-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Кўнгил номаси
У Қувага келин бўлиб тушгач. Мебелъ фабрикасига ишга кирди. Қизлархон шеърларининг биринчи тингловчилари ҳам ана шу ҳамкасибларидир. Унинг шеърларида муҳаббатнинг оташли, қайноқ нафаси уфуриб туради. Ишчи шоиранинг бу илк тўплами , Сиз азиз китобхонларга манзур бўлади деган умиддамиз.
-
Ҳамал тонглари
Саъдулла Ҳаким ўзининг Ҳамал тонглари деб номланган шеърий тўпламида йўлдаги туйғулар умрим мазмуни кекса овчи Давр мерганнинг хотира дафтаридан деб номланган шеърларини шоирона қарашлар билан қалбдаги туйғуларини китобхонга баён этган.
-
Бухоро халқининг ҳасрати тарихи 1911-1920
Сўнгги Бухоро амири Саййид Олимхон (1881-1944 йиллар) қаламига мансуб хотиралар тўлиқ холича ўз ватанида илк бор нашр этилмоқда. Унинг толиби илм бўлган чоғларидан, амирлик чоғи, большевикларнинг Бухорони зўрлик билан босиб олиши ва ватандан узоқда, мухожирлик йилларига қадар кечган умри суронли ва мураккаб тарихий давр кўзгусида яққол намоён бўлган.
-
Aql va boylik
Bin cholning to 'r t o'g 'li bo`lgan ekan. Kunlardan bir kunu: - O 'g'illarim , men qarib-qartayib qoldim, bir oyog'im yerda bo'Isa, boshqasi go'rda, - debdi. - Orangizdan bittangiz oila boshlig'i bo'lishingiz kerak. Ertakni mazmuni cholning o`g`illari haqida.
-
Ona tarbiyasi
Roman avval sinfdosh bo‘lgan, keyin biri boshqa shaharga ko‘chib ketgan o‘n yoshli Zaynab va Ahmadning bir-biriga yozishmalari asosiga qurilgan. Yosh bola nigohi orqali kattalarning nojo‘ya хatti-harakatlari, o‘zaro munosabatlaridagi yolg‘on, munofiqlik, soхtaliklarga qanchalik haqqoniy baho berishi, ich-ichidan ularga qarshi isyon ko‘tarishi hayotiy voqealar asosida ifoda etiladi.
-
Ёруғлик олами
Садриддин Салимовнинг "Ёруғлик олами" деб аталган ушбу китоби ёш шоирнинг ватан табиат мавзуидаги теран лирик шеърлари она деб аталган шеърий туркумидан иборат.
-
Тўла асарлар тўплами: Хазойин ул-маоний. Бадоеъ ул-васат. 3-жилд
Буюк мутафаккир шоиримизнинг 10 жилдлик асарлари айнан мамлакатимиз мутақиллигининг 20 йиллик байрами арафасида, у зотнинг шаъну шавкати ва ижодий мақомига ғоят муносиб тарзда юкмак матбаа сифати билан нашр этилгани ўзига хос рамзий маънога эга. Чунки Алишер Навоий тарих синовларидан ўтган ўлмас ижоди билан бизни гўзал ва бетакрор диёримиздаги тинч-осойишта, эркин ва фаровон ҳаётни асраб-авайлаб, унинг қадрига етиб, доимо халқимиз, Ватанимизга муҳаббат ва садоқат туйғуси билан, бунёдкорлик руҳига ошно бўлиб, ўзимиздан яхши ном, эзгу хотира қолдириб яшашга даъват этади.
-
Баҳорни соғинган боғим
Ҳаётни, табиатни, одамларни жонидан ортиқ севган Дилдора нинг ушбу биринчи китобига унинг она-Ватан, вафо, садоқат, эзгулик, дўстлик, она, севги каби ўлмас мавзулардаги шеърларидан бир қисми жамланди. «Баҳорни соғинган боғим » - шоиранинг армонли юрагидан чиққан ҳароратли, дардли аланга учқунлари.
-
Тоҳир ва Зуҳра
Ушбу китобда "Тоҳир ва Зуҳра", "Суманбар", "Зевархон", "Варқа билан Гулшан". "Вомиқ ва Узро" достонлари ўрин олган. Китоб кенг омма учун мўлжалланган.
