-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
БИРЛАШГАН МИЛЛАТЛАР ТАШКИЛОТИНИНГ икдим УЗГАРИШИ РАМ КАВИЙ КОНВЕНЦИЯСИ БУЙИЧА УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ БИРИНЧИ МИЛЛИЙ АХБОРОТИ
Лойиуанииг нккипчи фаласи лоирасида ишлаб чшуилган ушбу доклад Ьмрмнчн Милый Ахборотиинг лавоми на таркибий к^исми уисобланали. Мойиуаниш ч ипа \ос мак,сал-лари \ам алоуила камчиликларни бартараф к,илиш. \ам Миллим ахборотни цуйилаги йуна-лишлар буйича кслгуси ривожлантиришдаА иборат бумам:
-
Основы стандартизации.
Учебное пособие преследует цель оказания помощи бедующим специалистам в понимании работы органов по сертификации, а так же составлении, разработки и выпуску принципиально новых стандартов. В процессе изучения материала, возможно, изучить и понять основные понятия, а та же, основные сведения, связанные с разработкой
-
Ц БИРЛАШГАН МИЛЛАТЛАРТАШКИЛОТИНИШ Ц ЖИДДИЙ КУРРОКЧИЛИК ВА/ЁКИ ЧУЛЛАНИШНИ БОШИДАН КЕЧИРАЁТГАН I МАМЛАКАТЛАРДА, АЙНИКСА АФРИКАДА Щ ЧУЛЛАНИШГА КАРШИ КУРАШ I БУЙИЧА КОНВЕНЦИЯ
Жахон хамжашшти чулланиш ер юзининг барча минтакаларидаги купгина мамлакатлар учун йирик икгисодий, ижтимоий ва экологик муаммо тугдираётганини анча олдинрок тан олган. 1977 йили Бирлашган Миллатяар Ташкилотининг чулланишга дарши кураш буйича Конференциям чулланишга карши кураш буйича даракатлар режасини кабул килди. Афсуски, мазкур ва бонща харакатларга дарамай, Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг атроф му хит Дастури (ЮНЕЛ) 1991 йилда дургорчил, яримхургодчил ва курук субгумид худудлардаги ерларнинг емирилиш муаммоси, '‘ал охи да ютукдарга” эришилган булсада, кескинлашганлиги v-airr*тта vxmrw'crпа 1й**»тгггаг
-
Бир кун мени севиб цоласиз
Суз ceyj>u. У мысли курилмаган куч-цудрапиа эга. У орцали яратилган ижод намуналари ха ха^ицат ва ада лат жарчиси булиб одамларни бвдорликка чацириши, виждонини уйттиши мумкин. Йулбош Бобожон шеь-рларыда уам Ватан ма&уи, она табиат, она, аёл сиймо -си, инсон тацдири тараннум этилади.
-
Умуртқасизлар зоологияси
Ўқув қўлланмада умуртқасиз ҳайвонларнинг барча асосий систематик гуруҳлари таърифланади. Китобда ўқув материаллари солиштирма — эволюцион нуқтаи назардан таҳлил қилиб берилган, Ҳайвонларнинг экологиясига ва маҳаллий турларига кенг ўрин берилган. Бир қанча зоологик тушунчаларнинг ўзбек тилидаги номларига тузатишлар киритилган.
-
БИР КАМ ДУНЁ
Ардоцли JsGek китобхонлари! Кулингиздаги ушбу шеърий т$плам танпцли киргиз то при Нодирбек Алимбеков ^аламига мансуб. П1онр асли Манаснинг ватанн Таласда тугилган. Тошкентдаги енгил саноат инстнтутини битиргандан кейим, Уш mav ридагн тукимачилик на нпак комбипатларнда ишлади. Аини ва^тда у Кора болта ша^ридаги «Киргиэгилам» иомбннатнни бош^арпб келаётнр. Боэор и^тисодига $тнш муносабатн билан кораболталнк гпламдуэлар била н йзбекнстонлик енгил саноат ходимлари, хусусан сунънй тола б$йича фаолият к$рсатаётган корхоналар-пннг алокалари бирмунча кучайдн. Бу $э нанбатида иккн хал^ниьг амалдаги дустлик ришталарини муста.\-камламо^да. .
