкон беради. Ушбу курсда Куёшнинг асосий ташкил этувчилари таърифи ва уларда юз берадиган жараёылар изчил баён этилган. Бу ташкил этувчиларнинг физик вазияти замонавий билимларга таянган ^олда келтирилди ^амда бу борада уз ечимини кутаётган муаммолар кдйд уилинди, Замонавий усуллар асосида Куёшда олиб борилган музшм тад^и^отлар ва бу 1 борада кулга киритилгаы асосий натижалар аъло^ида . курсатиб утилди.