-
Тўла асарлар тўплами: Хазойин ул-маоний. Наводур уш-шабоб. 2-жилд
Буюк мутафаккир шоиримизнинг 10 жилдлик асарлари айнан мамлакатимиз мутақиллигининг 20 йиллик байрами арафасида, у зотнинг шаъну шавкати ва ижодий мақомига ғоят муносиб тарзда юкмак матбаа сифати билан нашр этилгани ўзига хос рамзий маънога эга. Чунки Алишер Навоий тарих синовларидан ўтган ўлмас ижоди билан бизни гўзал ва бетакрор диёримиздаги тинч-осойишта, эркин ва фаровон ҳаётни асраб-авайлаб, унинг қадрига етиб, доимо халқимиз, Ватанимизга муҳаббат ва садоқат туйғуси билан, бунёдкорлик руҳига ошно бўлиб, ўзимиздан яхши ном, эзгу хотира қолдириб яшашга даъват этади.
-
G'aroyib bolalar
Muallifdan: Aziz jigargo'shalar! Yo'q, aziz jigargo'shalarim! Men hammangizni o'z farzandlarimday sevaman. Har qanday sevgi-muhabbatda bo'lganidek, menikida ham ozroq xudbinlik bor. Biz, kattalar, sizlarda o'z hayotimizni, o'z izdoshlarimizni ko'ramiz. Men o'z farzandlarimnigina, faqat turk bolalarinigina emas, dunyodagi hamma bolalarni — amerika, rus, nemis, armani, xitoy, lo'li bolalarini ham jondan sevaman.
-
Танланган асарлар. Ўзбекюрт 7-китоб
У ҳам таҳририят эшигини ҳамма бошловчи ёш қаламкашлар каби қисиниб-қимтинибгина очиб кириб келди. Бир дафтар шеърларини кўрсатади. Ўқишга берилиб, исмини ҳам сўрамабман. Шу тариқа исмидан бурун шеъри билан танишдим. Шеърларини биргаликда таҳлил қилиб чиқди.
-
Гулистон бўстони
Беназир шоир ва мутафаккир Саъдий бадиий ижодда ўз мактабини ярата олган адибдир. Юз йилдан ортик умр кўрган Саъдий даврнинг барча билим ларини чукур эгаллаб , юрт кўриб, халк орасида юриб, чинакам олим, мураббий, инсонпарвар адиб бўлиб етишди. Ш еърий, насрий хикоя ва м асаллардан ташкил топган «Гулистон» ва «Бўстон», «Сохибнома» асарлари унга жаҳон шумул шуҳрат келтирди. Саъдий ўз ҳикояларида бошқа Шарк мутафаккирлари сингари халк фаровонлиги, юрт тинчлигию ободонлигини одил подшо шарофатидан, деб билади.
-
Шабнам
Шоир шеърларида инсонийлик, она юрт ишқи, меҳр-муҳаб- бат, қадр-қиммат, пок севги тараннум этилади.
-
Тўла асарлар тўплами: Хазойин ул-маоний. Ғаройиб ус-сиғар.1-жилд
Буюк мутафаккир шоиримизнинг 10 жилдлик асарлари айнан мамлакатимиз мутақиллигининг 20 йиллик байрами арафасида, у зотнинг шаъну шавкати ва ижодий мақомига ғоят муносиб тарзда юкмак матбаа сифати билан нашр этилгани ўзига хос рамзий маънога эга. Чунки Алишер Навоий тарих синовларидан ўтган ўлмас ижоди билан бизни гўзал ва бетакрор диёримиздаги тинч-осойишта, эркин ва фаровон ҳаётни асраб-авайлаб, унинг қадрига етиб, доимо халқимиз, Ватанимизга муҳаббат ва садоқат туйғуси билан, бунёдкорлик руҳига ошно бўлиб, ўзимиздан яхши ном, эзгу хотира қолдириб яшашга даъват этади.
-
Рўмолча
Ушбу шеърий тўпламда Садриддин Салимов ўзининг қалбдан чиқган сўзларини шоирона қарашлар билан шоирона сўзлар билан баён этган. Тўпламда хотира куни Бухоронинг ёши Сайроб панжобидаги дарё балиғи каби мавзуларда ижод қилган.