-
БИР КУЗА СУВ
Таникди олим Усмон Нурий Тупбошнинг кули11-пплаги китобила улуг маърифат со\иби Мавлочо Жалил шиш н Румийнинг "Маснавийи маьнавй*' асари та\лили асосида уаётимизнииг маънавий щФ-раларн ёритилади, ибратли ва уикматли мулоуа'за~ лар ил гари сурилади.
-
ТОПОЛОГИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ УЧЕНИЯ О ГЕОСИСТЕМАХ
Издание рассчитано на широкий круг географов, биологов и специалистов, осуществляющих стационарные исследования.
-
Основы психолингвистики
Психолингвистика -наука возникшая сравнительно недавно, в начале 50-х гг. прошлого столетия
-
Бир kошик АСАЛ
Асал табиатнинг инсониятга берган буюк эусонидир. Унинг шифобахшлик хусусиятлари ашпдан маълум булган. Тиббиёт илмининг донишмаиди Абу Али ион Сино асалнинг шифобахшлик хусусиятларини мингдан ортщусулларини чукур урганган ояимлардан бири %исобланади.
-
Umumiy va tarixiy geologiya
Qo' llanmada kosmik, geofizik , izotop va boshqa yangi izlanishlar natijasida olingan ma'lumotlarni e'tiborga olib tuzilgan. Ushbu qo'l1anmada minerallar paydo bo' lish sharo itlari, asosiy belgilari, fizik xossalari, kimyoviy tarkibi, tasnifi, ularni aniqlash usullari keltirilgan. Tog' jinslarining paydo bo' lish qonllniyatlari, mineral tarkibi , tashqi va ichki tuzilishlari, yotish shakllari to'g'risida umumiy ma' lumotl ar berilgan. Undan tashqari geologik xaritalar, ularning shartli belgilari, geologik kesma va stratigrafiya ustunini tuzish usullari , geoxronologik jadval va tog' kompasi bilan ish lash masalalariga alohida e'tibor berilgan .
-
Ҳисоблаш математикаси асослари
Мазкур ўқув қўлланмада ҳисоблиш математиканинг асосий тушунчалари баён қилинади. Қўлланмада хатолар назарияси тенгламаларнинг ечишнинг аниқ ва тартибий усуллари оддий ва хусусий тенгламаларни тартибли эчиш
-
БИР АСР ИКОЯТИ
Бисмилла^ир ро^манир ро%им. Млшойнхлар а йт и бдн рл а р к и м, отаникг уз умыни мак та ши одобдан Эрмас. Бу — кулол узи яслган мундини or из купиртнриб таъ риф-лага нд ай ran. Ammo, фарзанд уз отасинн, унинг па нд-на сш$ а тл a pi ши тоз-тсз ослаб, лёратли фа-зилатларини бош^аларга лйтиб туриши он чан-дон савоб, дебмншлар.
-
Экология
Ушбу қўлланмада экологиянинг асосий тушунчалари, ҳозирги замон ижтимоий тараққиёт ва фан техника инқилоби шароитида экологик муаммолар, экологик муаммоларнииг ижтимоий йўналишлари билан боғлик, масалалар ёритилган. Қўлланма ўрта махсус, касб-ҳунар таълими муассасалари ўқитувчилари, муҳандис-педагоглар, талабалар учун мўлжалланган. Шунингдек, ундан экология муаммолари билан қизиқувчи тадқиқотчилар, олий ўқув юртларида экологиядан сабоқ берувчи ўқитувчилар фойдаланиши мумкин.
-
Umumiy parazitologiya
O ’quv qo'llanmada parazitologiya fanining maqsad va vazifalari, tirik organizmlar o’rtasidagi turli shakldagi parazit-xo'jayin munosa- batlar, parazitlarning kelib chiqishi, odam. mahsuldor hayvonlar va qish- loq xo'jalik o'simliklarida parazitlik qilib katta iqtisodiy zarar kehiruv- chi vakillarining tuzilishi, ko'payishi, bioekologik xususiyatlari, qo‘z- g'atadigan kasalliklari va ulaming oldini olish chora-tadbirlari to'g'ri- sida ma’lumotlar keltirilgan.
-
БИОХИМИЯ
Биология фанлари мажмуаеининг назарий асосини ташкил этувчи сохалардан бири булган биохимия университетлар ва педагогика инстнтутларининг биология факультетлари, тиббиёт, кишлок х^жалиги ва фармацевтика ннститутлари талабалари ва биотехнология билан шугулланадиган мутахассислар учуй мухим ахамиятга эга.